Posle višemesečnih konsultacija lideri sedam parlametarnih stranaka u BiH konačno su postigli sporazum o programskim ciljevima nove vlasti i raspodeli resora u Savetu ministara.

Puna tri meseca Bosna i Hercegovina je bila u nekoj vrsti blokade institucija koja je okončana juče dogovorom o programskim ciljevima buduće vlasti i ciljevima ministarstava na nivou države. Iako neočekivano, sporazum su jednoglasno podržali predstavnici sedam parlamentarnih stranaka, a podela resora u državnoj vladi dogovorena je prema pripadnosti narodima, a ne političkim strankama.

Predsedništvo je na današnjoj sednici, u skladu s jučerašnjim dogovorom imenovalo Nikolu Špirića za mandatara, potvrdio je predsedavajući Predsedništva Nebojša Radmanović: "U ovom mandatnom periodu, predsedavajući je iz reda srpskog naroda. U narednom periodu trebao bi da bude iz reda hrvatskog. Prirodno, mijenja se i na svim drugim funkcijama. U ovom vremenu još govorimo ko se kako zove i iz kog je naroda, ali svi moramo da postignemo kvalitet."

Bošnjacima će pripasti ministarstvo spoljnih poslova, bezbednosti, ministarstvo odbrane i ljudskih prava i izbeglica. Hrvati su dobili ministarstva saobraćaja i veza, pravde i finansija i trezora. Srbima je pripalo ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, kao i ministarstvo civilnih poslova.

Stranački lideri, međutim, smatraju da je mnogo značajniji dogovor o programskim ciljevima, koji će predstavljati smernicu rada u predstojeće četiri godine. Predsednik SDA Sulejman Tihić je u vezi s tim rekao: "Važno je da građanima kažemo šta ćemo raditi, u kojem pravcu idemo, a ne samo da napravimo nekakvu koaliciju ili partnerstvo za fotelje. Zbog toga uvijek ističem ovu činjenicu značaja programskih ciljeva. Mandatar kada bude pravio svoj program rada počeće od ovih ciljeva koje smo mi dogovorili".

U sporazumu je navedeno 15 prioritetnih pitanja čije je rešavanje neophodno osigurati u naredne četiri godine. Među njima su svakako najznačajnije ustavne promene, reforme policije, javnog emitovanja i javne uprave. U dokumentu nije naznačeno na koji će način biti rešena pitanja ustavnih reformi i restrukturiranja policije, oko kojih postoje dijametralno suprotna mišljenja i od čijeg rešenja zavisi buduće političko ustrojstvo BiH.

Ostale vestiArhiva