Kad smo iz Rima polazili za Siciliju, naša zemljakinja Ruža, slikarka i istoričarka umetnosti koja u „večnom gradu“ živi i radi već decenijama, kaže da nam zavidi. „Blago vama, bila sam jednom na Siciliji, čarobna je i mistična. Boje, mirisi, vetrovi i more, sve je to tamo tako divno“, objašnjavala nam je Ruža, pomalo pesnički ushićeno. Stojeći, dan docnije, na samom špicu italijanske čizme, u lučkom gradiću San Đovani (Sveti Jovan), odakle se Sicilija, na suprotnoj strani Mesinskog moreuza, vidi kao na dlanu, prisećam se Ružinog nadahnutog opisa ostrva. Umetnička duša, mislim se, verovatno preteruje. Na Siciliju, odnosno u Mesinu, koja slovi za „kapiju Sicilije“, iz San Đovanija stižemo za nepunih pola sata jednim od brojnih trajekata, koji prevoze ljude, vozila i robu sa kopna na ostrvo i obrnuto. Sam prelazak Mesinskog moreuza, na najvišoj palubi trajekta, sa koje puca vidik na kopno iza nas, ostrvo pred nama i morsko plavetnilo koje nas okružuje, poseban je doživljaj. Dolazak na Siciliju, takođe, ali ne zbog lepote ostrva koje se po prispeću u mesinu i ne vide, već usled one mističnosti o kojoj nam je Ruža pričala, a koje smo i sami donekle bili svesni, ponajviše, naravno, zbog dugotrajne i bogate istorije Sicilije, čiji je neotuđivi deo, stotinama godina unazad i organizacija koja se zove - mafija, ali je priča o Kozi nastri neprestano lebdela tu oko nas, u našim međusobnim razgovorima, u pričama vodiča, u filmu „Kum“ koji se neprestano vrteo u autobusu kad god smo išli i obilazak ostrva i njegovih znamenitosti, kao i u sicilijanskim selima koje smo posećivali, posebno u onim u kojima su, 70-ih prošlog veka, snimani delovi filmske sage o porodici Korleone. Legenda o snimanju „Kuma“, između ostalog, kazuje da su Kopola, Marlon Brando koji na Siciliji nije imao posla, ali je došao sa ekipom, Al Paćino i ostali najpre stacionirali u selu, varošici Korleone, gde su nameravali da u autentičnom ambijentu snime sicilijanske sekvence filma. Tokom prve noći u Korleoneu, međutim, tamošnji ogranak Koza nostre koji i danas važi za jedan od najjačih na Siciliji, ponudio je „zaštitu“ holivudskim filmadžijama. Pošto im je bilo jasno o čemu je reč, Kopola, Brando i Paćino, na mah su se povukli u ekskluzivno sicilijansko letovalište Taoprmina, gde su odlučili da deo filma o prinudnom boravku Majkla Korleonea na Siciliji snime u obližnjim selima Forca d Agro o Savoka. Oba sela su, zahvaljujući tome već četrdesetak godina neizbežne sicilijanske turističke destinacije, što im je, za razliku od sličnih ostrvskih naselja koja polako odumiru, obezbedilo opstanak. U Savoki, na primer, i dan danas postoji bar „Vitalele“ u kojem je Majkl Korleone (Al Paćino) zaprosio Apoloniju. Unutrašnjost bara je u potpunosti u znaku filma, a stotine turista svakodnevno se slika pored fotografija Vita i Majkla Korleonea koje vise na zidovima lokala, u čijoj bašti potom ručaju ili barem popiju piće. Nekadašnji vlasnik bara „Vitale“, koji je u filmu igrao Apolonijevog oca, u „Kumu“ je, kao i njegova filmska ćerka, glumio kao naturščik. Naturščici su i ona dvojica sicilijanskih telohranitelja Majkla Korleonea. Jedan od njih danas drži suvenirnicu u Savoki, a drugi radi kao recepcionar u nekom od hotela na obali obližnjeg Jonskog mora. Ispred bara „Vitale“ je trg na kojem je snimljeno svadbeno veselje Majkla Korleonea i Apolonije, a sa kojeg se pruža pogled na okolni brdovito - planinski pejzaž Sicilije. Tu se ponovo prisećam onog Ružinog opisa ostrva (boje, mirisi, vetrovi...). Konstatujem da nije mnogo preterivala. Lepa je Sicilija, nije samo mistična. Nedaleko od bara „Vitale“ je katedrala Santa Lucija, na čijem ulazu su se, klečeći na pragu, venčali Majkl Korleone i Apolonija. Brojne udavače iz svih delova sveta svakodnevno kleče na pragu katedrale. Vredi pokušati, možda ih Bog i pogleda. Kad smo već kod katedrala, ona u Monrealeu, u predgrađu Palerma, pleni koliko arhitektonskom skladnošću, toliko i mozaicima od zlata u unutrašnjosti crkve. Katedralu u Monrealeu podigao je, u jedanaestom veku, jedan od prvih normanskih kraljeva Sicilije Normasni su u Palermu, pored svega ostalog, izgradili i kraljevsku palatu, a ispred nje zasadili park od 400 palmi. Palermo je, prema oceni mnogih, pored Napulja, jedan od najlepših mediteranskih gradova. Podigli su ga Feničani, da bi se u potonjim milenijumima i vekovima u njemu smenjivali Kartaginjani, antički Grci, Rimljani, germanska plemena, Vizantinci, Arapi, Normani, Španci i Francuzi. U drugoj polovini 19. veka Palermo je, zajedno sa Sicilijom, čija je prestonica, ušao u sastav italijanske države. Pored onoga što su ostavili svi oni koji su ga osvajali i gradili, a ta zaostavština je monumentalna, u Palermu neizostavno treba videti i građevine iz relativno bliskije prošlosti. Teatar Masimo, pre svih, koji je izgrađen krajem 19. veka, i koji je ne samo jedan od najlepših, već se ubraja i u najveće pozorišne i operske kuća u Italiji, sa kapacitetom od čak 3.200 mesta. Teatar Masimo poznat je i po tome što su u njemu snimane završne scene trećeg dela „Kuma“. Iako nevidljiva, mafija i priče o njoj, na Siciliji su, jednostavno, svuda oko vas.

Ostale vestiArhiva