U severnom delu Sahare, ušuškana između padina planine Atlas i Sredozemnog mora, Tunis mami raznolikošću predela, mirisa i boja. Burna istorija, gde su se, poslednjih trideset vekova, smenjivali mnogi narodi, od Feničana do Francuza, učinila je ovu zemlju više nego interesantnom za turiste, tako da je godišnje poseti više od 8 miliona ljudi. Prelepe plaže sa puderastim peskom i toplim morem, luksuzni hoteli, mogućnost obilaska Sahare, građevina iz rimskog perioda i Kartagine, magnetski privlače turiste.

Zahvaljujući milioneru rumunskog porekla Džordžu Sebastijanu, kome se dvadesetih godina prošlog veka dopalo malo ribarsko selo Hamamet, gde je odlučio da napravi vilu, Tunis postaje omiljena destinacija mnogih bogataša. Poslednjih godina u blizini je izgrađen Jasmin Hamamet koji neodoljivo podseća na evropska mondenska letovališta.

Port el Kantui je imao sličnu sudbinu. Glumac Silvester Stalone je, tražeći mirnu luku, usidrio tu jahtu i “prizvao” turiste iz celog sveta. Tunižani su, naravno, imali sluha za takve stvari i odmah su počeli izgradnju turističkog mesta, koje je jedno od najlepših u zemlji, sa prelepim šetalištem, marinom i hotelima.

Obližnji grad Sus, sa oko pola miliona stanovnika i najstarijom medinom (utvrđenje starog grada sa bazarom) u zemlji, prava je meka za one koji žele da osete “miris Istoka”.

Zahvaljujući Habibu Burgibi, koji je mirnim putem, u pregovorima sa Francuzima, 1956. godine, izborio nezavisnost, uveo monogamiju (ili kako Tunižani kažu monotoniju), žene oslobodio obaveze da nose zar, dozvolio im da rade i da se školuju, Tunis je najliberarnija islamska zemlja. Burgiba jedino nije uspeo da ukine ramazanski post. Narod je, bar zvanično, ostao veran tradiciji.Iz poštovanja prema ovom velikom državniku, u svim gradovima zemlje glavna ulica nosi njegovo ime, dok su glavni trgovi namenjeni sadašnjem predsedniku.

Odlazak u glavni grad Tunis je svojevrsno putovanje kroz vreme, jer su tu kroz istoriju tragove ostavljali razni narodi - Feničani, Rimljani, Turci, Francuzi. Danas se na prostoru glavnog grada sudaraju vekovi - mogu se videti ostaci rimskih termi, u muzeju Bardo je najveća svetska kolekcija rimskih mozaika, u samom centru grada tik uz Medinu je Trijumfalna kapija, a moderni tržni centri su na svakom ćošku.

Naravno, nezaobilazna je i poseta Kartagini, koju su Rimljani, u želji da zatru svaki trag Feničana, posle tri Punska rata, totalno uništili, zapalili i posuli solju. Ostali su sačuvani neki keramički predmeti, luka (građena tako da se sa pučine ne vide brodovi) i čuvene priče o Hanibalu, čiji se metod ratovanja i danas izučava na fakultetima širom sveta.

Jedan od najlepših gradića je Sidi bu Said, takozvani tunižanski Monmartr, u kojem su se, između ostalih, okupljali Tuluz Lotrek, Pikaso i Rembo. Izgrađen u andaluzijskom stilu, prepoznatljiv je po belim kućama sa plavim vratima i prozorima, prelepim plažama i šarmantnim kafeom iz 19. veka gde se na minderluku može popiti arapska kafa ili čaj od mente. Prvi stanovnik bio je sveti čovek Said, mohan iz 12. veka, koji je brdo sa lepim pogledom izabrao za svoje molitve. Posle njegove smrti izgrađen je mauzolej, a okolinu su ubrzo naselili. Danas je Sidi bu Said jedno od prestižnih mesta u Tunisu, gde se nekretnite ne mogu kupiti, već samo naslediti.

Osim turizma, Tunis je poznat po uzgoju urmi i maslina. Maslinovo ulje je vrhunskog kvaliteta, čemu znatno doprinosi ručna berba plodova. Najbolji maslinjaci su u okolini Sfaksa, gde su nastanjeni najbogatiji Tunižani i gde došljaci nisu poželjni. Prosto je nemoguće započeti neki biznis, jer će vas bojkotovati sve dok sami ne napustite mesto.

Ako je ijedna zemlja slikana čajem, onda je to Tunis.



PUSTINJSKE LISICE, BERBERI I OAZE

Jedan od izleta koji se nikako ne sme propustiti je obilazak Sahare, jer je to možda i najjači utisak koji turista ponese iz Tunisa. Za dva dana pređe se oko 1.200 km, što autobusima što džipovima, što kamilama, i to je najbolji način da se upozna ova koloritna zemlja.

Izlet uključuje posetu džamiji u Keruanu, koja datira iz 7. veka i najstarija je u Africi, dok je minaret najstariji na svetu. Nemuslimanima je ulazak u džamiju zabranjen, ali se može ući u dvorište ili se posmatrati sa krova obližnje fabrike tepiha. Keruan je, inače, poznat i po proivodnji svilenih i tepiha od kašmira.

Ludom vožnjom džipovima, na 15 km od granice sa Alžirom, stiže se do jedne od najlepših oaza šebike, gde su snimani “Otimači izgubljenog kovčega”. Zatim se preko dina, dok adrenalin skače, stiže do slanog, suvog jezera Šat el džem, gde je čuvena Kamilja glava, kojom počinje “Engleski pacijent”, a ovaj deo puta završava se obilaskom kulisa za film "Ratovi zvezda".

Posle napornog dana, u oazi Nefta, dočekuje vas prelep hotel u mavarskom stilu, sa sve bazenom, i načas pomislite da ste i vi, dok je nebo satkano od zvezda, u nekom kadru iz Hiljadu i jedne noći.

Iako niste oduševljeni ustajanjem u četiri ujutro, izlazak sunca nad slanim jezerom Šat el džerid zaista ostavlja bez daha. Jezero je u depresiji (ispod nivoa mora) i uglavnom je bez vode, ali odsjaj kristala soli i konfiguracija terena čine da deluje ustalasano. Prava fatamorgana.

Smatra se da su najstariji stanovnici Tunisa Berberi, narod svetle puti i plavih očiju, koji po obodu Sahare žive na tradicionalan način. Poseta jednoj od njihovih kuća-zemunica, troglodita, u Matmati, svojevrsni je doživljaj.

Preko najbogatijeg dela Tunisa, u okolini Sfaksa, gde se nižu nepregledni maslinjaci, stiže se do El Džema, poznatog po rimskom amfiteatru, trećem po veličini na svetu, ali jednom od najočuvanijih, koji je poslužio za snimanje "Gladijatora".



SRPSKI GROBOVI U BIZERTI

Bizerta je jedan od najevropskijih i najlepših gradova Tunisa i smeštena je na samom severu zemlje. Od glavnog grada udaljena je oko sat vremena vožnje, i sigurno da nam, i pored svoje lepote, ne bi bila toliko interesantna da se u okviru Groblja vojnika Komonvelta (CommonwealthwarGraves), poznatog kao Vojničko groblje, ne nalazi Spomen kosturnica srpskim vojnicima.

U čuvenom povlačenju “srpske države i vojske preko Albanije” mnogi hrabri borci, baš u Bizerti, završili su svoje životne priče, o čemu svedoči 2.607 spomenika na spomenutom vojničkom groblju i lokalnom francuskom groblju u obližnjoj Menzel Burgibi. Kroz kasarne i prihvatne logore grada Tunisa i okoline prošlo je 60.000 zdravih i ranjenih srpskih vojnika. Glavna baza bila je u mestu Lazuaz, pet kilometara od Bizerte. Zahvaljujući francuskoj vladi, na čelu sa vice-admiralom Emilom Gepratom, osim vojnika, na severu Afrike, utočište su našle i naše izbeglice. U 22 grada u Africi nalaze se 24 srpska groblja na kojima je sahranjeno 3.005 Srba. Najviše ih počiva u Menzel Burgibi (Fervilu), gde 1.800 belih, metalnih sablji, simbolično i stilski pobodenih u zemlju, sa ispisanim osnovnim podacima, čuvaju sećanje na te male velike ljude. Na piramidalnom postolju u centralnom delu, zvanično „Srpskog vojničkog groblja”, piše: „Slava palim srpskim vojnicima za slobodu 1914-1918”.
Srpsko groblje se dobro održava, ali ono što je posebno žalosno i neshvatljivo je da praktično nijedna značajnija srpska agencija ne organizuje izlet do ovog, za našu istoriju, značajnog mesta. Izgovor je da nema dovoljno interesovanja, da nije usput, da bi pojedini izleti bili znatno skuplji… Od tolikog broja srpskih turista, koji svake godine posete Tunis, sigurno bi se našlo dosta onih koji bi želeli da se poklone senima onih koji su svoje živote dali za neko bolje sutra.



TITO

O Titu se u ovoj državi i dan danas govori s posebnim poštovanjem, jer je, od svih zemalja sveta, prvi priznao nezavisnost Tunisa. Ulice sa njegovim imenom samo su potvrda prijateljstva prema tadašnjoj Jugoslaviji. Kako su Tunižani doživljavali Tita najbolje govori njegova poseta Kartagini.

Pošto su Feničani imali običaj da u “teškim vremenima” bogovima žrtvuju decu viđenijih ljudi, o čemu svedoče mali kameni grobovi, Tunižani su se uplašili da bi to moglo da ražalosti Tita, s obzirom na njegovu vezu sa pionirima i pionirkama. Zato su ljubazni domaćini sve vreme Titovog boravka u Kartagini bacali iz aviona latice jasmina i ruža kako bi bar malo ublažili stres kojim je, po njihovom verovanju, Tito bio izložen dok je slušao tu tužnu priču.

Ostale vestiArhiva