U "Skijalištima Srbije" kažu da su "cene ski karata za nastupajuću sezonu uvećane za projektovanu inflaciju od 4,5odsto. Za razliku od skijaških centara u okruženju kao i od hotelijera u našim centrima, prilikom formiranja, cene ski karata se ne vezuju za stranu valutu niti prate promene njenog kursa."

Činjenicu da se plate zaposlenih i standard građana ne uvećavaju za projektovanu inflaciju najbolje ilustruje podatak da "Skijališta" svake godine imaju sve manje skijaša, sve manje prodatih ski-pasova i sve manju zaradu.

Naime, "Skijališta" su prošle sezone na našoj najpopularnijoj planini, Kopaoniku, prodali 78.391 ski-pas, a prethodne sezone 109.264! I na Zlatiboru je prodato 20 odsto manje ski karata, a većina je, čak, bila za panoramsko razgledanje.

Još je zanimljiviji podatak da sada srpski skijaši najviše kupuju poludnevne i jednodnevne ski-pasove, čime je zarada ovog javnog preduzeća sve manja.

Na Staroj planini prošle sezone prodato je, čak, 8.495 ski karata, što nije loše s obzirom na to da vožnja kolima od Beograda traje kao i do Austrije. Kada se broj skijaša podeli sa 18 zimskih vikenda proizilazi da je žičara radila, u proseku, za po 472 skijaša. Kada se uzme u obzir da je država, do sada, uložila najmanje milijardu dinara u ovaj ski-centar ovi skijaši su uživali u najskupljem skijanju na svetu.

Zbog činjenice da Srbija ima sve manje snega, "Skijališta Srbije" su, najverovatnije, i predala lokalnim zajednicama na upravljanje žičare na Divčibarama, Zlatiboru i Besnoj kobili. Takođe, "Skijališta" su odustala od izgradnje zabavnog parka na Zlatiboru, koji su trend svuda u svetu, zbog, navodno, nerešenih vlasničkih odnosa, pišu "Večernje novosti".

U lokalnoj samoupravi sumnjaju da je pravi razlog nedostatak novca, jer država treba da uloži 640 miliona evra u Staru planinu.

Ostale vestiArhiva