Advokat porodice Đinđić Rajko Danilović kaže da je usporavanje suđenja diktirano dokazima koji su izvođeni. Zapetljali smo se bez ikakve potrebe oko veštačenja i insistiranja da veštaci iz Vizbadena budu saslušani, kaže on

BEOGRAD - Specijalni sud pred kojim se sudi optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića zasedao je samo sedam dana od početka 2006. godine. Suđenje traje od decembra 2003, tako da se čuju procene da bi neki optuženi, ako ne bude pravosnažne presude do 21. avgusta 2007, mogli tada da izađu iz pritvora. Suđenje je tokom 2004. i 2005. išlo brzo, ali je tokom 2006. usporeno. U 2003. godini, kada je suđenje počelo na samom kraju te godine, 22. decembra održana su četiri glavna pretresa. Sledeće, 2004. godine, sud je radio 53, a 2005. godine 36 radnih dana. Kao razlog za trenutnu sporost u suđenju navodi se potreba da stručnjaci iz Instituta Nemačkog ureda za suzbijanje kriminala (BKA) u Vizbadenu, koji su proveravali nalaze srpskih veštaka, dođu u Beograd i iznesu svoje zaključke.

Kraj do avgusta 2007?
Nemački stručnjaci su sudu u Beogradu uputili pisani izveštaj koji je potvrdio nalaze srpskih veštaka. No, advokati odbrane zatražili su da nemački eksperti svoj nalaz brane pred sudom. U tromesečnoj pauzi, od februara do maja 2006, dok se čekalo na izveštaj iz Vizbadena, sudsko veće nije odlučilo o statusu Dejana Milenkovića Bagzija, istaknutog člana "zemunskog klana", čiji se pripadnici terete za ubistvo premijera. Nakon iskaza specijalnom tužiocu, predloženo je da Milenković dobije status svedoka saradnika, ali je sudsko veće to odbilo.

Nakon žalbe tužioca rešenje suda ukinuo je Vrhovni sud Srbije i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Sudsko veće, koje nema zakonski rok da odluči o tom predlogu, još nije presudilo da li će Milenković postati svedok saradnik. U februaru 2006. izvršen je, uz do tada retko viđene mere bezbednosti, uviđaj u dvorištu Vlade Srbije, gde je premijer Đinđić ubijen. Suđenje je posle toga prekinuto i data je pauza do 8. maja da bi stručnjaci nemačkog Instituta došli da svedoče u Specijalnom sudu. Međutim, iz Vizbadena je 8. maja stigao odgovor da eksperti nemaju praksu da odlaze da svedoče u strane države, ali da bi svedočenje moglo da se obavi televizijskim prenosom iskaza, takozvanim video-linkom. Sudsko veće, kojim predsedava sudija Marko Kljajević, sada je dalo pauzu do juna, kada je predviđeno saslušanje nemačkih državljana putem video linka.

Advokat porodice Đinđić Rajko Danilović rekao je da je usporavanje suđenja diktirano dokazima koji su izvođeni. - Zapetljali smo se bez ikakve potrebe oko veštačenja i insistiranja da veštaci iz Vizbadena budu saslušani - rekao je Danilović. Na nagađanja da advokatima odbrane odgovara odugovlačenje postupka jer postoji šansa da optuženi posle četiri godine od podizanja optužnice (avgust 2007), budu pušteni iz pritvora ako ne bude doneta pravosnažna presuda, Danilović odgovara da ne veruje da će doći do toga.

Takve tvrdnje odbacio je i branilac drugooptuženog Zvezdana Jovanovića Nenad Vukasović. - Onaj koji tako nešto priča, zlonameran je. O pomeranju suđenja odlučuje predsednik veća, a sada kasnimo jer je istraga učinjena katastrofalno i mi svakog dana na suđenju saznajemo za neke skrivene detalje - rekao je Vukasović za Kriminal net. Prema njegovim rečima, jedan od "glavnih krivaca" za kašnjenje je i Institut u Vizbadenu, koji se oslonio na "nepotpuno veštačenje domaćih veštaka".

Prema nekim tumačenjima u javnosti, suđenje za ubistvo premijera može da oteža i hapšenje rođenog brata sudije Marka Kljajevića Gorana. On je, kao predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, 12. aprila uhapšen s još nekoliko poslovnih ljudi, sudija i advokata pod sumnjom da je bio na čelu organizovane grupe koja je neregularnim stečajevima nad firmama oštetila državu za više desetina miliona evra. Pojedine opozicione stranke i nevladine organizacije ocenile su da je reč o pritisku vlasti, koje povezuju sa optuženima za Đinđićevo ubistvo, na predsedavajućeg sudiju Marka Kljajevića. Srpska vlada je odlučno odbacila te kritike, a specijalno tužilaštvo navelo je da je hapšenje grupe u aprilu "težak udarac kriminalu i korupciji u Srbiji", i da je obračun s kriminalom jedini motiv hapšenja.

Ministar pravde Srbije Zoran Stojković, bivši sudija, posredno je kritikovao sudsko veće. On je kazao da ne može da se meša u tok procesa, ali da bi u najvažnijim procesima, u ulozi sudije, mnogo češće zakazivao glavne pretrese.

Suđenje produžavaju predaje?
Sudsko veće u junu treba da sasluša bivšeg načelnika UBPOK-a Mileta Novakovića, koji će govoriti o priznanju Zvezdana Jovanovića u policiji da je ubio Đinđića. Nakon toga je predviđeno da se od 12. do 16. juna video-linkom saslušaju veštaci u Vizbadenu. Sud mora da odluči i o statusu Milenkovića, a realno je očekivati i dodatne predloge advokata odbrane. Optuženi koji se brane ćutanjem, među kojima je i Jovanović, mogu da odluče i da iznesu odbranu, što će dodatno uticati na dodatno produženje. Suđenje bi mogla da produže nove predaje ili hapšenja ostalih optuženih. Zasada se na slobodi nalaze Miloš i Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Milan Jurišić, Ninoslav Konstantinović i Sretko Kalinić. Rad suda indirektno bi mogli da poremete i vanredni parlamentarni izbori u Srbiji. Sve to čini nemogućim da se predvidi kada bi "proces veka" u Srbiji mogao da bude okončan.

Ostale vestiArhiva