Savet bezbednosti najkasnije će do marta 2007. doneti novu rezoluciju kojom će praktično biti uvedeno novo stanje na Kosovu. U novoj rezoluciji nigde se neće pominjati nezavisnost Kosova, međutim ni suverenitet Srbije na prostoru KiM. Dokumentom će se i administrativno otvoriti vrata za dolazak misije Evropske unije na Kosovo u junu iduće godine.

Ovo je, kako za „Blic“ kaže strani diplomata dobro upućen u pregovarački proces o Kosovu, trenutni scenario međunarodne zajednice oko Kosova. Kontakt grupa, koja je glavno operativno telo međunarodne zajednice za KiM, oglasila se pre oko dve nedelje saopštenjem. U njemu je navedeno da se rešenje za KiM mora naći do kraja godine. Kako kaže „Blicov“ sagovornik, treba praviti jasnu razliku između iznalaženja rešenja i proglašenja rešenja budućeg statusa.

- To su dva paralelna, ali različita procesa. Jedno je rešenje koje je gotovo neminovnost, a drugo način na koji će sve sprovesti i proglasiti - kaže naš izvor.

Po aktuelnom scenariju, glavni pregovarač Marti Ahtisari, koji može da predlaže rešenje ali ne i da ga proglasi, to će i učiniti. Međutim, to se neće dogoditi u septembru, već u novembru. Tek posle septembarske sednice SB, na kojoj treba da „položi“ ispit za tehnički deo pregovora, Ahtisari će dobiti odobrenje i za diplomski ispit, a to je da otpočne sa pisanjem predloga za status. Kako kaže „Blicov“ sagovornik, s njim će pred SB u drugoj polovini novembra. Međutim, ipak, koliko je srpsko državno pitanje broj jedan trenutno goruće i za međunarodnu zajednicu, možda delom govori činjenica da je ranije zakazani bitan sastanak Ahtisarija sa ministrima spoljnih poslova Kontakt grupe za 15. septembar u Njujorku doveden u pitanje. Kako kaže naš sagovornik, KG ga je obavestila da će 15. sptembra možda biti zauzeti zbog Libana.

Šta će se to zapravo dogoditi? Naš sagovornik, dobro upućeni međunarodni diplomata, kaže da će sama nova rezolucija u najmanju ruku biti neobična.

- Ona će u pravnom smislu zameniti postojeću Rezoluciju 1244 kojom se garantuje teritorijalni suverenitet i integritet Srbije na KiM. Međutum, u novoj rezoluciji nigde se neće ni pomenuti, niti taksativno navesti da se to pravo Srbiji oduzima. U dokumentu se jednostavno neće nigde pomenuti suverenitet Srbije. Međutim, nigde se neće ni pomenuti da je Kosovo nezavisno i nova država - kaže naš sagovornik.

Na Kosovu je već tim EU koji se priprema za novu rezoluciju, to jest misiju - Tim za planiranje EU (EUPT Kosovo). Trenutni šef misije je Kasper Klinge. Po saznanjima „Blica“, od dana proglašenja rezolucije na Kosovu će biti oko 1.000 različitih kadrova EU.

- Međutim, sam tim EU (EUPT) biće operativan u roku od mjednog do tri meseca. Tada će ih ostati oko stotinu u dve kancelarije u Prištini i Kosovskoj Mitrovici. Misija EU biće vrlo blagi monitoring jer su praktično nadležnosti sa misije UN već prenesene na kosovske institucije. Misija EU biće monitoring pravosuđa, policije, carine i kolektivnih centara - kaže „Blicov“ sagovornik.

Prošle godine članice Kontakt grupe SAD, Rusija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija usaglasile su se da budući status Kosova bude uslovljena nezavisnost. To je opcija o kojoj je najviše pričano i za koju niko, pa ni Rusija, nije rekao - ne. Ta uslovljena nezavisnost koja Kosovu ne daje spoljne kontakte, carinu, stolicu u UN, nezvanično se opisuje kao dolazak misije EU na KiM. Međutim, šta će zapravo tada biti Kosovo kada se rezolucijom odobri misija EU?

Naš sagovornik kaže - nova država samom rezolucijom svakako neće.

- To je najjednostavnije rečeno „rešenje između“. Međutim, u takvom gotovo statusnom vakuumu koji omogućava i sama priroda rezolucije otvoriće se novi prostor. A to je da druge zemlje taj prostor iskoriste da priznaju nezavisnost i novu državu na Balkanu - kaže „Blicov“ sagovornik.

Po saznanjima „Blica“, prva država koja bi mogla da prizna Kosovo kao nezavisno je Slovenija. Potom Švajcarska, a onda u lancu više i nije bitno ko. Najverovatnije da će to biti SAD i Velika Britanija. Kako dodaje naš sagovornik, ovakva pravna forma nove rezolucije jeste ona koja zadovoljava sve. Taktiziranje u Srbiji čiji je politički vrh odavno svestan koji će status Kosovo dobiti, ali toga nema na papiru SB, a Kosovu u nedorečenoj formi u dogledno vreme ipak državu.

- Takođe, s obzirom na to da status neće biti proglašen tom rezolucijom, nema problema da za novu rezoluciju glasa i Rusija koja neprestano taktizira na pitanju Srbije i Kosova. Time bi ona u SB bila jednoglasno usvojena - kaže „Blicov“ sagovornik.

SAD su u Kontakt grupi sa Velikom Britanijom države koje se zalažu za što skorije rešavanje kosovskog čvora. S tim se slažu i evropske članice, ali Evropa bi da se do rešenja dođe kompromisom.

Uspešno o crkvama u Beču

Kosovska delegacija na jučerašnjim pregovorima u Beču nije odbacila predlog glavnog pregovarača Martija Ahtisarija po kome 44 verska i kulturna objekta na KiM treba da imaju zaštitne zone. Beograd je tražio 39. U kontruktivnom razgovoru obe delagacije o srpskoj baštini na KiM, Beograd je zauzvrat obećao Prištini da će vratiti deo arheoloških predmeta koji su odneti 1999. u Beograd.

U rešenju za kulturnu baštinu Martija Ahtisarija koji je „Blic“ objavio zaštitne zone se predviđaju i za svetinje koje su trenutno porušene. Beogradska strana je insistirala da zone oko takvih objekata, a koje po predlogu imaju po 50 ili sto mogu kasnije da se šire na veći prostor, u slučaju da se otpočne sa obnovom svetinje i ona oživi. Za kosovsku delegaciju su veoma bitni eksponati koji su odneti iz prištinskog muzeja u Beograd. Po saznanjima „Blica“ u pitanju su predmeti iz praistorije i antike koji nemaju veze sa srpskom kulturnom baštinom.

Po rečima člana tima Dušana Batakovića, Beograd je obećao Prištini da će umetnički predmeti biti vraćeni, ali tek kada se postigne potpuni sporazum u oblasti verske i kulturne baštine.

- Ja sam u ime našeg pregovaračkog tima dao besu da će se to zaista i desiti, jer smatram da je važno da sporazumom budu zadovoljne obe strane - rekao je on.

Izbori su i interes SAD

Amerikanci jesu spremni da u cilju sprečavanja radikalizacije stanja u Srbiji odlože proglašenje budućeg statusa Kosova. Prema mojim saznanjima, upravo SAD su zahtevale izbore u Srbiji pre konačanog statusa Kosova. Zato odlaganje konačnog rešenja Kosmeta za njih neće predstavljati veliki problem, tvrdi za „Blic“ Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova SCG i funkcioner Pakta za stabilnost.

Naš sagovornik navodi da SAD ozbiljnije od Evrope shvataju mogućnost radikalizacije Srbije.

- U Vašingtonu imaju sluha za zahteve DS za što skorijim izborima. Ako je postignut dogovor DS i DSS, to će podržati i njihova administracija - kaže Svilanović.

Poruka Tadića posle razgovora sa Kondolizom Rajs da Srbija i SAD imaju različita viđenja budućnosti Kosova, u Srbiji tumače kao najavu nezavisnosti južne pokrajine. Svilanović ne želi to da komentariše, ali navodi da ga plaši činjenica da vlasti u Srbiji nemaju plan B ukoliko se zaista proglasi nezavisnost.

- Poslednjih godinu dana kada se pomene nezavisnost oni samo viču „nikada, nikada nikada...“. Bojim se da nema plana B za nezavisnost Kosova - zaključuje Svilanović.

Danijel Server, direktor Balkanske inicijative pri Institutu za mir u Vašingtonu, kaže da mu je jasan zahtev predsednika Srbije za odlaganje proglašenja statusa Kosova.

- Mogu da razumem zahtev ukoliko je povezan sa opstankom demokratskih snaga. Deo administracije u Vašingtonu jeste zabrinut oko toga da li će radikali u Srbiji doći na vlast. Međutim, moj lični stav je, a postoji i u delu administracije, da dolazak radikala na vlast ne bi mogao Srbiji da nanese onu vrstu štete koju je naneo pre 15 godina.

Ostale vestiArhiva