"Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić bio je spreman da se 1998. preda Haškom tribunalu, ali se predomislio pošto je sud prestao da prima njegove dokumente", izjavio je danas na suđenju u Hagu optuženi Momčilo Krajišnik.

Tribunal je i Karadžića i Krajišnika optužio za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH.

Dokazujući da je u to vreme, kao član Predsedništva BiH, sarađivao sa Haškim tribunalom, Krajišnik je ispričao da ga je tadašnja glavna tužiteljka Luiz Arbur zamolila da pozove Karadžića da se preda. "Ja sam onda sugerisao Karadžiću da dođe ovde... Karadžić je pristao da se pojavi pred sudom i tražio je da mu se obezbedi dobar advokat... Ja sam onda otišao u Beograd i 17. marta 1998. napisao pismo Nikoli Šainoviću i zatražio da nam obezbedi dva miliona američkih dolara u gotovini, koji bi bili upotrebljeni isključivo za pravno zastupanje Karadžića pred haškim sudom", posvedočio je Krajišnik. Krajišnikovo pismo Šainoviću, koje su ranije pronašli i zaplenili istražitelji Tužilaštva, već je uvedeno u dokaze optužbe.

Po Krajišnikovim rečima, tužiteljka Arbur je tada obećala i da će razmotriti sve dokumente koje joj Karadžić dostavi, a Karadžić mu je na to rekao da "ima mnogo dokumenata koji opovrgavaju optužnicu protiv njega i da je spreman da ih preda". Uz odobrenje Vlade RS i Krajišnika, veliki broj dokumenata je dostavljen Tužilaštvu u Hagu, posredstvom advokata Dragana Hajdukovića. "Zatim je Tužilašto odbilo da dalje prihvata dokumente, valjda zato što ih nije smatralo relevantnim. Karadžić je onda kazao da, ako oni neće da uzimaju dokumente, on odustaje od namere da dođe pred sud", rekao je Krajišnik.

On je danas kao dokaz priložio i izjavu koju je Karadžić "preko pisma" dao istražiteljima odbrane 21.8.2001, ali je sudsko veće odbilo da tu izjavu uvrsti u dokazni materijal. U nastavku suđenja, Krajišnika će unakrsno ispitivati zastupnici optužbe.

Ostale vestiArhiva