Tri sata sata avionom od Beograda i tu smo - u zemlji Hepia, boga najduže reke na svetu (6.655 km). Prva impresija - toplotni udar. Jedino što vam pomaže da udahnete kiseonik na prosečnoj temperaturi od 35 Celzijusovih stepeni jeste topao vetar koji tera oblake sa nebeskog plavetnila ili gutljaj „baraka“ vode. Na toj vrelini sve vas može povesti u neku vrstu transa. Ako ste se uputili u Egipat, zaboravite evropski stil života. Ono što odmah naučite jeste - strpljenje, jer se stvari odvijaju tromo i kako Egipćani kažu, za sve ima vremena. O nama ne znaju mnogo, ali se zato većina priseća velikog Naserovog i Titovog prijateljstva u onoj zaboravljenoj drugoj Jugoslaviji. Gradove čine ljudi, a u Kairu živi i radi preko 17 miliona duša, pa su ulice večito ispunjene moderno obučenim, proevropskim građanima, ali i onima u galabejama koji vas pozdravljaju uz reči salam al’aikum (mir s tobom). Iako je bakšiš „institucija“ u Egiptu, ja sam se uverila da se to ne mora poštovati. Kad bolje razmislim - kusur sam uvek tražila upuštajući se u višeminutno cenkanje u radnjama bez fiksnih cena. U sukovima se čovek može lako izgubiti dok arapska popularna muzika odzvanja u svakom ćošku kao i glasovi upornih I dokonih trgovaca. Svi vas vuku, dozivaju, vrište. I ne priznaju „ne“ kao odgovor. Bili su dragi, ali previše dosadni za moj ukus, iako sam uz čaj od hibiskusa dobijala skarabej da bi se odagnali „zli duhovi“. Egipat je istovremeno kolevka čuda i moderna država. Kroz prošlost živi svoju sadašnjost. Plavetnilo neba krasi samo kolevku faraona, a crveno more razbija peskovite predele presečene Nilom. Onaj ko se jednom okupa u Crvenom moru I ko oseti vodu iz Nila kad-tad vrati se u zemlju pustinje, korala I piramida. Delta Nila! Travke, palme, bambus na obalama i Mojsijeva kolevka života. Miran, plav, suncem obasjan Nil je taj koji daje život Egiptu jer 75 odsto od 70 miliona stanovnika Egipta naseljeno je u dolini ove reke. Piramide. Zaštitni znak zemlje Amona Ra nalaze se u Gizi, predgrađu prenaseljenog Kaira. Dok se vozim autobusom, odvlače mi pažnju od „Grada mrtvih“ i Saladinove citadele, neizgrađene zgrade koje su neimari namerno ostavili u takvom stanju. Razlog? Porez je čak 70 odsto manji nego kada su objekti potpuno gotovi. Ono što me je podsetilo na to da se ne nalazim u Evropi jesu modeli automobila poput legendarnog Troter kamioneta kao i ruske „lade“ koji ne mareći previše na zaboravljene pešake grabe svaki centimetar slobodnog kolovoza. Kada sam zakoračila na plato, osetila sam 50 Celzijusovih stepeni na svojoj koži, vruć žućkasti pesak koji vetar nabacuje u lice. Piramide: Kufuova, Kefrenova i Menakaureva bude strah od Amenteta (zagrobni život), ali i ushićenje. Grobnice oca, sina i unuka nadživele su Aleksandra Makedonskog, Napoleona, ali i Tita, jedinog političara koji je sleteo na vrh Kufuove, 146 metara visoke, a 230 široke piramide. Ove brojke pomnožene zajedno sa milion kilometara predstavljaju razdaljinu do Sunca do Amona Ra, kome stremi duša faraona. Legenda kaže da je Keopsova piramida nastala kao čudo. Ovaj vladar je obećao žezlo onom sinu koji bude učinio najveće čudo. Kefren, jedan od sinova, isekao je pticu na četiri dela. Svaka od tih četvrtina predstavljala je deo kasnije sagrađene piramide. Uz pomoć sveštenika, Kefren je istu pticu oživeo, pa je tako piramida postala simbol večitog života. Na lokalitetu Giza, osim piramida, nalazi se i zagrobni kompleks gde su drevni Egipćani mumificirali i pripremali faraona za večiti počinak. Osim srca, svi organi su vagani pri mumifikaciji. Ispred piramida leži čuvena Sfinga, isklesana u steni. Telo lava, glava faraona Kefrena, oštećenog nosa i kobra kao simbol carstva, dugačka 73,5 metara i visoka 20 trebalo je da bude mistični, strašni čuvar piramida. Do danas nije rasvetljena misterija kako su stari Egipćani uspeli da podignu kamene blokove teške po 10 tona i spoje ih u piramidu bez ikakvog vezivnog materijala, ne računajući vodu iz Nila. Da li je Hepi, bog plavog i belog Nila bio toliko moćan? Ko je gradio faraonovu večitu kuću, robovi ili slobodni građani u despotskom Egiptu, još je tajna. Ipak, piramide su tu, pravi hramovi u službi smrti i večnog života kraljeva.

Ostale vestiArhiva