Kako se stiče srpsko državljanstvo: Crnogorski državljani, koji žive i rade u Srbiji, u trenutku kada Crna Gora postane međunarodno priznata formalno-pravno postaju stranci. Da paradoks bude veći, to se, recimo, odnosi i na veliki broj ljudi koji su rođeni u Vojvodini, ali su po automatizmu dobijali crnogorsko državljanstvo na temelju tzv. zavičajne pripadnosti oca. U svakom slučaju, da bi se postalo državljaninom Srbije, mora se ispuniti nekoliko uslova koje je propisao važeći srpski Zakon o državljanstvu.

Prema paragrafima, ključan uslov je da bar jedan od roditelja ima državljanstvo Srbije, ali ne treba isključiti ni mogućnost da država odluči da malo šire protumači vlastite propise, pa da crnogorskim državljanima za sticanje srpskog državljanstva bude dovoljno i samo to što su se (ako jesu) rodili u Srbiji, pa čak i ako samo imaju prebivalište u Srbiji ili su u braku sa državljan(k)(in)om Srbije. Nije, dakle, za očekivati da će tu država praviti veliki problem (možda, recimo, neće insistirati ni na odricanju od crnogorskog državljanstva), ali zato ne treba sumnjati da će i dalje biti nužna ona silna papirologiji: od zahteva za državljanstvo Srbije, izvoda iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu, uverenja o prebivalištu, pa do fotokopije lične karte i dokaza o uplaćenoj taksi.

Tek, za očekivati je i da uskoro MUP izda posebno uputstvo, kojim bi bili obuhvaćeni ne samo oni crnogorski državljani koji žele srpsko državljanstvo, nego i oni koji na tom planu ne bi ništa da menjaju. Naime, ako se bi striktno primenjivala zakonska regulativa, građanin Crne Gore odluči da živi u Srbiji, a želi da zadrži crnogorsko državljanstvo, u Srbiji bi morao da dobije posebnu ličnu kartu za strance. Dakle, još uvek je mnogo otvorenih pitanja, a neka od njih bi elegantno mogla da se reše ukoliko bi se političari dogovorili da Srbija i Crna Goru zaključe ugovor o dvojnom državljanstvu.

Šta će biti sa više od 50.000 vozila s crnogorskim tablicama u Srbiji: Informacije koje nezvanično stižu iz Vlade Srbije ukazuju da bi se automobili sa crnogorskim tabilicama mogli tretirati isto kao da su uvezeni iz inostranstva, odnosno da će se za njih primenjivati Uredba o uvozu vozila iz inostranstva. U tom slučaju za automobile sa crnogorskim tablicama važila bi pravila kao i za ona uvezena iz Italije, Nemačke ili bilo koje druge države.

Krš bi završio na otpadu a u Srbiji bi ostali samo automobili stari do pet godina, pri čemu bi i za njih vlasnici morali da platiti carinu. Ima nagoveštaja i da bi se ovo pitanje moglo rešiti da bezbolniji način tako što bi se vlasnicima automobila sa crnogorskim tablicama omogućilo da samo plate posebnu taksu i carinu. Međutim, teško je, ipak, očekivati da će u novonastalim okolnostima ministar finansija Mlađan Dinkić pristati da odustane od ekološkog standarda EURO 3, koji je i osnovni predslov za uvoz motornih vozila u Srbiju. EURO 3 je, inače, u Evropskoj uniji počeo da se primenjuje od pre devet godina a mnoga vozila pristigla preko Crne Gore proizvedena su znatno ranije. To bi značilo da u svako slučaju preregistracija automobila sa crnogorskim tablicama ne bi bila ni laka, a ni jeftina.

Problem radnika u Srbiji i Crnoj Gori: I do sada su se, shodno ranije usvojenim zakonskim propisima, u Crnoj Gori radnici iz Srbije tretirali kao stranci i na za njih su crnogorski poslodavci plaćali posebnu dnevnu taksu. Sada će i radnici iz Crne Gore u Srbiji biti tretirani kao stranci, što praktično znači da će do posla moći da da dođu samo uz boravišnu i radnu vizu, uz uslov da imaju uredno prijavljeno mesto boravka. Važno je istaći da radnici koji sada imaju crnogorsko državljanstvo neće imati nikakvih problema, niti će samo zarad opstanka na radnom mestu morati menjati držacljanstvo, jer se odredbe o stranim radnicima odnose se samo za buduća zaposlenja. Naravno, moguće je da, baš kao i u svim drugim oblastima, vlasti Srbije i Crne Gore sklope poseban bilateralni ugovor o zapošljavanju radnika.

Kako do lekara: Svi crnogorski državljani, kojima zatreba zdravstvena pomoć u Srbiji, moraće ubuduće da plaćaju usluge kao i svi drugi stranci, odnosno više im za lečenje u ovdašnjim bolnicama neće trebati lekarski uput već samo pun buđelar. Naravno, to se ne odnosi na državljane Crne Gore koji žive i rade u Srbiji, jer oni pune kasu srpskog Zavoda za zdravstveno osiguranje, te shodno tome imaju ista prava kao i ostali ovdašnji osiguranici.

Za očekivati je da se i na ovom planu, ubrzo s početkom priprema za formalno razdruživanje, donese set jasnih uputstava i mera, mada je već sada jasno da i pre nego što se nadležni u Srbiji odluče da dozvole građanima Crne Gore da se ovde leče, Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore moraće prethodno da srpskom fondu izmiri dug težak 110 miliona dinara. S druge strane, nije zgoreg podsetiti i da u Crnoj Gori ni pre referenduma pacijentima iz Srbije nisu zvanično priznavali zdravstvene knjižice, već su tražili da im srpski Fond za zdravstvo prvo uplati lečenje pa tek onda su pružali usluge. Mada, ruku na srce, tokom sezone godišnjih odmora to nije važilo, već su građani Srbije bez većih problema (i plaćanja) mogli da samo sa zdravstvenom knjižicom dobiju medicinsku negu u svim crnogorskim turističkim mestima.

Da li će vlasnici nekretnina iz Srbije u Crnoj Gori plaćati porez kao domaći građani ili kao stranci? Kakav će poreski tretman imati državljani Crne Gore koji imaju stalno prebavalište u Srbiji? Da li će u zemlji čiji su državljani biti stanci ili domaći kada su u pitanju ne samo porske obaveze već i nasleđivanje, kupovina autmobila, nezavršeni sudski procesi: Pitanja je mnogo a odogovora, bar za sada, malo. Ono što je izvesno, državljani Srbije će u Crnoj Gori imati tretaman koji imaju svi stranci, naravno pod uslovom da se dve bivše članice državne zajednice drugačije ne dogovore.

Ako padne taj dogovor, mogli bi biti tretirani kao domicilno stanovništvo ili bar dobiti izvesne pogodnost. Sam raspon potencijalnog dogovora takođe može širok, pa tako i teško predvidljiv, ali ono što se već sada sa priličnom dozom sigurnosti može reći to je da, s obzirom na činjenicu da obe države teže članstvu u Evropskoj uniji, velike diskriminacije ne bi trebalo da bude. Jer, harmonizacija propisa sa EU podrazumeva da su svi građani po pravima i obavezama jednaki. Ipak, mora se imati na umu i da dosadašnji dogovori između bivših republika SFRJ nakon raspada zemlje po pravilu nisu bili baš uspešni. Hoćemo li ovog puta napraviti izuzetak, znaćemo svi vrlo brzo. Sigurno je jedno - ako ne bude dobre volje, razilazićemo se pod patronatom EU, koja će onda biti nadležna i za državljane Crne Gore van matične zemlje. A to onda znači - sve po standardima, ni manje, ali ni više.

Ostale vestiArhiva