Blaga ove riznice kulture se tek otvaraju posle razumskog prihvatanja stila života Indijaca, koji odudara, plaši nas i na momente nam je neprihvatljiv.
Priča uvek počinje na aerodromu nekog od velikih hindu gradova.To moze biti Delhi, Mumbai ili neki treći megalomanski aerodrom gde nas moderni avioni ostavljaju u oblaku prašine, čudnim mirisima, smogu i sa pogledima miliona hindusa uprtih u nas po izlasku sa aerodroma.
Naša hindu priča počinje. Za putnike koji sami istražuju Indiju tu počinje veliki problemi: doći do centra nju Delhija, Old bazara, centra haosa univerzuma…. uvek se tu nađe neki prevarant taskista koji u ranojutarnjim časovima, kad većina aviona sleće u Indiju, kreće sa pričom o tome kako su svi hoteli puni dok vas vozi po neobičnim predgrađima ovog prenaseljenog grada.
Siva boja, zidovi, prašina, čudna vozila, čudna lica, ljudi koji spavaju po ulicama uvijeni u prašnjavu ćebad u nekom prljavom polumraku, učine da većina putnika prvu noć provede u nekom od preskupih, a skromnih hotela. Cene za prvi dan dostignu i više stotina dolara u zavisnosti od scenarija koji vam priredi taksista.
Sledeći dan protiče u potpunoj nesigurnosti u svet oko nas. Ništa nije onako kako bi trebalo da izgleda. Prodavnica nije prodavnica, vreme nije vreme, ulica nije ulica, saobraćaj nije saobraćaj. Sve je obrnuto i apsurdno. Putniku često treba par sati da dođe do flaširane vode i obične prodavnice. U tolikoj mešavini boja, ulici, lica, prljavštine koja štipa za oči, um i percepcija normalnog čoveka ne mogu tako brzo da razdvoje stvari, sve dobija homogeni amorfni oblik stapanja haosa.
Od većine putnika koji prvi dan provode Nju Delhiju možete čuti: “Gladan sam, al’ mi se ne jede“, ili kako zreo čovek, u punoj snazi, pita svog vodiča u polušali: “Da li mogu da te držim za ruku".
Restorani nisu restorani, već neke kockice od pločica u kojima bradati hindusi kuvaju u limenim šerpama masno mirisne karije dok im oko glava kruže mušice, a iza njih prstima jede deset još bradatijih hindusa uvijenih u čaršave i turbane.
Međutim vi ste se tu našli jer su vas rikšom dovezli do najboljeg restorana koji ste tražili, u restoran koji po vama liči na restoran iz Evrope. Ali, ovo je zapravo dobar restoran u Delhiju jer prave neverovatne masale - jelo u koje ide puno začina. Vozač rikše se uvredljivo okreće kad ga molite da vas odveze na preskupi obrok u Šeraton hotelu.
Krave jedu đubre po ulici, miris otvorene kanalizacija meša se sa izduvnim gasovima rikši koje voze u svim pravcima. Merdevine, policajci, vučna kola, prodavci koječega, sve to izmešano na ulici u svim smerovima dok trube sirene, svi hocće da vas dodirnu, a svi i sve oko vas pravi buku i oblake prašine. Stravičan prizor.
Onda oči polako počinju i da razaznaju lica, restorane od prodavnica, ulice od trotoara, smeorve kretanja, napred od nazad, čajdžinicu od prodavnice duvana za žvakanje, poslastičarnicu od radnje sa tkaninama i sarijima i stvari počinju da deluju normalnije. Ne prihvatljivo i dalje, ali bar koliko toliko realnost dobija logički okvir. Opšti je utisak da je Delhi jako naporan i težak čoveku koji prvi put dolazi u Indiju. Putnici koji su već posećivali Indiju drže ruke u džepovima, pljuckaju po ulici, piju čajeve i slobodno se kreću kroz masu ljudi i prevozna sredstava.
Putnici koji prvi put posećuju Indiju sa Jungle Tribom, a naročito oni koji prvi put idu na neko od egzotičnih putovanja doživljavaju katarzu i kataklizmu u isto vreme.
Za prvi dan u Indiji je bitno par stvari da bi ste ga lakše preziveli: prvo morate znati da će on proći, drugo dišite duboko kroz maramu i držite se blizu vodiča - on će vas dovesti do malo ličnog prostora, tišine, pića, hrane i čistog vazduha, uzmite rikšu na ceo dan za oko 300 rupija (5 evra) kao biste se provezli kroz ceo taj haos. "Rikšamani" prave krug po Delhiju od pet, šest tačaka koje se obilaze: stari makret, Red Fort, Lotus Temple…
Za putovanje po Indiji ponesite što manje stvari da biste se što lakše kretali kroz večitu gužvu i nelogične smerove kretanja, kao i čudnovata prevozna sredstva Indije. Šest sedišta za deset ljudi u džipu je standard za hinduse koji se na to osmehuju i ne razumeju zašto se nervirate što nema mesta? Plus torbe koje morate stalno da vučete po rupama.
Jungle Tribe iz tog razloga prvi dan torbe smešta u lokere na železničkoj stanici i tu morate da imate mali katanac na torbi inače vam je neće primiti, a iste večeri organizuje se prevoz do Himalaja. Himalaji su čisti i mirni. Orlovi će nam kružiti oko terasa koja gleda na planine visoke i do 60.000 m. U našem mestu živi dalaj lama, a mesto je puno tibetanaca.
Tu čovek može malo da se opusti, meditira i onda lagano, korak po korak, kreće da upoznaje Indiju da bi se na kraju kad se vrati u neki od velikih gradova, slobodno šetao ulicama, dodirvao sa hindusima, pio čaj za pet rupija u uličnim čajdžinicama i žvakaoduvan baš kao pravi hidnus.
Doći dotle znači da se putnik mnogo opustio i prepustio, a to se postiže postepenom aklimatizacijom i privikavanjem na Indiju koji prati plan i program puta Jungle Tribe: Himalaji - Rishikesh Gang - Pushkar sveto jezero i pustinja, pa tek onda gradovi Jodphur, Jaipur, i na kraju nazad u Delhi uz obilzak Agre…
Posle toga vas ništa na planeti ne može da vas iznenadi.

Ostale vestiArhiva