Svojevremeno je boravak u banjama bio ili parametar društvenog prestiža ili preka potreba ljudi za poboljšanje zdravstvenog stanja. Uživanje nekad, takođe, nije imalo vremensko ograničenje, nego kome koliko volja, dok je banjanje u trajanju od 21 dana pokazivalo najbolje efekte u oporavku. Toga godinama više nema, što zbog zaostatka srpskih banja za komšijskom ponudom, što zbog polupraznih džepova većeg dela stanovništva. Ne važi više ni pravilo da u banje idu samo ljudi u godinama, već je sve više mladog sveta i porodica sa malom decom u potrazi za sadržajima koji brzopotezno pune baterije. Ne beleže se više rekordne posete, stečene pozicije naših banjskih centara polako se gube, a boravak se sveo na produženi vikend.
Evidentno je da prirodni resursi postoje (vazduh, termalne i mineralne vode, blato, gas) i da pomažu, ali mnoge druge stvari koje se danas mogu videti, ne samo u banjama, već i širom Srbije, ukazuju da nismo dovoljno spremni ili sposobni da bogom dano nadogradimo, zaokružimo priču i ostvarujemo prihode poput Slovenaca i Mađara.
Poseta bi mogla biti i bolja kad bi se rešili brojni problemi, među kojima se, prema rečima Vladana Veškovića, sekretara Udruženja banja Srbije, na prvom mestu izdvaja nedostatak jasno profilisanog banjskog turističkog proizvoda za svako banjsko mesto. Banjske turističke destinacije treba tretirati kao integrisane turističke proizvode, jasno izdiferencirati medicinske indikacije, naglasiti unikatne vrednosti u ovom domenu, ali i komparativne prednosti u turističkim sadržajima. Na preporuku Evropskog udruženja banja mora se naći modalitet za jasno razgraničavanje zdravstvenih ustanova u banjama koje mogu poći u pravcu jačanja velnes sadržaja ( bez zapostavljanja medicine), od onih zdravstvenih ustanova koje će ostati isključivo centri za rehabilitaciju, kaže Vešković. I dok se kod nas još uvek samo naveliko govori o strategiji, razvoju, komparativnim prednostima i tradiciji srpskog banjskog turizma, svetska iskustva pokazuju da izgradnja velnes centara, u koje s vremena na vreme dolaze ljudi u punoj snazi zbog preventivne rehabilitacije, donosi sjajne rezultate. Iznoseći ove činjenice, Branko Krivokapić, direktor Udruženja hotelsko ugostiteljske privrede – HORES, izneo je i bojazan da Srbija na neki način gasi nešto s čim je mogla da se diči. Objašnjenje leži u velikoj istini da turisti koji ozbiljno misle o banjama i velnesu, nisu u Srbiji, već u Sloveniji ili u Mađarskoj. Da naši turisti dobro znaju šta žele i da zbog toga od vizne liberalizacije slovenačke banje beleže veliki broj dolazaka turista iz Srbije, potvrđuje Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije i ujedno iznosi teškoće koje prate promociju naših banja na domaćem i stranom tržištu.
Nismo konkurentni sa cenama na svetskom tržištu, a svega šest odsto stranih turista boravi u našim banjama. Postavlja se pitanje kako promovisati naše banje, kao zdravstvene ili turističke centre. Kada strancima kažete banja, oni pre svega misle na opuštanje, odmor, zabavu... Za naše banje kažu da su zdravstveni centri. Zbog toga bi, možda, s obzirom na veoma kvalitetan medicinski kadar u banjama, pojedine trebalo da se profilišu kao zdravstveni centri, a one druge da budu turistički centri okrenuti obogaćivanju sadržaja, – ističe Čerović. Veliki problem je što turizam u banjama vode bolnice. To je možda prirodno za bolesnike koji dolaze na lečenje, ali ne i za turiste koji dolaze da se odmore i zabave. Zato je neophodno je što pre doneti odluku kakve banje želimo, a i da se banje što pre same opredele da li će biti posvećene lečenju i rehabilitaciji ili rekreaciji. Na taj način došlo bi se do jasnog pozicioniranja banja, a i nvestitori bi znali da li ulažu u zdravstveni ili velnes turizam, izjavio je državni sekretar za turizam Goran Petković.

Ostale vestiArhiva