Odnosi između Amerike i Rusije naglo su zahladneli posle odluke zvaničnog Vašingtona da uvede sankcije protiv dve velike ruske kompanije koje se bave izvozom oružja. Imajući u vidu da su u pitanju firme u državnom vlasništvu, reagovao je zvanični Kremlj osudivši uvođenje sankcija kao neprijateljski čin uz upozorenje da bi odnosi Amerike i Rusije mogli da budu ugroženi. Koliko je posao oko izvoza oružja unosan svedoči podatak da se tokom 2005. u toj industriji obrnulo hiljadu milijardi dolara.

„Uvođenje sankcija je neopravdan potez i neprijateljski čin usmeren ka Rusiji koji, svakako, neće doprineti duhu dobre saradnje između dve zemlje. Posledice će se odraziti na buduću gradnju partnerskih odnosa“, rekao je Dimitrij Peskov, portparol Kremlja.

SAD su uvele sankcije zbog navodne prodaje zabranjenih materijala Iranu, za koji Vašington smatra da pokušava da proizvede nuklearno oružje. Sankcije su stupile na snagu 28. jula i trajaće najmanje do 28. jula 2008. godine. Problem predstavlja to što su sankcije uvedene ruskoj državnoj kompaniji za proizvodnju aviona „suhoj“ i kompaniji „Rosoboroneksport“, na čijem čelu se nalazi Sergej Čemezov, bliski prijatelj predsednika Vladimira Putina. Kako prenosi dnevnik „Izvestija“, okidač za uvođenje sankcija je prošlomesečni ugovor vredan tri milijarde dolara o isporuci oružja Venecueli koji su u Moskvi potpisali predsednici Putin i Ugo Čaves. „Izvestija“ navodi da potez Amerike zapravo predstavlja objavu ekonomskog rata Rusiji, dok uticajni „Komersant“ tvrdi da je strateško partnerstvo Moskve i Vašingtona završeno.

Čaves, levičar na čelu Venecuele koja ima najveće zalihe nafte i gasa u J. Americi, već dugo je trn u oku Vašingtona. Upravo se na polju energetike može očekivati odgovor Rusije. Američke kompanije bi mogle da ostanu bez dela bogatog kolača ako im se ne dozvoli upliv u ruski energetski sektor vredan na desetine milijardi dolara. Čaves, koji najavljuje da će ostati na mestu predsednika do 2031. godine, kupio je u Rusiji 30 aviona lovaca tipa SU-30, 53 helikoptera, protivraketne sisteme „Tor-M1“ i 100.000 „kalašnjikova“, a dogovorena je i izgradnja fabrike „kalašnjikova“ u Venecueli.

Prve trzavice između Vašingtona i Moskve izbile su krajem prošle godine kada je Rusija dogovorila posao sa Iranom vredan milijardu dolara. U pitanju je ugovor o isporuci sistema „Tor-M1“ i modernizaciji iranskih aviona i helikoptera ruske proizvodnje. Aleksandar Klementijev, šef „Suhoja“ izjavio je za Radio „Eho“ iz Moskve da ta kompanija poslednjih šest godina ništa nije izvezla u Iran.

Pavel Felgenhauer, vojni analitičar iz Moskve, tvrdi da je spor između dve supersile ozbiljan:

„Situacija je vrlo ozbiljna jer se na čelu kompanija kojima su uvedene sankcije nalaze osobe bliske predsedniku Putinu. Siguran sam da će Kremlj uzvratiti kontramerama“.

Kontramere bi mogle da dođu upravo od firme „Rosoboroneksport“ koja je objavila da planira da kupi najvećeg svetskog proizvođača titanijuma „VSMPO-Avisma“. U pitanju je ruska kompanija koja američkom „Boingu“ isporučuje 40 odsto titanijuma za pravljenje aviona.

Ostale vestiArhiva