1. Berlinska istorija u jednoj ulici
Počnite obilazak šetnjom ispod lipa, bulevarom koji je po ovom mirisnom drveću i dobio naziv (Unter den Linden). Njegov put prati evoluciju grada od Hoencolern dinastije, preko Vajmarske republike i Trećeg rajha, do Nemačke demokratske republike.
Centralna tačka je Brandenburška kapija, trijumfalni luk sa kvadrigama na vrhu, podignut kao simbol pruske prestonice 1791.
Zapadno od kapije je Zoološki vrt, a na severnoj strani Rajhstag (Raichstag), dom nemačkog parlamenta. Prema jugu je glavna ulica za šoping, Fridrihštrase (Friedrichstrasse), a istočno Muzejsko ostrvo (Museum Island).

2. Lenčarenje na Potsdamer Platz
Južno od Zoološkog vrta nalazi se tržni centar Postdamer Platz Arkaden. 20-ih je Postdamer plac bio jedan od najprometnijih u Evropi.
To je ujedno i mesto na kom je postavljen prvi semafor, 1924. a čija se replika i danas može videti. Za vreme Drugog svetskog rata, sravnjen je sa zemljom, a zatim podeljen zidom.
Danas se na Postdamer placu svakog februara održava čuveni međunarodni filmski festival - Berlinale. Sa tradicijom od 60 godina, predstavlja jednu od glavnih svetskih filmskih manifestacija.

3. Osvojite Muzejsko ostrvo
Ukoliko se stojite na istočnom kraju Unter den Linden, nalazite se na korak od pet muzeja smeštenih na ostrvu na reci Špreji (Spree), nazvanom Museumsinsel ili Muzejsko ostrvo.
Dizajnirano kao svetilište za umetnost i nauku po uzoru na model stare Grčke, obuhvata prvi javni muzej u Pruskoj, Stari muzej (Altes Museum) iz 1830.
Ubrzo su ostrvo naselile brojne slične institucije - Stara nacionalna galerija (Alte Nationalgalerie), Bode muzej (Bode Museum), Novi muzej (Neues Museum) i Pergamski muzej (Pergamonmuseum).
Blaga Pergamskog muzeja ne biste smeli da propustite - veličanstveni oltar i friz datiraju iz drugog veka pre Nove ere i predstvaljaju jednu od najznačajnijih zaostavština klasične antike.

4. Pomirite se sa prošlošću
Iako je Berlin pretrpeo teška oštećenja prilikom bombardovanja za vreme Drugog svetskog rata, odlučujući istorijski momenti ostali su zapisani u kamenu i betonu.
U Muzeju Berlin-Karlšorst (Museum Berlin-Karlshorst) videćete mesto gde je nemačka vojska potpisala bezuslovnu predaju nakon što je Sovjet zauzeo Berlin.

5. Prošetajte pored berlinskog zida, ili makar onoga što je od njega ostalo
Pad Berlinskog zida bio je najava kraja podeljenosti Nemačke. Većina zida je srušena u periodu između juna i novembra 1990, ostao je samo jedan mali deo na južnoj granici.
Duž puta možete videti restaurirane segmente kod Gedenkstätte Berliner Mauer, odmah do dokumentacionog centra gde se čuvaju priče o pokušajima bekstva na drugu stranu Zida.
Na Sandkrug mostu (Sandkrugbrücke) gde je ranije bio granični prelaz postoji komemorativna ploča posvećena prvoj osobi koja je ubijena u pokušaju da pobegne na Zapad.
Napravite pauzu kako biste videli Haus am Checkpoint Charlie, koja je bila jedino mesto otvoreno za prelaz isključivo stranaca.

6. Gledajte ga s visine
Pogled na Berlin predstavlja mešavinu istorijske i savremene arhitekture kojoj je najbolje diviti se sa visine. Kada se već nađete kod zgrade Rajhstaga, obavezno se popnite do vrha kupole.
Za duže uzivanje u pogledu popnite se na brdo gde se nalazi park Viktorija (Viktoriapark) u Krojcbergu (Kreuzberg).
Ukoliko ste kratki sa vremenom posetite Panaramapunkt na Postdamer trgu koji če vas pozdraviti najbržim liftom u Evropi.

7. Razmislite o životnim pričama u Jevrejskom muzeju
U Jüdisches Museum možete svratiti kako biste se podsetili tragedije Holokausta. Saznaćete lične priče Jevreja koji su živeli u Berlinu tokom Vajmarske republike, a tragično izgubili živote u Drugom svetskom ratu.
Moćno arhitektonsko delo Danijela Libeskinda počiva na osnovi u obliku Davidove zvezde i linija povučenih između nekadašnjih adresa značajnih jevrejskih figura kao što su Valter Bendžamin i Mis van der Roe.

8. Uramite Kulturforum
Ljubitelji umetnosti moraju posetiti Kulturforum. Južno do Zoološkog vrta, muzejski kompleks smešta galerije svetske klase. Najveća je Gemäldegalerie u kojoj se nalazi kolekcija ranog evropskog slikarstva.
Pored engleskih, španskih i italijanskih dela renesanse, ističu se i holandska i flamanska. Nedaleko od starih majstora nalazi se Nova nacionalna galerija (Neue Nationalgalerie) koju je 1960. dizajnirao Mis van der Roe.

9. Prošetajte kroz Charlottenburg gardens
Iskoristite sunčan dan da posetite kompleks zamka Šarlotenburg, koji je u 17. veku podigao Fridrih III kao letnju rezidenciju za svoju ženu, kraljicu Sofi-Šarlotu.
Najinteresantnije je novo krilo (Neue Flügel) gde se nalazi Frederikov rokoko apartman. Tu se nalazi i paviljon koji je dizajnirao Šinkel, arhitekta Starog muzeja.

10. Dizajn za život u Bauhaus arhivu
Svako može biti dizajner u Bauhaus arhivu koji nudi primer moderne umetničke škole nastale u vajmarskoj nemačkoj. Osnivač škole Valter Gropijus nacrtao je planove elegantne bele zgrade u kojoj je smešten muzej. U okviru stalne postavke mogu se videti nameštaj, karamika, skulpture, fotografije i skice nastale u školskoj radionici od 1919. do 1933. kada su Nacisti zatvorili školu.

11. Posetite najstariji Zoološki vrt u Nemačkoj
Otvoren je 1841. i u njemu živi skoro 14.000 životinjskih vrsta. U sklopu Zoološkog vrta nalazi se i akvarijum.

12. Krug oko Olimpijskog stadiona
Tipičan primer nacisitičke arhitekture. To je mesto gde je Džesi Ovens razljutio Hitlera osvojivši četiri zlatne medalje, čime je doveo u pitanje superiornost arijevske rase.
Originalni dizajn stadiona preživeo je bombardovanje, a 2006. je renoviran za potrebe Svetskog kupa kada je centralna struktura stavljena pod otvoreno nebo.
Ovde su nastupale i brojne muzičke zvezde, kao što su Roligstonsi i Robi Vilijams.

13. Plivajte u Grunevald šumi
Najbolje mesto za osveženje tokom toplog nedeljnog popodneva. Nalazi se na zapadu Celendorfa (Zehlendorf). Idealna je za vožnju bicikla, šetnju, kupanje i jahanje konja.
U severnom delu je mali ali veoma zanimljiv Most muzej (Brücke-Museum) posvećen grupi ekspresionističkih umetnika koja je pod ovim nazivom stvarala u 20. veku.

14. Izgradite sveže mišljenje o Berlinu
Berlin je promenio mnogo lica tokom istorije. Moderne građevine podizane u okviru utalitarističkog projekta Bauhausa za vreme Vajmarske republike jesu svojevrsan testament utopijskih ideala zastupljenih u tadašnjem progresivnom društvu.
Glavni primer jeste građevina u obliku potkovice, koja okružuje javni park, delo Bruna Tauta i Martina Vagnera - Britz- Hufeisensiedlung.

15. Posetite avangardno pozorište
Umetnička fuzija struji u HAU i Sophiensaele: ples ukomponovan u teatar, dok se literature i vizuelne umetnosti mešaju u pozadini. HAU je umetnička kuća gde gostuju umetnici iz sveta predstavljajući najnovije pozorišne i plesne projekte.

16. Upotpunite veče džezom
Brojni klubovi i festivali nude jedinstvenu mešavinu džeza, eksperimentalne i elektronske muzike. A-Trane je bar u kom nastupaju sva poznatija imena. Možete posetiti i B-Flat - piano bar i uživati u izvrsnim glasovima. Na jesen se održavaju dva velika festival JazzFest Berlin i Total Music Meeting.
Doručak u kafeu Anna Blume (Foto: paulamarttila/Flickr.com)
Doručak u kafeu Anna Blume (Foto: paulamarttila/Flickr.com)

17. Ostavite vremena za kafu i kolače
Popodnevna kafa uz kolače je berlinska tradicija. Kafić Anna Blume istovremeno je i cvećara, a ime je dobio po dadaističkom pesniku. Možete uzivati na njegovoj terasi okruženi cvećem.

18. Izlazak na berlinski način
Nemojte se iznenaditi najrazličitijim odevnim i muzičkim stilovima, kao i godištima ljudi koji pune noćne klubove u Berlinu. Clärchen's Ballhaus je sastajalište kiča i stare škole.
Ovde možete sresti i 75-ogodišnje veterane. U Diamond Lounge se pušta kantri i rok. Ukoliko vas zanimaju gej klubovi pravo mesto je Das haus B gde se slušaju retro muzika i pop hitovi.

19. Kupite odeću lokalnih brendova
Lokalna dizajnerska imena pronaćićete u Berlinomat-u, na istočnom kraju Fridrihšajna. Vlasnici Tereza Majrer i Jorg Vihman prodaju nameštaj, garderobu, nakit i aksesoare preko 140 berlinskih brendova, po ceni od 1 - 700 evra.

20. Zaigrajte uz ruski disko
Berlinski hipsteri slušaju Russendisko - ruski disko. Ovaj trend je otpočet zahvaljujući Vladimiru Kamineru, piscu koji je iz Moskve prebegao u Berlin tokom kolapsa komunizma.
Zajedno sa di-džejem Jurij Gurcijem pokrenuo je projekat Kafee Burger, kojim su ponudili prostor mladim kreativnim ljudima da izlažu svoja dela. Taj mali klub prerastao je u kultno mesto gde se održavaju pesničke večeri, predavanja, filmske projekcije i svirke.

Ostale vestiArhiva