BEOGRAD - Srpska policija trebalo bi uskoro da raspiše poternicu za Mirjanom Marković, pošto je Okružni sud izdao naredbu za raspisivanjem poternice. Markovićeva se tereti za nezakonito posredovanje pri dodeli stana dadilji njenog unuka Marka. Poternica je raspisana na osnovu rešenja o određivanju pritvora donetog 2003. godine, pošto Markovićeva nije obavestila sud o promeni mesta prebivališta, iako je upoznata s tim da se protiv nje vodi postupak. Poternica za Mirjanom Marković ukinuta je u vreme smrti njenog supruga, pošto je položen depozit u visini od 15.000 evra. Prema najnovijoj odluci, depozit će biti uplaćen u pravosudni budžet Srbije, pošto se Mirjana Marković i dalje ne odaziva sudskim pozivima i nedostupna je organima gonjenja. Iako zvanična adresa Mirjane Marković sudskim organima nije poznata, javna je tajna da se ona već godinama nalazi u Rusiji. Markovićeva je u rusku prestonicu otputovala avionom, dve nedelje pre ubistva premijera Zorana Đinđića i tamo se nalazi do danas. Ruske vlasti nisu zvanično potvrdile ni demantovale da se Markovićeva nalazi na njihovoj teritoriji, niti zašto je ne isporučuju, iako je za njom bila raspisana međunarodna poternica. Interpolova poternica se "smeši" i kćerki Mirjane Marković Mariji Milošević, zbog pucnjave u dvorištu vile "Mir", kada je hapšen njen otac Slobodan Milošević. Marija Milošević se do danas nijednom nije odazvala sudskom pozivu od kako je počelo novo suđenje u novembru 2004. godine, pa joj je Drugi opštinski sud odredio pritvor i naredio da se za njom raspiše poternica. U prvom procesu, koji je održan 2001. godine, Marija Milošević je osuđena na osam meseci, dve godine uslovno zbog izazivanja opšte opasnosti i nedozvoljenog posedovanja oružja. Advokati Marije Milošević tvrdili su da se ona leči u Crnoj Gori, a kao mesto u kom boravi naveden je Nikšić.

Pored Markovićeve, veruje se da se u Ruskoj federaciji krije još nekoliko begunaca od zakona iz Srbije. Najpoznatija su imena Vlastimira Đorđevića Rođe, nekadašnjeg načelnika Resora javne bezbednosti srpske policije, koga pored Haškog tribunala traži i srpsko pravosuđe, zbog istrage o ratnim zločinima počinjenim na Kosmetu, kao i braća Sreten i Bogoljub Karić. Interpolova poternica raspisana je i za Vlastimirom Đorđevićem, bivšim načelnikom Resora javne bezbednosti srpske policije, koga Haški tribunal traži zbog ratnih zločina na Kosovu, 1999. godine. Đorđeviću se svaki trag gubi 2001. godine, a jedina vest o njemu, doduše nepotvrđena, bila je da se nalazi u ruskoj prestonici. Đorđević je nestao odmah pošto su u aprilu 2001. godine otkrivene masovne grobnice u Batajnici, Bajinoj Bašti i Petrovom Selu.

Karići su traženi zbog malverzacija u vezi sa poslovanjem njihovih preduzeća, kao što su Astra banka i "Mobtel", a pravosuđe ih tereti da su oštetili državu za više desetina miliona dolara. Bogoljub je napustio Srbiju u februaru, pošto je saslušan u Poreskoj upravi zbog poslovanja Astra banke. Desetak dana kasnije, Okružni sud je odredio Bogoljubu pritvor zbog sumnje da je zloupotrebio položaj i oštetio državu za 20 miliona dolara, a za njim je raspisana Interpolova poternica. Iako se ne zna gde se Bogoljub nalazi, može se pretpostaviti da je bar neko vreme boravio u Rusiji, s obzirom na razgranate poslove i veze familije Karić u ovoj zemlji. Protiv njegovog brata Sretena policija je 19. januara podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je oštetio državu za 50 miliona dolara u vezi sa poslovanjem "Mobtela". Sreten Karić se nije pojavio na saslušanju, a njegovi advokati su odsustvo opravdali lekarskom dokumentacijom da se njihov klijent leči u Moskvi.

Među najtraženijim beguncima su oni koje traži Haški tribunal zbog sumnje da su počinili ratni zločin u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji. Pored Ratka Mladića i Radovana Karadžića, jedan od najtraženijih je i Goran Hadžić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine. Haški tribunal je u julu 2004. godine dostavio našim vlastima optužnicu protiv Hadžića, da bi on samo nekoliko sati kasnije nestao iz svoje kuće u Novom Sadu. I pored brojnih spekulacija da se Hadžić sprema za predaju, da se nalazi u manastirima na Fruškoj Gori i da je pobegao iz zemlje, on je do danas ostao nedostupan organima gonjenja.

Pored haških optuženika, nekadašnjih političkih moćnika, na poternicama se nalaze i osumnjičeni za privredni kriminal.
Na policijskoj poternici nalazi se ime Slobodana Radulovića, nekadašnjeg prvog čovek "Ce marketa", jedan od šefova zloglasne "stečajne mafije", koji su optuženi za prevare teške oko 50 miliona evra. Radulović je poslujući sa firmama pokojnog Mika Brašnjovića oštetio "Ce market" za 20 miliona evra. Poternica je raspisana i za Svetlanom Pantović - Brašnjović, suprugom Mika Brašnjovića, koja je bila formalni vlasnik firme "Tobako". Policija traga i za penzionisanim generalom-pukovnikom Grujicom Davidovićem, bivšim komandantom Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije. Policija sumnjiči Davidovića da je kao član takozvane "stečajne mafije" zgrnuo milione evra. Nekadašnji vlasnik jedne od dve najveće piramidalne štedionice iz vremena "veselih devedesetih", Jugoskandik banke, Jezdimir Vasiljević, sakrio se od zakona u južnoameričkoj državi Ekvadoru. Vasiljević je uhapšen 2001. godine, po povratku iz Izraela, gde se jedno vreme krio, a suđenje po optužnici za pljačku štediša počelo je sledeće godine. Vasiljević je kasnije pušten da se brani sa slobode, založivši kao jemstvo kuću na Dedinju vrednu oko milion tadašnjih maraka. Vasiljević se kasnije nije pojavio na suđenju, pa mu je kuća oduzeta. Prema pouzdanim informacijama, Gazda Jezda je s lažnim pasošem otputovao u Ekvador, odakle je njegova supruga Sara, koja je tamo otišla zajedno s njim i sinom Zaharijem.

Na spisku najtraženijih osoba nalaze se i imena poznata po značajnoj ulozi u srpskom podzemlju. Članovi Makine grupe optuženi za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, Željko Maksimović Maka, Nikola Maljković i Vladimir Jakšić Karlos nalaze se u bekstvu i za njima je MUP Srbije raspisao poternicu. Maksimoviću je tokom prvog postupka suđeno u odsustvu, dok se Maljkoviću i Jakšiću izgubio svaki trag nakon što im je krajem prošle godine ponovo određen pritvor.

Vođa grupe Željko Maksimović Maka se, prema nezvaničnim informacijama, nalazi u Španiji, dok se Nikola Maljković i Vladimir Jakšić navodno nalaze u Crnoj Gori. Dobrosav Gavrić i Milan Đuričić Miki vešto izmiču policiji odmah pošto ih je, uz Dragana Nikolića Gagija, Okružni sud u Beogradu osudio na po 30 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića u beogradskom hotelu "Interkontinental". 15. januara 2000. godine. Po izricanju presude, na kojoj se odbegli osuđenici nisu pojavili, sudija Milenko Cvijović dostavio je policiji naredbu za raspisivanje poternice za Gavrićem i Đuričićem. Gavriću i Đuričiću ukinut je pritvor 2003. godine, posle provedene dve godine iza rešetaka Centralnog zatvora u Beogradu. Od pripadnika zemunskog klana za kojima je raspisana poternica, na slobodi su i dalje Miloš Simović, Milan Jurišić, Sretko Kalinić, Ninoslav Kostantinović i Vladimir Milisavljević. I pored informacija da se neki od "zemunaca" kriju u inostranstvu, u javnosti su se pojavile tvrdnje da su neki od članova klana iz Šilerove viđeni u Beogradu. Odbegli pripadnici zemunskog klana, terete se za učešće u atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića i seriju drugih ubistava, a glavni su osumnjičeni i za ubistvo zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka, koji je likvidiran 3. juna ove godine. Vukojevićevo telo je nađeno u žbunju u blizini autoputa Beograd - Zagreb, a istog dana nađen je i leš Zorana Povića Pove, za koga se sumnja da je učestvovao u ubistvu Vukojevića.

NEUHVATLJIVI

Dvojica najtraženijih begunaca, za kojima traga nekoliko hiljada uniformisanih osoba, su Ratko Mladić, ratni komandant Vojske bosanskih Srba, i Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske. Obojica su pred Haškim tribunalom optuženi za ratne zločine, a nestali su 1995. godine, kada je protiv njih podignuta optužnica ovog međunarodnog suda. O obojici su se u javnosti pojavljivale brojne spekulacije, gde se nalaze, da su na ivici predaje, čak i da su teško bolesni ili mrtvi. Među najzanimljivijim teorijama su da Ratko Mladić ratuje u Iraku na američkoj strani, pošto je s njima sklopio dil da im, kao iskusan ratni komandant, pomogne u osvajanju Iraka, a da ga oni zauzvrat štite od Tribunala. Mladić je "viđan" i u manastirima, na planinama, u kasarnama i na još mnogo drugih mesta, ali ga i dalje nema u sudnici. Slična je situacija i s Radovanom Karadžićem. Jedna od najčešćih teza zašto se on ne nalazi u haškom pritvoru je da je sklopio dogovor još 1995. godine sa stranim obaveštajnim službama da se povuče iz politike u zamenu za zaštitu od krivičnog gonjenja.

Ostale vestiArhiva