Vesti
Politika
Ocene konferencije na Brdu kod Kranja
Diplomatski fijasko organizatora
21.03.2010. 14:00
Izvor: blic
Diplomatski fijasko organizatora
Konferencija lidera zapadnog Balkana, koja je održana juče na Brdu kod Kranja, predstavlja diplomatski fijasko organizatora skupa - Slovenije i Hrvatske, ocenili su mediji u regionu.
Mediji prenose da se konferencija smatra neuspešnom, pre svega zbog nedolaska predsednika Srbije Borisa Tadića i odsustva visokih zvaničnika EU - predsedavajućeg Saveta ministara EU Mihela Angela Moratinosa i predsedavajućeg Evropskog saveta Hermana van Rompeja.
– Na konferenciji ne učestvuje predsednik Tadić, ali tu je sedam predsednika vlada iz regije. Mislim da je Srbija teško donela odluku da ne učestvuje – rekao je šef slovenačke diplomatje Samuel Žbogar za slovenačku televiziju.
Šef slovenačke diplomatije je, takođe, kazao da očekuje da će i Srbija pre ili kasnije biti uključena u proces ponovnog povezivanja regiona koji će otvoriti konferencija, a u okviru kojeg će zemlje zapadnog Balkana unaprediti saradnju s Evropskom unijom i započeti dijalog usmeren ka budućnosti, a ne prošlosti.
On je posebno istakao interes Slovenije da vremenom sve države iz regiona postanu članice EU, dodajući da će tada države nastale na tlu bivše Jugoslavije u ovom bloku „delovati kao interesna grupa“.

Predsednika Srbije Tadić je u petak saopštio da neće učestvovati na konferenciji na Brdu kod Kranja zato što organizatori nisu uspeli da pronađu, kada je Kosovo u pitanju, formulu koja bi bila u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.
Bi-Bi-Si ocenjuje da odluka o nedolasku predsednika Tadića na samit lidera zemalja zapadnog Balkana i EU predstavlja veliki udarac ovom događaju i izmenjenoj slici koju region sada pokušava da predstavi Briselu.
Prvobitni cilj okupljanja svih lidera zemalja zapadnog Balkana u Sloveniji bio je da se pokaže regionalno jedinstvo, da su uprkos konfliktima devedesetih i aktuelnim unutrašnjim i bilateralnim problemima, sve zemlje sada odlučne da krenu zajedno napred ka zajedničkom cilju – članstvu u EU.

Mnogo godina teških reformi još je ispred većine ovih zemalja na putu ka EU, ocenjuje Bi-Bi-Si, ali članstvo se vidi kao način smirenja i dalje turbulentnog regiona i podvlačenja crte ispod problematične prošlosti. Za Sloveniju jedinu članicu EU među njima, to je način da svojim primerom pokaže da je Ljubljana uspela, a sada ostali treba da slede njen primer.

Reagovanja
Evropski komesar za proširenje Štefan File je rekao da „države moraju shvatiti da će im međusobna saradnja biti od koristi“. Kosovski premijer Hašim Tači je izjavio da Tadićeva odluka da ne dođe na konferenciju predstavlja mentalitet prošlosti kao i Rezolucija SB 1244. Najbolje bi bilo da Srbija prizna Kosovo, a to će se desiti pre ili kasnije, izjavio je Tači, i dodao da bojkot nije rešenje.
Crnogorski premijer Milo Đukanović i predsednik Saveta ministara BiH Nikola Špirić prilikom dolaska nisu želeli da daju izjave za novinare.
Odluka Tadića o neučestvovanju veoma je štetna, ocenila je Liberalno-demokratska partija, navodeći da se Srbija time dobrovoljno odriče prilike da odlučuje o sebi i pokaže da je spremna da sve svoje probleme rešava na evropski način.
“Time, nažalost, demonstriramo da još ne možemo da pokažemo da je Srbija prelomila da je nesumnjivo opredeljena da brzo postane članica Evropske unije, a da istovremeno razgovara sa predstavnicima Kosova, pre svega o kvalitetu života ljudi koji na Kosovu žive“, piše u saopštenju LDP, uz ocenu da „u izbegavanju razgovora nema ničeg evropskog“.

Predsednik DSS Vojislav Koštunica je ocenio da skup u Sloveniji potvrđuje da je politika Beograda „EU nema alternativu“ pogubna i da Srbija mora da vrati na kurs koji se zalaže za njen celovit ulazak u EU. „Umesto pogubne politike da EU nema alternativu, vreme ja za normalnu državotvornu politiku čije je životno načelo da celovita Srbija sa Kosovom treba da uđe u EU“, naveo je lider DSS. Prema njegovoj oceni, očigledno da je Slovenija pozvala Srbiju na skup računajući na dosadašnju proklamovanu politiku Beograda da EU nema alternativu.