Prva stanica Bankok. Urbana džungla, ludilo koje ne prestaje. Oštri mirisi pokretnih uličnih kuhinja, omamili su nas istog časa kada smo kročili na ulicu. Tako omamljeni pokušavamo da pređemo ulicu, ali sve vreme gledamo u pogrešnom pravcu. Ovde se vozi levom stranom. Kao da je sve naopako u ovoj gužvi. Užurbani poslovni ljudi koji jure po vrelom asfaltu, niski uniformisani studenti koji se guraju, seks turisti koje izbegavamo, bekpekeri kojima se osmehujemo. Nema sumnje, spremni smo za avanturu i neverovatno radoznali onim što nas čeka u egzotičnoj zemlji osmeha.

Chang Mai
Posle 3 dana Bankoka, idemo na sever. Otići na Tajland, a ne obići džungle i ljude koji žive u njima, po receptu preživljavanja iz nekih starih vremena, ne bi bilo pravo i originalno iskustvo. Do Chang Maia stižemo noćnom vožnjom iz Bankoka. Chang Mai je najveći grad Tajlanda, posle Bangkoka. Iako je drugi po veličini u mnogome je različit od Bankoka: nema oblakodera, nema širokih bulevara, okružen je džunglom, centar grada je prepun hramova iz drevnih vremena i sve je mnogo mirnije.
Čim smo se smestili, ekstremniji deo grupe je krenuo u jurnjavu iznajmljenim mount bajkovima po strmim stazama u džungli. Jako zabavno, brzo i na momente opasno… Adrenalinski šokovi ili lagano spuštanje, staze su prilagođene različitim ukusima, od ekstremnog do opuštenog. Super uvertira za ludu noć u Chang Maiu.
Po povratku, idemo na Thai masažu da bi veče nastavili opušteni i prijatno izmoreni vožnjom bicikala na Thai boksu uz ljutu tajlandsku klopu i Chang pivo.
Posle trećeg meča i drugog pivca, uz ljute ukuse Pad Thai-a, za pola eura na tezgi uz ulaz u salu bez krova, neki noć nastavljaju u klobovima, a neki u sobi u udobnom krevetu.
Ustajemo rano ujutro I krećemo. Džipovima nas domaćini vode do lokalne Thai pijace gde kupujemo voće, pečene žabe, kape za treking, kremice za sunčanje, vodu i poklone koje ćemo deliti dečici koja žive u srcu džungle. Najviše se obraduju, kao i sva deca, slatkišima, čokoladicama, ali i flomasterima za bojenje.

Pleme
Ova čudesna avantura kreće jahanjem slonova. Pogled odozgo, iz slonove perpektive. Klatimo se i drmusamo, na leđima ovih ogromnih životinja. Smejanje ne prestaje… Osveženi hladnom izvorskom vodom i kratkim odmorom, put nastavljamo pentranjem na brdo kroz džunglu gde ćemo provesti noć u lokalnom selu, JungleTribe Hill People. To su ljudi koje je civilizacija zaobišla, pa opet pronašla zahvlajujući ovim alternativnim turama na koje kreću radoznali putnici.
Žene su obučene u ljubicaste suknje i često imaju prstenove oko vratova, kako bi ih izdužili kao znak plodnosti i lepote. Kuće su od bambusa, načičkane na vrhu brda sa fantastičnim pogledom na džunglu. Ovo je momenat koji svi pamte. Posle dugotrajnog pešačenja, sedimo oko logorske vatre na terasi, dok nam domaćini pripremaju večeru. Ovde nema struje, puteva, vodovoda i kanalziacije. Kao u starim vremenima. Tako je ukusna ta jednostavna klopa koja se sprema na vatri I tako dobro miriše! Uživamo uz pucketanje vatre.
Pleme obično broji oko 160 stanovnika i samo njih tridesetak je registrovano kao Tajlanđani. Ostali nemaju državljanstvo i ne pripadaju ni jednoj naciji. Oni su pleme. Pravo pravcato pleme u džungli. Najlepše fotografije sa ovog putovanja uslikane su na ovom JungleTribe brdu. Noćimo u bungalovima od bambusa, svi zajedno, na drvenom podu sa baldahinima i udobnim vrećama za spavanje, dok vetar struji kroz rupice zidova od bambusa.
Noći u džungli su fenomenalne. Ovo je mesto gde se lepo sanja. Ujutru palimo mirišljave štapiće pored male Budine statue, dok se sunce rađa. Posle laganog doručka pozdravljamo se sa domaćinima i polako se spuštamo niz brdo. Ovaj dan je mnogo lakši od predhodnog, kada smo se peli kroz gusto trospko rastinje. Zastajemo na virhovima brda, vidikovcima, fotkamo se I smejemo drugačije nego juče.
Naučili smo novu lekciju. Život u džungli. Drugi sistemi vrednosti. Jednostavnost. To osećanje oplemenjuje. Usput stajemo da se okupamo u ledenoj vodi jezera I vodopada u srcu džungle. Na kraju dana se bambusovim splavovima spuštamo niz mirne reke severnog Tajlanda. Lagana i opštajuća vožnja do kraja naše avanture gde nas čeka ručak. Posle ručka idemo dalje, preko Bankoka do ostrva Koh Phangan…

Kon Phangan
Ustajemo rano ujutro, a to rano jutro je neko izmišljeno vreme, jer već pet dana ne gledamo u sat niti u ogledalo. Bungalov je toliko jednostavan i fenomenalan da nam se ne ustaje iz kreveta. More je toliko blizu, pa čujemo talase kako šušte i taj zvuk se meša sa pucketanjem palminog lišća na vetru. Da li je stvarno jutro?
Nalazimo se na ostrvu Koh Phangan i ovde smo izgubili pojam o vremenu. Vreme teče polako I ispunjeno je samo uživanjem. Koh Phangan je danas ono sto je Ibiza bila 80-tih godina. Ovde se okupljaju hipici, rejveri, umetnici, ljudi slobodnog duha, putnici, bekpekeri, sanjari, idealisti i za vreme sezone (novembar-februar) ostrvo postaje komuna neobičnih putnika iz celog sveta.
Ljudi se osmehuju jedni drugima u prolazu, gledaju zalaske sunca na neverovatnim plažama, igraju se u pesku, prave neverovatne žurke I zabave u džungli I na plažama, meditiraju, slikaju, vežbaju jogu. Atmosfera na ovom ostrvu je potpuno različita od drugih komercijalizovanih turističkih ostrva na Tajlandu gde vladaju seks turizam, preterivanje i velika potrošnja novca.
Ovde je sve jako jeftino. Na pijaci u malom mestu Tongsala, uveče jedemo ljutu salatu od papaje, pečenu ribu, sveže ceđene sokove za novac kojim bi teško bilo da pokrijemo račun za tri kafe u Beogradu. Sjajno mesto i još jeftino, kakva kombinacija! Danima se izležavamo u ležaljkama.
Kada nam je dosta izležavanja, vozimo se na motorićima do vodopada, penjemo se u brda, gledamo fantastične prizore sa visine, idemo na noćno ribarenje, gledamo mečeve tajlandskeog boksa i opuštamo se na masažama.
Specijaliteti za hedoniste su stereo masaže. Dve maserke vas, sa četiri ruke, masiraju sat vremena, pa kombinujemo masažu stopala sa specijalnom masažom vrata i ramena. Mnogo prijaju ove masaže, posle dana ispunjenog raznim aktivnostima.

Haad Rin, Full Moon Party
Prolaze dani u iščekivanju Full Moon Party-ja. Te večeri punog meseca ljudi pristižu sa svih strana I traži se krevet više. Na plaži koja se nalazi na jugoistoku ostrva, Haad Rin, organizuje se ova fantastična zabava u pesku pored toplog mora.
Šankovi su poređani po plaži jedan pored drugog i muzika je šarenolika, od hausa, hip hopa, MTV hitova, dram end bejsa, tehna i na kraju trensa. Uživamo u fantastičnim DJ setovima, sa jos 20.000 ljudi koji đuskaju bosonogi u pesku. Piće na žurci je jeftino i služi se u koficama. U njima se dobija pola litre vodke, dva red bula, limenka sprajta i dosta leda.
Kofice imaju puno slamčica, pa tako ekipice na plaži razmenjuju kofice i sve to bude jako smešno i zabavno.
Najizdržljivije ekipe ostaju na trens stejdžu i imaju priliku da dožive neverovatan momenat. Svitanje. Kako je plaža na istočnom delu ostrva sunce izlazi iz mora, tako se čini, a u isto vreme na nebu je pun mesec.
Pod neviđenim utiskom Full moon party-ja, provodimo još dva dana na Koh Phanganu i polako se oprštamo od tirkizne boje mora i belog peska. Dolazimo u Bankok da još po nešto šopingujemo i pravac aerodrom. Vreme je da se krene kući. Naša Jungletribe ekipa je toliko nasmejana, da se na aerodromu u gužvi, raspoznajemo po kezu na licu. Tako je sjajan osećaj kada proživite svoj san.

Ostale vestiArhiva