Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas Badnji dan - praznik koji najavljuje Božić ili rodjenje Isusa Hrista.

Badnji dan i Badnje veče, kada u navečerje Božića počinje praznično bdenije, slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i unosi u kuću gde se pali, a Srbi su ovaj običaj nasledili od svojih predaka. Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, i simbol je drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rodjen Isus.

Pre Badnjeg dana je Tucin dan. Na Tucin dan pokupe se sve stolice i klupe i odnesu na tavan ili u podrum. Tek na sam Božić, kada dodje prvi posetilac, koji se naziva položnik ili položajnik, iznesu mu se stolice.

Prema verovanju, naziv "Badnji dan" nastao je od božanstva u koje su verovali stari, mnogobožački Srbi. Taj bog se zvao Badnja, a njegovi kipovi su deljani od drveta. Prema predanju, Srbi su nakon primanja hrišćanstva bacili Badnju u vatru, a pošto im je to božanstvo bilo drago, taj običaj ponavljaju svake godine. Tako je nastalo loženje badnjaka, koje se vrši na Badnje veče.

Crkva je loženju badnjaka dala drugu simboliku - grejanjem oko badnjaka ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a njegovom svetlošću razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem. Postoji i verovanje da naziv Badnji dan dolazi od staroslovenske reči bdeti, pa je tako Badnje veče - veče kada se tokom noći ostaje budan.

Badnji dan počinje još pre izlaska sunca sečom badnjaka. Potom se kolje pečenica (ponegde na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za radjanje novog Boga. Domaćica tog dana sprema jela za Božić.

Uoči Božića, kuća se posipa slamom, čime simbolično postaje vitlejemska pećina u kojoj se rodio Isus Hrist. Predveče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju "Ko je?" odgovara "Badnjak vam dolazi u kuću". Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori "Dobro veče badnjače!". Domaćin unosi badnjak u kuću, a domaćica ga dočekuje sipajući po njemu žito. Domaćin tada kaže "Hristos se rodi" a svi ukućani odgovaraju "Vaistinu se rodi".

Po unošenju badnjaka domaćica unosi slamu i raznosi po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići.

Domaćin obilazi sve uglove doma ostavljajući orahe. Orasi i lešnici se ostavljaju i u slamu ispod stola. Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Gospoda na sve četiri strane sveta. Potom se badnjak celiva, jedan kraj se namaže medom koji ližu deca, čime se pokazuje da je badnjak drag i sladak.

Deca "džaraju" vatru grančicama izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći "koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica ..." nabrajajući svu stoku i životinje čije se blagostanje priželjkuje.

Posle završetka ovoga domaćin okadi celu kuću i večeru. Kadjenje doma je simbol smirne i tamjana koji su donošeni kao darovi novorodjenom Isusu. Večera za badnji dan se kadi da bi se spojili za večerom živi i oni koji to nisu.

Domaćin zatim pali sveću, koja predstavlja svetlost Božiju i simboliše Isusove reči "Ja sam svetlost svetu". Tek tada se pristupa badnjoj večeri.

Badnja večera je, prema običaju, mnogovrsna i obilna, ali i strogo posna. Na njoj, pre svega, moraju učestvovati svi članovi porodice. Prema običaju, jede se ne sa stola, već sa poda po kojem je prostrta slama, ili sa vreće u koju je stavljena slama.

Nekad se jelo isključivo rukama, čak su se i jela spremala bez upotrebe oštrih predmeta (noža, viljuške i sličnog). Ponegde se jela pripremaju tako što posude u kojima se kuva ostanu nepoklopljene, odnosno ne zaklapaju se.

Badnja večera je posna, ali je trpeza bogata. Za večeru ima hleba i soli, posnog pasulja (prebranca), kiselog kupusa, turšije i ribe pržene na ulju. Tu su i rezanci sa orasima, sušeno voće, med i vino, a obavezno bude i rumenih jabuka. Večera protiče u miru i tišini. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile a med sladosti večnog života pod okriljem Boga.

Za Badnje veče mesi česnica, pogača od belog brašna i osveštane vode ali bez kvasca, sa orasima i namazana medom. U česnicu se prilikom mešenja stavlja novčić, a naziv potiče od izraza "čest",
"deo", "sreća", jer se lomi na delove i svakom porodičnom članu se daje deo, po kome se sreća proriče.

Česnica se lomi na Božić, ne seče se. Deli se na onoliko parčića koliko ima ukućana. Veruje se da će osoba koja pronadje novčić imati berićetnu i uspešnu godinu u svakom pogledu. Česnica simboliše reči Isusove "Ja sam hleb živi", a vino njegovu krv.


Paljenje badnjaka u beogradskim hramovima

U beogradskim hramovima na Badnje veče služiće se bdenija a potom će paljenjem badnjaka simbolično biti najavljen Božić, praznik Hristovog rodjenja.

U crkvi Svetog Marka u Beogradu obred na Badnje veče počeće u 17 časova a predvodiće ga episkop hvostanski Atanasije uz sasluživanje sveštenstva. Prvu Božićnu liturgiju koja počinje u ponoć u toj crkvi prenosiće Radiotelevizija Srbije.

Ispred Belog dvora na Dedinju obred paljenja badnjaka počeće u 19 časova a predvodiće ga, po blagoslovu patrijarha srpskog Pavla, otac Panajotis, predstavnik Grčke pravoslavne crkve.

Večernjoj službi, paljenju badnjaka i ponoćnoj liturgiji u dvorskoj crkvi prisustvovaće članovi porodice Karadjordjević, princ Aleksandar II, princeza Katarina i princ Filip.

Beogradjani će se na Badnje veče pridružiti slavlju i u drugim pravoslavnim crkvama medju kojima su i crkve u Zemunu, Novom Beogradu i drugim gradskim opštinama.

Ostale vestiArhiva