Verujem da će Srbija parafirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU krajem oktobra. Naravno, parafiranje i potpisivanje sporazuma zavise i od političkih preduslova, a pre svega saradnje s Haškim tribunalom. Nadam se da će glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte u svom izveštaju ohrabriti Srbiju da okonča saradnju, kaže u razgovoru za "Blic nedelje" dr Milica Delević-Đilas, pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije.

Može li doći do odlaganja parafiranja sporazuma, ako mišljenje Del Ponteove ne bude pozitivno?
- Verujem da će Del Ponteova ići na ohrabrivanje Srbije da učini poslednji napor, pa se nadam da neće biti odlaganja parafiranja. Za razliku od parafiranja, za potpisivanje Sporazuma glavni uslov ostaje saradnja s Tribunalom, a za to moramo ili izručiti optužene ili dokazati da smo učinili sve što je u našoj moći.

Građanima se čini da ova vlada više od ovog ne može. Može li doći do potpisivanja ako ostane status kvo?
- U većini zemalja EU raste svest o tome koliko su za unutrašnju stabilnost u Srbiji bitne evropske integracije i zato mnogi veruju da je potrebno da nam se ostavi vreme da ispunimo uslove. Drugi opet smatraju da je Srbiji već dato dosta vremena i pitaju se postoji li ovde stvarna politička volje da se okonča saradnja s Hagom. Pitanje je koje će mišljenje preovladati u samoj EU.

Koje evropske zemlje su naklonjenije Srbiji, a ko koči proces pridruživanja?
- Ne bih bila spremna da podelim zemlje EU po tome ko je za Srbiju , a ko protiv, već pre po tome šta misle da je najbolja podrška za Srbiju. Jedna grupa zemalja, poput Italije i Slovenije, misli da je nastavak procesa integracija i davanje Srbiji dodatnog vremena bolje rešenje. Druga grupa zemalja, poput Velike Britanije i Holandije, insistira da se prvo ispune svi uslovi, pa tek onda da se nastave integracije. Takav odnos ove zemlje su imale i kada je reč o Hrvatskoj, pa verujem da je to njihov principijelan stav.

Ukoliko krajem oktobra parafiramo Sporazum, kada je moguće i potpisivanje?
- Ono što je ova vlada postavila kao cilj je da se Sporazum potpiše krajem ove ili početkom sledeće godine. Za to je važno okončanje saradnje s Hagom, ali i tehničkih procedura u okviru same EU.

Kakav izveštaj Evropske komisije očekujete o napretku Srbije?
- Izveštaj će u Beogradu biti predstavljen 7. i 8. novembra i obuhvatiće period do 15. oktobra a verovatno će ukazati na neophodnost bolje saradnje s Hagom, potrebu intenzivnije zakonodavne aktivnosti, efikasnije pravosuđe. Verujem da će se postaviti i pitanje visokog stepena korupcije, mada je veći deo perioda koji ocenjuje EK prošao u institucionalnom vakuumu. Kao napredak biće ocenjeno okončanje tehničkih pregovora, usvajanje Nacrta zakona o Ustavnom sudu, ombudsman, novi budžet, izbor guvernera, ratifikacija CEFTA sporazuma i Kjoto… Ima dosta toga.

Može li nam se desiti da EK u svoj izveštaj unese i incident sa Crnom Gorom zbog vladike Filareta?
- To će svakako biti primećeno kao pogoršanje dobrosusedskih odnosa. Verujem da to neće biti pozdravljeno, ali mislim da Srbija neće dobiti lošu ocenu za regionalnu saradnju, koja za sve zemlje Zapadnog Balkana predstavlja preduslov za napredak ka EU.

Od januara stupaju na snagu vizne olakšice. Na koga se one odnose i šta konkretno znače?
- Vizne olakšice su značajan korak ka konačnom cilju - bezviznom režimu. One podrazumevaju lakšu proceduru i manji broj dokumenata koji treba podneti. Biće potrebna samo dva dokumenta, pozivno pismo i dokument kojim dokazujete da pripadate grupi na koju se olakšica odnosi. To znači mogućnost da dobijete vizu za više ulazaka, na duži period, kao i to da za nas neće važiti poskupljenje viza, već će one i dalje koštati 35 evra. Olakšice će važiti za studente, istraživače, poslovne ljude, novinare, nevladine organizacije… Radi se o dosta širokoj grupi.

Hoće li olakšice važiti za svako putovanje, pa i letovanje, ili samo za službena ili studijska putovanja?
- Važiće samo za službena i studijska putovanja, ali opet, ako dobijete vizu na duži period i za više ulazaka, olakšice su jasne.

Da li je realan cilj ove vlade da se 2009. nađemo na beloj šengen listi?
- To je ambiciozan cilj. Treba da usvojimo zakone o putnim ispravama, azilu, nadzoru državne granice, kretanju i boravku stranaca… Treba i da ubedimo EU da joj ne preti imigracioni talas iz Srbije, što nije lako , ako se zna da smo na drugom mestu u Evropi po broju zahteva za politički azil.

Uz vizne olakšice dobijamo i obaveze, a to je readmisija, dakle prihvat naših azilanata. Procenjuje se da će se vratiti 150.000 ljudi, za koje država nije izdvojila nikakva sredstva.
- Tu postoji nerazumevanje, jer se misli da ćemo tek sada početi da primamo azilante. Mi ih već primamo godinama na osnovu bilateralnih ugovora sa 16 zemalja EU. Neće se svi istovremeno vratiti. Za 2005. bilo je oko 6.500 zahteva, a na 4.500 odgovoreno je pozitivno. Od januara će biti više zahteva, ali ne dramatično. Naravno, te povratnike treba integrisati u društvo, za šta su potrebna dodatna sredstva.

Koliko su povezana pitanja Kosova i pridruživanja EU?
- Rešavanje statusa Kosova i evropske integracije dva su odvojena procesa. S druge strane, Unija ne želi da uvozi probleme primajući nove članice koje imaju nerešeno pitanje granica ili probleme sa susednim zemljama. Kipar je bio presedan, koji se verovatno neće ponoviti.

Ostale vestiArhiva