Kako kroči na tlo Japana, stranac primećuje da se Japanci pridržavaju pravila u svojoj zemlji, između kojih je, stajanje na levoj strani na pokretnim stepenicama, da bi, oni koji žure, mogli proći desnom stranom.
Samo poneki stranac može da poremeti, privremeno, ovaj red, ali brzo uvidi da bi trebalo i on da se uvrsti na levu stranu.
Odmah potom se primeti da na aerodromu, na koji sleće na stotine aviona i na kojem vlada velika gužva, nema galame, već vlada mir za razliku od brojnih vazdušnih luka u Evropi i SAD.
Pri prolasku pasoške kontrole putnici su dužni da ostave otisak oba kažiprsta i da se fotografišu, a na carini predaju popunjeni formular o robi koju unose, odnosno potpišu da nemaju ništa za carinjenje. Takva procedura, takođe, nije uobičajena u drugim zemljama.
Odmah upadne u oči i čistoća na svakom koraku. I pored velikog broja putnika na aerodromu Narita potpuno je čist pod, da se na njemu, čak i pod najvećom motivacijom za pronalaženje neažurnosti, ne može naići na parče papira, pikavac ili žvaku.
Od aerodroma Narita do Tokija turista ima mogućnost da vidi da red vlada i na putevima i da svi poštuju pravila vozeći levom stranom.
Ni na autoputu nije moguće videti bilo kakvo đubre na kolovozu ili pored njega - trake kao da su očišćene i od svakog zrna peska i prašine. Takođe se, kako na autoputu, tako i u samom gradu može uživati u novim automobilima, koji su čisti.
Gotovo nije moguće naići na dva ista vozila - sva su drugačija, iako od istog proizvođača, jer Japanci vozila menjaju na svakih par godina, pošto im to razne pogodnosti oko poreza i osiguranja, omogućavaju.
U samom gradu, iako vrvi od ljudi kao u mravinjaku, nije moguće videti nered, pretrčavanje ulice van pešačkog prelaza ili na crevno svetlo. Na svakom ćošku stoje kante za otpatke, ali ne jedna, već više njih, jer Japanci i na ulici sortiraju svoj otpad.
Tokio je grad velikih zgrada, koje sa visine izgledaju kao lego kockice, koje su naređane na jednom prostoru. Jako su retke dvospratnice, a još ređe manje kuće, već sve pokušavaju da dotaknu nebo.
Inače, Tokio je metropola koja se sastoji od 26 gradova, šest gradića i osam sela, koji su tokom vekova srasli u jedno i prostire se na preko 2.000 kvadratnih kilometara, te obuhvata čak dva lanca ostrva koja se protežu do 185 kilometara od centra grada.
Tokio je podeljen u 23 opštine, koje imaju svoje gradonačelnike i svoju upravu, a širi grad obuhvata i četiri nacionalna parka. Iako mnogi smatraju da je grad sa najviše stanovnika u svetu Meksiko siti, rekorder je Tokio za koji kažu da ima preko 40 miliona stanovnika, koji poseduju čak 15 miliona automobila.
Tokio ima i deo grada koji je poznat po prodavnicama, restoranima i noćnim klubovima, ali visoke klase, a zove se Ginza, koji je nakon velikog zemljotresa 1923. pretvoren u trgovinsku četvrt.
Zatim postoji i Akihabara deo grada koji podseća na pijacu, ali iz naučno-fantastičnih filmova, jer se u njemu prodaju najnoviji tehnički uređaji svih vrsta. U velikim radnjama nalaze se izloženi proizvodi, a ispred gotovo svakog rafa po najmanje jedan prodavac koji, kao na pijaci, privlači pažnju mušterija glasnim hvalospevima o svojim artiklima.
Kada je reč o gradskom saobraćaju Tokio ima devet linija podzemne železnice, koja povezuje sve delove grada. Upečatljivo je, takođe, da je skoro ceo grad pod nadvožnjacima, na kojima se nalazi autoput, ili železnička pruga, kako bi na tlu sve moglo da funkcioniše što besprekornije i sa što manje zastoja.
Japanci u Tokiju žive pretežno u malim stanovima od 15 do 35 kavdratnih metara, a strancima se mogu učiniti malim i restorani i kafići. Inače, druga najviša građevina u Tokiju je Tokyo Tower visok 332,5 metara, sa restoranima na 150 i 250 metara visine.
U izgradnji je međutim najviši toranj na svetu koji pod nazivom Sky Tree (Nebesko drvo) koji će biti visok neverovatnih 634 metra.

Ostale vestiArhiva