Na sto trideset kilometara od Praga nalaze se Karlove Vari. Grad koji je nastao u prvoj polovini 14. veka. Nazvan po Karlu Četvrtom, koji ga je i osnovao. Legenda kaže da je kralj pošao u lov na jelene i na tom mestu ranio jednoga koji je uspeo da pobegne. Stigli su ga psi zaglavljenog u blatu, a kad su ga lovci izvukli – rane nije bilo. Onda je kralj, opet po legendi, namazao ruke blatom jer je imao problema sa kostoboljom i bola je nestalo! Tada je naredio da se tu podigne naselje gde će ljudi dolaziti da se leče.

Grad leži na obalama reke Teple, čuvene po toploj vodi, a gradio se oko još dve: Ohrže i Rolave. U početku, kada je nastalo, ovo mesto bilo je za uživanje visokog društva. Zbog njegove lepote i lekovitosti izgrađena je banja čijoj je izgradnji doprineo i bečki dvor.

Kroz grad se ide kao kroz izložbeni paviljon s kraja 19. veka, pun prelepih građevina u stilu neobaroka, neoklasicizma i neorenesanse. Međutim, i ovde je uspela da zauzme vidno mesto moderna arhitektura. Danas u Karlove Vari, poznato mondensko lečilište i banju, dolaze oni koji imaju probleme sa raznim stomačnim bolestima, kostoboljom, disajnim organima, ali i oni koji žele da uživaju u tišini okolnih šuma ili noćnim provodima. Smeštaj može da se potraži u osamdeset hotela visokih kategorija

Još davnih pedesetih godina prošlog veka Karlove Vari postale su centar Međunarodnog filmskog festivala i stecište najpoznatijih zvezda i pripadnika svetskog džet-seta. Ali, u svojoj osnovnoj nameni, banja ima šezdeset četiri izvora lekovite vode sa dvanaest termalnih mineralnih, koji se danas koriste.


Najviši od njih je gejzir od dvanaest metara visine čija temperatura vode dostiže i sedamdeset dva stepena Celzijusova. Voda se pije na licu mesta (besplatno) iz specijalnih lončića, naiskap, ili šetajući kroz banjske kolonade.

Nismo probali ovu vodu jakog sumporovitog mirisa, jer Beograd je bio daleko, a kako nam se čini u grupi nismo imali lekara za ne daj bože!

Pored raznovrsnih suvenira koji se prodaju u radnjicama pored gejzira, mogu se kupiti i „okamenjene“ ruže. Priča se da se cvet ruže ostavi deset dana u ovoj vodi i nastane „kameni cvet“. U Banji žive Česi, Slovaci i Romi.

Moglo bi se pomisliti da je ovo mesto samo za uživanje i lečenje, ali ovde je razvijena industrija porcelana, kristalnog stakla i hartije. Iz Vari nikako ne smete otići a da ne probate i kupite (da ponesete) čuvene okrugle oblande sa najrazličitijim filovima.

Takođe, i – beherovku. Nije baš sigurno da li je liker ili rakija, ali je sasvim sigurno da sadrži trideset dve vrste lekovitog bilja, da je jačine trideset osam procenata (votka je 37,5), pa procenite šta je!

A sada jedan kuriozitet vezan za Karlove Vari i Srbiju. Godine 1895. zaključen je u Karlovim Varima Karlbatski aranžman između Kraljevine Srbije, čiji je predsednik vlade bio Stojan Novaković, i njenih inostranih poverilaca o konverziji najvažnijih srpskih državnih dugova. Ukupna suma dugovanja iznosila je 355 miliona zlatnih franaka.

Tako je Srbija počela da zavisi od stranog kapitala.

A kad ponovo uđosmo u autobus, negde iz sredine začu se glas: „Da l’ je neko bio u Sijerinskoj Banji. Koliki je tamo gejzir!“.

Ostale vestiArhiva