Prestonica severne Irske, ranjavana 30-godišnjim nasiljem u sukobima katolika i protestanata i tromom ekonomijom, sada radi na „novom Titaniku“ koji bi trebalo da donese preporod građanskog ponosa. Problem Belfasta, doduše, nikad nije bilo to što je iz njega potekao slavni potonuli brod.
„Ono što se desilo Titaniku bila je katastrofa, ali sam brod nije“, tvrdi Tim Hasbants, izvršni direktor Titanik Belfasta, atrakcije vredne 160 miliona dolara koja bi trebalo da bude otvorena za posetioce od 31. marta, na stogodišnjicu potonuća.
Kolin Kob stručnjak za Titanik koji vodi pešačke ture na pristaništima gde je brod sagrađen pre jednog veka, ide korak dalje: „Tragedija plus vreme, jednako je turizam“.
Titanik koji je svojevremeno bio najveći i najluksuzniji prekookeanski brod, napustio je luku 2. aprila 1912. godine, osam dana pre nego što je planirano uplovljavanje u njujorško pristanište.
Promovisan je kao „praktično neuništiv“, ali je nakon što je udario u santu leda na obali kod Njufaundlenda, potonio rano ujutru 15. aprila 1912. Poginulo je više od 1.500 ljudi od 2.200 koliko ih je bilo na brodu.
Belfast je bio zavijen u crno, a onda decenijama prećutkivao svoju povezanost sa tom tragedijom. „Kada je brod potonuo, to je bio veliki šok za celi grad“, kaže Suzi Milar, čiji je pradeda Tomas Milar bio inženjer palube i poginuo na Titaniku.
„Godinama se o tome uopšte nije govorilo, ali sada pred stogodišnjicu potonuća, povratili smo ponos zbog tog broda i spremni smo da priču o njemu podelimo sa ostalima“, kaže ona.
Svetsku slavu Titanika revitalizovao je reditelj Džejms Kameron istoimenim filmom iz 1997. u kojem su glavne uloge tumačili Kejt Vinslet i Leonardo di Kaprio. Iako su ljudi od Londona do Pekinga već znali za ovu tragediju, mali broj njih je čuo da je Titanik poticao iz Belfasta.
„Želela bih da je Belfast barem jednom pomenut u filmu. To bi moj posao učinilo daleko lakšim“, kaže marketing menadžer Titanik Belfasta, Kler Bredšo. Nova izložba trebalo bi da ispravi svedočanstva i ispriča priču o Belfastu kao industrijskoj elektrani i hiljadama ljudi koji su tri godine gradili Titanik i njegova sestrinska plovila – Olympic i Britannic.
Izložbom će biti predstavljene 3D projekcije i audiovizuelni prikazi spoljašnjosti broda, a biće organizovana i vožnja u roler koster stilu kroz veliku repliku unutrašnjosti. Model ima dovoljno detalja da zadovolji i najokorelije poznavaoce Titanika, kao i prateću ljudsku dramu – priču o nekoliko graditelja broda, putnicima i posadi sa tragičnim krajem.
Menadžeri se nadaju da će replika banket sale koja prima 1.000 ljudi sa White Star Line posuđem i čuvenim stepeništem postati popularno mesto za žurke, biznis okupljanja pa čak i venčanja. Međutim, Belfast nije jedini koji pokušava da zaradi od Titanika.
Organizuje se izložba u Muzeju nacionalne geografije u Vašingtonu i prezentacija predmeta pronađenih u olupini u novom Sea City muzeju u Sauthemptonu gde je Titanik „pokupio“ putnike i krenuo na poslednje putovanje.
Hasbends je uveren da će Titanik Belfast uspeti. On kaže da je unapred prodato već 80.000 karata, a prognozira se da će u prvoj godini imati oko 425.000 posetilaca. Vlasti Belfasta računaju da će ova atrakcija podstači regeneraciju celog grada koji je u procesu obnove još od 1998.
Takođe, obnovljeno je i staro brodogradilište i pretvoreno u Titanik četvrt u kojoj se nalaze skupi, moderni stanovi i Odisej Arena, dom popularnog domaćeg hokej tima. Krajem ove godine turisti će moći da obiđu SS Nomadic, lepi mali parobrod koji je vozio putnike do Titanika na pristaništu u Cherboug-u u Francuskoj.

Ostale vestiArhiva