“Mi imamo podatke da 20 odsto bruto nacionalnog dohotka u ovoj i još nekim zemljma jugoistočne Evrope odlazi na korupciju. Možete li da zamislite kako je startovati u privredi s 20 odsto minus? To bi značilo da sve privrednike teretite da nelegalno posluju da bi izvukli štetu koju trpe zbog raznih oblika nasilja i korupcije”, kaže on.

Krstić navodi za novosadski "Dnevnik" da su tužilaštva neefikasna, a političari često ne dostavljaju podatke o korupciji.

Krstić je rekao da je republičko tužilaštvo dobilo od Evropske unije preporuke u vezi sa efikasnom borbom protiv korupcije. Prema njegovim rečima, te preporuke podrazumevaju da se uspostavi jedno "vrhovno koordinaciono telo" za borbu protiv korupcije.

"Ono ne bi bilo neka komisija koja se prepire s vladom i obrnuto, nego bi stvaralo mehanizam za prenošenje podataka kompetentnim organima i tužilaštvu, a da to ne izlazi u javnost kroz razne prepirke u medijima", kazao je Krstić.

Krstić je rekao da sumnja na korupciju treba da postoji stalno i da svako treba da bude svestan da se u njega sumnja, a da se zbog toga "ne nađe uvređen".

Prema njegovim rečima, političari u Srbiji podatke o korupciji veoma često skrivaju ili iz ličnih razloga ili iz razloga nekog političkog obračuna.

"Ima pojava da, kad se sklopi politički sporazum ili neki drugi vid dogovora, tada odjednom ti podaci ne budu dostupni tužiocu ili ih uopšte nema", naveo je Krstić.

Dodao je da je korupcija do te mere težak problem da se u pojedinim tužilaštvima, poput onog u Rumuniji, suzbijanjem te vrste kriminala bavi 500 tužilaca.

Krstić je kritikovao i način na koji su ustrojena domaća tužilaštva i ocenio da su ona autokratska i nefleksibilna, zbog čega i dolazi do izbijanja povremenih skandala.

"U takvoj situaciji caruju razni lažni autoriteti u tužilaštvu, razna mišljenja i preporuke koje su obavezujuće, a za koje se često pokaže da nisu dovoljno utemeljene u zakonu, a da pogotovo nisu u skladu s preporukama tela EU", kazao je Krstić.

Ministarstvo pravde: Nisu obavešteni

Međutim, Ministarstvo pravde reagovalo je na ove informacije i navelo da "neki u tužilačkoj organizaciji nisu obavešteni o preduzetim merama u borbi protiv korupcije koju država provodi".
U Ministarstvu pravde navode da je, u saradnji sa svim nadležnim institucijama Evrope, usvojena Strategija za borbu protiv korupcije, da je zatim urađen je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji, kako navode u Ministarstvu, stoji u Skupštini, a osnovana je i Komisija za borbu protiv korupcije, koja je uradila Akcioni plan kako bi se smanjila mogućnost pojave korupcije.

"Tužilac Krstić smatra da tužilačka organizacija treba da bude jedinstvena, ali u daljem tekstu govori o više tužilaštava, pa ga ovo Ministarstvo moli da dostavi podatak da li u Evropi, u bilo kojoj državi, postoji više tužilaštava ili je uvek samo jedno na čelu sa državnim tužiocem“, navodi Ministarstvo u saopštenju.

U Ministarstvu pravde tvrde da je Krstić citirao podatke o korupciji od "skoro pre dve godine", za celu Jugoistočnu Evropu, gde se pominje 20 odsto nacionalnog dohotka. Ministarstvo navodi da je reč o celokupnom području koje čine Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija, pa i Kosovo.

Ministarstvo pravde navodi da je Srbija "na lestvici suzbijanja korupcije znatno napredovala i da organi rade (prvi put je veliki broj postupaka pokrenut u oblasti privrednog kriminala, što uspešno provodi i policija i specijalni tužilac za organizovani kriminal, a počinju da deluju i sudovi)".

Ministarstvo pravde uporedilo je stav tužioca da bi svi morali da budu opterećeni svešću da se u svakoga neprekidno sumnja rečima "tužioca Višinskog na kongresu SKPB-a, govoreći da su svi građani Sovjetskog saveza sumnjivi dok ne dokažu suprotno".

Ostale vestiArhiva