Nejpjido je vrlo veliki i prazan.
Čak i kada je ciklon Nargis opustošio Rangun, bivši glavni grad Burme, metropola od 5 miliona stanovnika je nastavila da živi burnim životom. Vlasti tvrde da je Nejpjido, koga oluja nije ni dotakla, dom miliona stanovnika, ali to se ne čini kao istinita informacija, bar onim turistima koji su se odlučili za posetu ovom mestu.
Desetine hiljada državnih službenika bili su primorani da napuste Rangun i presele se ovde, ali nova prestonica ima samo dva ugostiteljstva koja moraju da zadovolje sve njihove potrebe.
Nema bioskopa, pozorišta, klubova niti mobilnih mreža – kažu lokalci. I više godina nakon preseljenja radnika ovde, Nejpjido i dalje nije izgrađen. Radnici rade sporo i sa starom opremom, poput kranova i buldožera.
Do sada su, uz mnogo muke, uspeli da sagrade veliki zoo-vrt, pet policijskih stanica i tri golf terena.
Kuće u kojoj su članovi vlade smešteni obojeni su različitim bojama, po zanimanju stanovnika: u plavoj zgradi žive članovi Ministarstva zdravlja, u zelenoj iz Ministarstva poljoprivrede i navodnjavanja.
Jedna od “atrakcija” Nejpjida je što ima 24-časovno snabdevanje strujom, što je u ovoj zemlji u kojoj je stalna nestašica struje, prava retkost. Ali to nije dovoljno da se privuku državni službenici i ovde dovedu svoje rođake. Uprkos značajnom uređenju Prirodno-biljnog parka i fontane Bašta, ljudi ne uživaju u zelenim površinama.
Nema budističkih monaha u novoj prestonici; podstrekači demokratije prošlogodišnjih protesta, po svoj prilici nisu dobrodošli u grad posvećenom nadrealnom osećaj reda.
Jedina potencijalna turistička atrakcija je replika Rangunove Švedagon pagode.

Kako je sve počelo
Vojna hunta Burme je dugo smatrana jednom od najgorih na svetu - kao zlostavljači ljudskih prava. Ali generali ne moraju da vide ove sićušne radnike kako grade zlatni hram za prebivalište svojih kraljeva.
Mapa Nejpjida živo sumira usamljenost burmanskih lidera: prostor na kome bi trebalo da bude raskošna kuća generala je potpuno prazan.
Nejpjido ima kratku istoriju, a osnovan je na poljima nekih 3 kilometara zapadno od Pjinmane; gradnja je počela 2002. Hunta je angažovala najmanje 25 građevinskih firmi da bi sagradile grad.
Vlada je počela da premešta ministarstva iz Ranguna do Nejpjida 6. novembra 2005, u astrološki povoljnom trenutku u 6 i 37 ujutru. Pet dana kasnije, 11 novembra u 11 prepodne drugi konvoj od 1 100 vojnih kamiona sa 11 vojnih bataljona i 11 ministara u vladi napustili su Jangon.
Očekivalo se da ministri budu ovde do kraja februara 2006, međutim ishitreni potezi su pokazali manjak škola i drugih neohodnih ustanova i pogodnosti što je razdvojilo minister od njihovih porodica. Vlada je prvo zabranila prodicama ministara da se presele u novu prestonicu. Vojne zone su bile u posebnom delu, odvojene od ministarstava i građana kojima je bilo zabranjeno da tu ulaze. Prodavci su ograničeni na komercijalnu zonu u blizini vladine kancelarije.
Dvadeset sedmog marta 2006. više od 12 000 vojnika je umarširalo u novu prestonicu povodom prvog velikog javnog događaja: masovne vojne parade koja je obeležavala Dan oružanih snaga što je godišnjica pobune Burme 1945. godine protiv japanske okupacije.
Snimanje je bilo zabranjeno u glavnom delu parade gde su se videle i tri velike skulpture mijanmarskih kraljeva Anavrata, Bejinaunga i Alangpaje koji se smatraju najvažnijim u istoriji Mijanmara. Grad je zvanično nazvan Nejpjido tokom ove ceremonije.

Pagoda Upatasanti
Pagoda Upatasanti je slične veličine i oblika kao Švedagon Pagoda u Jangonu i završena je 2009. godine. Njeno ime znači “Pagoda mira”. Samo 30 centeimetara je niža od Švedagon pagode.
Bukvalan prevod naziva bi bio “Zaštita od nesreće” a to je ime sutre koju su monasi napisali početkom 16. veka. Izgovara se u vreme kriza, naročito u vreme stranih invazija.

Ostale vestiArhiva