Podizanje memorijalnog kompleksa na mestu nekadašnje Narodne biblioteke, izgradnja stepeništa, uređenje priobalja, pretvaranje magacina u Beton hali u prostor kulture i trgovine, obnova Karađorđeve ulice mogli bi da promene sadašnji izgled Kosančićevog venca koji decenijama ruži najstariji urbani deo prestonice.

Ove novine našle su uporište u planu detaljne regulacije (PDR) usvojenom pre tri godine posle decenije „porađanja” ovog planskog dokumenta. Premda su se urbanisti detaljno pozabavili ambijentalnom celinom koja se prostire na 20 hektara od Beogradske tvrđave do Brankovog mosta uključujući i prostor oko Saborne crkve, plato Kosančićevog venca, Karađorđevu ulicu i priobalje, dalje od propisivanja uslova za buduće intervencije u prostoru nije se otišlo. Bez obzira na to što je investiciona oseka, što je reč o atraktivnoj i skupoj lokaciji za koju se investitori još ne otimaju, grad bi, kaže Vera Mihaljević, jedan od rukovodilaca izrade PDR-a, trebalo da obnovu tog dela, pre svega rekonstrukciju Karađorđeve ulice, uređenje priobalja i sanaciju klizišta na savskoj padini uvrsti u svoje buduće prioritetne projekte.

– Najpre bi trebalo sanirati padinu od Fruškogorske ulice do spomenika Miki Alasu jer je to aktivno klizište usled kojeg objekti klize i pucaju i samo srećom dosad nije bilo većih odrona. Plan je ponudio uslove za sanaciju što nije uobičajena praksa. U središnjem delu između Karađorđeve i Ulice Kosančićev venac sklonom klizanju, planirana je pešačka zona koja povezuje Fruškogorsku ulicu i Veliko stepenište – objašnjava Mihaljevićeva.

Karađorđeva ulica ima najveći potencijal za gradnju. Čak 56.000 budućih kvadrata od ukupno 74.000, koliko dozvoljava plan, i zato je važno, smatra Mihaljevićeva, proširiti trotoare i postaviti tramvajske šine u sredinu saobraćajnice. To bi moglo dati zamaha investitorima da na mestu trošnih kuća, osim onih koje su zaštićene kao spomenici kulture, podignu nove objekte ali tako da savremeni graditelji ostave svoj pečat u pogledu novih arhitektonskih stilova i materijala. Pod uslovom da ne naruše panoramu i vizure na Kosančićev venac. Na tom potezu urbanisti su predložili izgradnju novog objekta kulture poput muzeja koji bi kaskadno povezao Karađorđevu i Kosančićev venac. U okvirumonumentalnog zdanja, planeri su predvideli javno stepenište i otvaranje pešačkog prolaza kako bi se iz centra grada preko vidikovca (plato na kome se ukrštaju ulice Kralja Petra i Kosančićev venac) direktno silazilo na reku.

– Kad je usvajan plan amandmanom je dat predlog da se na najatraktivnijem delu vidikovca podigne novi javni objekat, što bi zatvorilo prelep pogled na reku, Zemun i ravnicu. Ta ideja trebalo bi ponovo da se preispita – kaže Mihaljevićeva.

U zoni Karađorđeve ulice planirana je obnova Đumrukane –carinarnice od koje su ostali samo temelji. Ona bi trebalo da dobije nekadašnjispoljniizgled jer je,kao prva institucija koju je Srbija izgradila kada je dobila autonomiju u okviru Otomanske imperije,bila simbol srpske obnovljene države.

Sinonim za ovaj prostor je, ističeJovanka Đorđević, koja je sa Mihaljevićevomizradila PDR Kosančićevog venca, Narodna biblioteka,porušena u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine. njena obnova bi mogla da se uvrsti u prioritete ulepšavanja lične karte Beograda,kako su arhitekte nazvale Kosančićev venac zajedno sa Beogradskom tvrđavom. Planom je određeno, podseća Đorđevićeva,da se na mestu starog objekta podigne memorijalni kompleks sa otvorenim trgom ispod koga bi, u podzemnom nivou, bili javno dostupni dramatični ostaci ruševina biblioteke i sačuvani ostaci spaljenih knjiga.

– Zamislile smo kompleks u kome će biti obeleženo,pre svega,sećanje na mesto gde su u nepovrat otišli dragoceni srednjovekovni spisi, deo nacionalnog identiteta. Nadzemni deo objekta ne bi bio replika starog jer ne vraćamo objekat,nego uspomenu. To bi trebalo da postane novi kulturni centar Beograda – ističe Đorđevićeva.

Akcenat u planu je i uređenje priobalja odnosno prostora oko Beton hale čiji bi krov mogaoda bude još jedan gradski vidikovac. Ona bi,prema ponuđenim rešenjima,trebalo da posluži kao mesto za kulturna dešavanja i komercijalne sadržaje. Turisti koji dolaze brodovima više ne bi morali da prelaze prugu,već bi se liftovima i stepenicama pelina krov hale. Na velikom parkingu koji će biti podignut pored hale čekali bi ih autobusi. Možda će baš taj deo najpre doživeti transformaciju jer su pokrenute izmene važećeg PDR-a,a najave grada su da će raspisati arhitektonski konkurs.

Važeći planski dokument Kosančićevog venca pretrpeće promene i zbog ispitivanja mogućnosti proširenja Patrijaršije,umesto njenogizmeštanjana Svetosavski plato.

Nije važno ko će prvi da ostavi ovovremeni trag na grebenu iznad Save,bitno je samo da ne naruši autentičnost i bogate kulturne i građevinske slojeve koji sežu još iz rimskog vremena.

Ostale vestiArhiva