Berlin - Nemačka će, kao predsedavajuća Evropske unije, pokrenuti dalje jačanje ekonomske saradnje Unije i Sjedinjenih Država, izjavila je kancelar Angela Merkel u intervjuu Fajnenšel tajmsu. Plan Merkelove podsetio je pred današnji samit EU i SAD na staru ideju o izgradnji transatlantskog tržišta.
Merkelova je rekla da će na samitu zatražiti uspostavljanje jače no ikad ekonomske saradnje, budući da se ekonomski sistemi EU i SAD zasnivaju na istim vrednostima. Ona je istakla da će tešnje veze Brisela i Vašingtona biti uspostavljene koordinacijom pravnih mera u konkretnim oblastima, kao što su patenti i finansijsko tržište.
"Primera radi, drugačije strukturirana pravila za patente u SAD od onih u EU stvaraju nepotrebne fikcije. Moramo paziti da se ne krećemo u suprotnim pravcima, već da radimo zajedno jer prednosti takvog razmišljanja očite su za obe strane", rekla je nemački kancelar. Jačanje veza EU i SAD potrebno je, prema njenim rečima, i zbog rasta konkurencije iz Azije i Latinske Amerike, ali i dodala da partnerstvo nije upravljeno protiv bilo koga. Pravnu koordinaciju atlantskih saveznika neki krugovi u Hrišćansko-demokratskoj uniji Angele Merkel doživljavaju kao prvi korak ka ambicioznijem cilju: izgradnji zajedničke zone slobodne trgovine EU i SAD, i to možda do 2015. "Ne želim da govorim o datumima. Međutim, skupili smo neke analize o jedinstvenim tržištima u Evropi, što može da se primeni na transatlantski nivo", rekla je Merkelova.
Ideja o obrazovanju zone slobodne trgovine EU i SAD nije nova: prošlog juna danski premijer predložio je stvaranje "transatlantskog tržišta bez prepreka za trgovinu i investiranje", dok je španski konzervativni premijer Hoze Marija Asnar takvu ideju saopštio još 2004, ali ona nije sprovedena na nivou EU.

Ustav EU i poboljšanje odnosa s Rusijom prioriteti

Prioriteti Nemačke kao države koja će prvih šest meseci ove godine predsedavati Evropskom unijom jesu oživljavanje Evropskog ustava i poboljšanje odnosa Brisela i Moskve. Angela Merkel je za Fajnenšel tajms rekla da Nemačka odbacuje "minimalističku" ideju Nikole Sarkozija, prema kojoj bi umesto ustava trebalo prihvatiti "mini" ustavni ugovor.
Merkelova je izjavila da nije istina da u nemačkoj vladi postoje podele o tome koliko čvrst stav treba zauzeti kada je reč o stanju ljudskih prava u Rusiji. Reč je o navodima da se Merkelova zalaže za stroži pristup od onog kojeg se drži šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer. Ona je, ipak, rekla da "brine" za slobodu štampe i stanje nevladinih organizacija u Rusiji.

Ostale vestiArhiva