Klisura je deo venca Belih planina u zapadnom delu ostrva i danas je nacionalni park, otvoren od maja do oktobra. Zimi ga nije preporučljivo posećivati zbog kiša i odrona kamenja. Litica je u nekim delovima visoka i 1250 metara.
Da biste upoznali ovu neuporedivu prirodnu lepotu, morate da budete spremni da pešačite oko šest sati. Naravno, uz odmore, brojna fotografisanja i tumačenja vodiča. Klisura je izuzetno bogata retkim vrstama rastinja, drvećem, aromatičnim i lekovitim biljkama...
U Samariji se na četvrtom kilometru od ulaska u klisuru nalazi i najstarije drvo na ostrvu, čempres star 2000 godina. Zanimljiv je i životinjski svet, pa su njegovi pripadnici zakonom zaštićeni, što znači da je strogo zabranjen lov. U klisuri je mnogo vrsta ptica, a caruje po običaju – zlatni orao.
Ipak, najpoznatiji stanovnik Samarije je kri-kri, divlja kritska koza, potpuno autentična, koja živi samo na Kritu. Duge smeđe dlake, uske glave sa lako prepoznatljivom bradom, kri-kri ima karakterističnu tamnu liniju koja se proteže od leđa do repa. Mužjak kri-kri koze može da teži i 40 kilograma, a specifični uvijeni rogovi dugački su i do 80 centimetara. Izuzetno se spretno kreće po vrletima klisure, a povlašćeni su oni koje ćudljiva kri-kri koza časti nesvakidašnjom atrakcijom, skokovima sa stene na stenu. Samarija je kroz vekove, zbog geografskog položaja, imala važnu ulogu u životu lokalnog stanovništva, jer je bila gotovo idealno mesto za skrivanje od neprijatelja.
U vreme Vizantije, klisura je bila posebno značajna za meštane iz okolnih sela, a od brojnih priča često se spominje ona o porodici Skordilis, koja se tu krila bežeći od glavnokomandujućeg venecijanske vojske, pošto je bacio oko na lepu devojku Hrisipolisu. Živeli su godinama u zabiti klisure, ali devojačka čast je sačuvana, a bogati Venecijanac je naučio lekciju o tome šta je na Kritu na prodaju, da nije baš sve roba, i ostao je neženja do kraja života, postavši najbolji promoter kritske nepokolebljivosti.
U vreme turske okupacije jedna od najvažnijih bitaka, 1770. godine, vodila se baš u neposrednoj blizini klisure, a predvodio ju je lokalni kritski junak Janis Daskalonis. Ovde se s ponosom ističe da je, u jednom trenutku, dok je čitava Grčka bila pod Turcima, jedino Samarija ostala simbol nepobedivosti.

Ostale vestiArhiva