“Tuniska mediteranska obala, u dužini od 1.300 kilometara, zajedno sa rimskim ruševinama, pustinjom Sahara, vilama, noćnim životom, izuzetnim kvalitetom hrane i specijaliteta, banjama i raznim drugim aktivnostima, zavređuje veliku pažnju i promociju,” izjavio je u četvrtak uveče otpravnik poslova Ambasade severnoafričke države Rabii Zenati.
Ambasada je, uz sponzorstvo Tuniske nacionalne turističke organizacije (TNTO) i Tunisra Beograd, organizovala priredbu koja je, po Zanatiju “došla kao hepi-end i veseli odraz normalne i normalizovane situacije u našoj zemlji.” Sredinom januara je posle višenedeljnih narodnih demoinstracija dugogodišnji tuniski autoritarni šef države Zine El Abinidne Ben Ali morao da napusti položaj i zemlju, po cenu života oko 300 lica, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Zenati je istakao da je bezbednost ponovo uspostavljena mesec dana posle revolucije od kada vlasti nastoje da obezbede bolje životne uslove i mogućnosti za Tunižane i potpunu sigurnost i dobar provod stranim turistima. Tunis je tokom 2010. posetilo 23.000 gostiju iz Srbije.
Riad Dkili, predstavnik Odbora za turizam Tunisa zadužen za Srbiju, je nedavno predstavio svoju domovinu kao pogodino odredište tokom cele godine i kao zemlju koja čeka da ponovo bude otkrivena. “Ko posećuje Tunis samo zbog mora mnogo toga će propustiti, jer je to samo jedna od ponuda.
Tunis ima da ponudi mnogo više tokom cele godine, a ne samo tri meseca,“ kazao je Dkili na predavanju u Visokoj turističkoj školi u Beogradu. Tuniski turistički radnici kažu da je to uvek bila zemlja gostoprimstva i kulturne raznolikosti, a da je njena 3.000 godina stara civilizacija nastala ukrštanjem boravaka Kartaginjana, Rimljana, Arapa, Turaka i Evropljana.
Tvrdi se da je staro ime Tunisa „Ifriqiyya“ dato afričkom kontinentu; Tunis je takođe svedok rođenja drugog najstarijeg jevrejskog društva (treći do peti vek nove ere); druga kolevka hrišćanstva (drugi vek n.e), čiji su vernici bežali pred progonom Rimljana, a da je u Tunisu i treće najsvetije mesto Islama (Džamija u Ukbi, iz 670 godine n. e.).
Turizam je od presudnog značaja za privredu Tunisa. U zemlji sa nešto više od deset miliona stanovnika, ova privredna grana obezbeđuje oko 400.000 radnih mesta i njen doprinos nacionalnoj privredi iznosi oko 2,5 milijarde dolara godišnje. Taj prihod je, međutim, pao tokom pobune, ali broj turista polako, ponovo, raste, prema izveštajima TTO.
Ove godine turistički promet u Tunisu biće, međutim, za 50 procenata manji nego lani, kazao je Mehdi Huas, tunižanski ministar za trgovinu i turizam. Očekuje se da će broj turista u 2011. pasti na 3.5 miliona, u odnosu na sedam miliona u 2010. “Jedino je pogođen sektor turizma i radna mesta povezana sa njim.
To je veoma teško i za privredu u celini, jer (turizam) obuhvata 50 procenata našeg deviznog prihoda,” izjavio je ministar Huas za novinsku agenciju Rojters. Sada i rat u susednoj Libiji takođe odbija turiste u regionu. Svake godine, oko 1,5 miliona Libijaca je posećivao Tunis, od kojih mnogi dolaze na jugoistočno ostrvo Djerbu, a sada je taj izvor prihoda presušio.
Otpravnik poslova Zenati smatra da je “revolucija jasmina” u njegovoj zemlji imala cenu, ali je potraga za slobodama i demokratijom neprocenjiva. Najbolji način da bude sačuvano cvetanje tuniske demokratije jeste oživljavanje ekonomije i turizma, zaključio je on.

Ostale vestiArhiva