Vesti
Politika
Skupština: Završena rasprava o pravosuđu
25.07.2009. 14:00
Izvor: RTVojvodina
Skupština: Završena rasprava o pravosuđu
Poslanici republičkog parlamenta završili su danas razmatranje amandmana na izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, čime je završena rasprava o setu zakona iz oblasti pravosuđa.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS), Srpske napredne stranke (SNS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) naveli su da je u Krivičnom zakoniku neprecizna odredba koja se odnosi na izdržavanje kazne zatvora u kućnim uslovima i zamerili što o ovom novom institutu u dovoljnoj meri nije konsultovana stručna javnosti.
Oni smatraju da se izmenama Krivičnog zakonika pooštrava kaznena politika kada su u pitanju neka krivična dela, dok su u nekim slučajevima kazne neprimereno male.
Poslanik SNS Zoran Antić smatra da se o institutu "kućnog zatvora" u javnosti nije dovoljno govorilo, navodeći da su, kada je u pitanju određivanje izdržavanja kazne na ovaj način, velika ovlašćenja sudija.
Poslanik NS Srđan Spasojević smatra da bi nepreciznosti u vezi sa članom zakona koji reguliše izdržavanje kazne na ovaj način mogle da dovedu do niza zloupotreba, jer se postavlja, na primer, pitanje ko će da kontroliše ljude koji izdržavaju kaznu u stanu, da li će moći da budu ispunjeni svi uslovi.
Prema njegovim rečima, pri uvođenju novina predlagač je morao mnogo više da konsultuje struku i praksu.
On je preneo nezadovoljstvo Advokatske komore Srbije koja nije bila uključena u izradu izmena Krivičnog zakonika.
Spasojević je, između ostalog, ukazao i da su sudske takse "drakonski" povećane i to za 50 odsto, navodeći da građani neće moći da se obrate institucijama zbog veliki troškova samog sudskog postupka i taksi.
Poslanik DŠ Milica Radović rekla je da ne vidi razlog za pooštravanje mera za puštanje na uslovni otpust i ukazala da je sasvim suprotan trend u evropskim krivičnim zakonodavstvima.
Radović je pitala i da li bi Srbija trebalo da ima najstrože krivično zakonodavstvo u Evropi.
Ona je rekla da pooštravanje kazni za trećinu krivičnih dela neće doprineti smanjenju kriminaliteta, navodeći da su dopune zakona na liniji prikupljanja političkih poena.
Radikali smatraju da bi neke kazne trebalo da se pooštre, posebno kada su u pitanju krivična dela počinjena prema deci, kao što su nedozvoljene polne radnje, dečija pornografija, ali i sankcije kada je u pitanju prostitucija.
Poslanik SRS Gordana Pop-Lazić rekla je da se dopunama Krivičnog zakonika favorizuju oni koji su učinili krivično delo koje predstavlja veću društvenu opasnost, u odnosu na one koji su dobili manju kaznu.
Pop-Lazić je rekla da su amandmanom predložili da za ugrožavanje sigurnosti najviših državnih funkcionera kazna bude od 10 do 15 godina, a ne od jedne do osam godina, navodeći da joj nije jasno zašto u državne funkcionere nisu uvršćeni i poslanici.
Poslanik SRS Vjerica Radeta smatra da bi kazna za lica koja su obljubila maloletne osobe ili trudnice trebalo da bude između 10 i 15 godina, a ne od dve do 12 godina, kako je predviđeno zakonikom.
Prepodnevnu raspravu obeležila je polemika između radikala i šefa Poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislava Nikolića.
Radikali su pitali zašto se ne hapse najveći narko dileri, kao što je Joca Amsterdam, kao i da li je zamenik predsednika naprednjaka Aleksandar Vučić bio kurir između Stanka Subotića Canete i Joce Amsterdama.
Nikolić je rekao da zna sve o onome što je SRS radila 18 godina, i poručio bivšim stranačkim kolegama da se bave politikom, a ne Vučićem, jer mu nisu ni do čuklja.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović je rekao da je Srbija ugrožena od organizovanog kriminala sa kojim je povezan Tomislav Nikolić.
Nikolić je na to odgovorio da mu je žao što je radikalima omogućio da uđu u Skupštinu, a da mu je drago što verovatno neće biti u Skupštini posle sledećih izbora.
Posle rasprave o pravosudnim zakonima počelo je razmatranje amandmana na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.