Stotine avganistanskih majstora radilo je na restauraciji citadele uz pomoć fonda za kulturu i 2,4 miliona dolara od vlada SAD i Nemačke. Američki ambasador u Avganistanu Rajan Kroker bio je među turistima koji su 70-tih došli u Herat, a proslavio je i nedavnu restauraciju citadele i otvaranje novog muzeja avganistanske umetnosti.
"Do pre 35 godina, turisti širom sveta dolazili su ovde da iskuse nasleđe, istoriju i neverovatne predele. Radujemo se danu kada će Avganistanci i posetioci iz celog sveta ponovo dolaziti ovde da uče o bogatoj istoriji Avganistana i uživaju u velikom gostoprimstvu i lepoti koju ova zemlja i njeni ljudi imaju da ponude", rekao je on.
Neki istoričari tvrde da je izgrađena u vreme Aleksandra Velikog
Turizam deluje kao nedostižan san u Avganistanu gde se desetine hiljada vojnika već 10. godinu bori protiv talibana. Pa ipak, obnovljena struktura od cigala nazvana Qala Ikhtyaruddin je novi simbol želje zemlje da izađe iz krvavog konflikta.
"Kao što ova citadela pokazuje, Avganistan je nekada bio velika zemlja. Biće to ponovo", rekao je Kroker.
Herat je nedavno bio meta napada talibana, ali su zvaničnici na ceremoniji upozoravali na drugu pretnju - nekontrolisani razvoj koji ugrožava druga istorijska mesta u gradu duž čuvenog Puta svile koji je u drevna vremena povezivao Evropu i Aziju.
Avganistansko Ministarstvo kulture trenutno brine o citadeli koja je preživela Persijance, Uzbekistance, Avganistance i današnje talibane.
Trenutna struktura izgrađena je na mestu stare citadele za koju neki istoričari tvrde da je izgrađena oko 330. godine pre Nove ere, dakle, u vreme Aleksandra Velikog. Kule koje još uvek postoje najverovatnije potiču iz 14. ili 15. veka kada je tvrđava bila rekonstruisana nakon što su je uništili mongolski osvajači. .
Nešto plavih pločica iz tog perioda još uvek se može videti na nekim od tornjeva. UNESKO je uradio opsežnu restauraciju mesta tokom 70-ih.
U citadeli je smešten i nacionalni muzej Herata, jedan od četiri provincijska muzeja Avganistana koji je ponovo otvoren za javnost. Muzej islamske umetnosti iz Berlina radio je sa nemačkim Arheološkim instututom na dokumentovanju i restaurisanju predmeta i njihovoj pripremi za izlaganje.
U muzeju će se naći oko 1.100 predmeta iz oblasti Herata. Većina njih datira iz perioda 10. do 13. veka kada je Herat bio politički i kulturni centar. Reč je o grnčariji, radovima u metalu, nadgrobnom spomeniku persijskog slikara Behzada, 260 rukopisa i knjiga.

Ostale vestiArhiva