Kjoto je sedište japanske tradicionalne kulture i mesto gde su se odigrali mnogi značajni događaji za istoriju Japana. Sa 17 lokacija pod zaštitom UNESCO-a, više od 1600 budističkih hramova i preko 400 Šinto hramova, Kjoto je takođe jedan od najbogatijih gradova svetu kad je u pitanju kultura.
Može se reći da je u rangu sa Parizom, Londonom i Rimom kao jedan od onih gradova koji bi svako trebalo da poseti bar jednom u životu i naravno među prvima na listi kada posećujete Japan. Prvi utisci mogu biti vrlo jaki. Kada stignete u Kjoto i počnete da šetate okolo ikruženi neonskim svetlima i betonom, osetićete da je sve što ste čuli i čitali o Kjotu tako različito .
Morate biti strpljivi jer je lepota ovog grada uglavnom skrivena od pogleda: ona leži iza zidova, vrata, zavesa i fasada. Ali ako posvetite malo vremena istraživanju, otkrićete da su stotine, možda i hiljade mesta neverovatne lepote rasuta po čitavom gradu. Što više zalazite to je veća lepota.

Ryoan–ji, Hram mirnog zmaja
Zen bašte sa kamenjem ili karesansui (u prevodu „suva- planinska-voda“) potiču iz srednjovekovnog Japana i poznate su po svojoj jednostavnosti i spokoju.
Najpoznatije se mogu naći u hramu iz 15 veka Ryoan –ji, hramu Mirnog zmaja. Ima još sličnih bašti izvrsne lepote, ali kažu da je ova u hramu Ryan-ji moćna i posebna, da ima pravi Zen budistički pejzaž savršen da da upadnete u duboku meditaciju.
Ona je veličine tesnikog terena i sastoji se od 15 velikih i malih kamenja od kojih su neki prekriveni mahovinom, a grupisani su u 5 grupa sa podlogom od pažljivo biranog belog peska. Iz daljine, kamenje predstavlja ostrva, a pesak mirno more.
Godine 2002. istraživački tim sa univ5erziteta u Kjotou tvrdio je da su pornašli Zen „kod“.
Oslanjajući se na kompjuterske modele, oni su otkrili da kamenje iz bašti, kada se posmatra iz odgovorajućeg ugla, podsvesno asociraju na obris granja nekog stabla. Tokom vekova, pak, posetioci su mogli da gledaju slike tigrice koja prati svoje mladunce preko vode i kineske znake za „srce“ ili „um“.
Pošto anonimni dizajner nije ostavio nikakvo objašnjenje, pravo značenje i uloga bašte ostaje misterija, što je njena večita draž. Nalazi se u Goryoshita –cho 13, a možete otići vozom od stanice Keifuku Kitalo Line do Ryoanji-michi i 5 minuta šetnje ili autobusom 12 ili 59 do stanice Ryoanji-mae.
Probajte da odete prepodne dok još nije velika gužva koja će vam pokvariti zen utisak.

Hram Nanzenji
Još jedno čudesno mesto koje morate posetiti jeste budistički hram Nanzenđi (Nanzenji ili Zuirysan Nanzenji), koji je car Kamejama izgradio 1264. godine na mestu svoje palate, a postao je najvažniji i najpoznatiji hram u Japanu i čitavom svetu.
Car je postao učenik zen majstora Bišina Daimina Kokušija i pretvorio je svoju palatu u Zen hram 1291. Nanzejni je postao jedan od Pet velikih Zen hramova Kjota. Rinzai Zen škola koja je deo ovog hrama je predstavljena Japanu 1191. godine.
U Japan ju je doneo kineski sveštenik Ensai i glavne odlike su joj paradoksalne slagalice ili pitanja koja pomažu da se prevaziđu klasične granice logike.
Građanski rat u 15. veku je razorio orginalan zamak ali neki delovi su obnovljeni u 16. veku. Velika kapija (Sanmon) je završena 1628. godine.
Prvo ćete proći kroz kapiju Sanmon (Trostruku kapiju), klasičnu budističku, koja označava ulaz u najsvetiji deo hrama. Tu je i statua Gemona Išikave, neke vrste japanskog Robina Huda koji se krio iza ovih kapija do hapšenja. Sa vrha kapije može se videti čitav Kjoto.
Ovde se nalazi Zen bašta “Bašta tigrovog skoka”. Ima ogromno kamenje uz mahovinu i borove i veliki beli zid iza strmog dela sa šljunkom. Sa šumama površine 27 ari tu je i akvadukt sagrađen 1890. godine i nekoliko hramova koji su svo poznatiji po svojom vrtovima nego po zgradama.
Jedan od onih koji vredi videti je i Nanzen-in odmah iza akvadukta. To je i mauzolej i bašta koja potiče iz 14. veka sa malim potokom koji prolazi kroz njega. Ova bašta je posebno lepa kada je prekrije jesenje lišće.
Vredan posete je i slabo posećen Končiin, južno od kapije Sanmon. Ovaj zamak nalazi se u istočnom delu Kjota, a do njega se stiže aubusom 5 sa stanice Kjoto ili Sanjo, a silazi se kod Eikan-mae.
Ulaz u hramove se plaća a cene se kreću od 200 do 500 jena. Hoteli u Kjotu nisu jako skupi ali recimo da vam je potrebno oko 70 000 dinara za smeštaj za dve osobe tokom 7 dana.
Ukoliko trenutno ne možete u Kjoto, u Srbiji postoje mini zen bašte, veoma popularne među poslovnim ljudima i onima izloženim svakodnevnom stresu.
One nisu skupe a mogu makar malo da vas asociraju na mirne japanske vrtove i odvedu na mini putovanje od svakodnevnog stresa.

Ostale vestiArhiva