Oko 33 odsto mladih očekuje ulazak Srbije u EU između 2011. i 2015. godine, a 18 odsto između 2016. i 2020. Kao snage u društvu koje se najviše zalažu za ulazak u EU, mladi na prvom mestu vide aktuelnu vlast u zemlji, pa zatim sami sebe kao generaciju i domaće nevladine organizacije. Kao snage u društvu koje se najviše protive ulasku u EU vide penzionere, političke partije levice i Srpsku pravoslavnu crkvu. Što se tiče uslova koje bi naša zemlja trebalo da ispuni za prijem u članstvo EU, više od polovine mladih je spremno da podrži usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima, suzbijanje korupcije i kontrolu inflacije. Izručenja haškom sudu odobrava 39 odsto devojaka i 48 odsto momaka u Srbiji. Najmanju podršku među mladima ima odustajanje od Kosmeta i Republike Srpske (oko 12 odsto).

Ovo su neki od najznačajnijih rezultata najnovijeg istraživanja koje su momci i devojke iz Kluba „Omladina preuzima akciju” (OPA) početkom 2006. godine sproveli među svojim vršnjacima. Po rečima Aleksandra Gubaša, koordinatora OPA, anketiranje je obavljeno na fakultetima i srednjim školama u Beogradu, kao i među manjim grupama mladih u Bečeju, Kikindi, Novom Sadu, Pančevu, Pirotu, Šapcu, Užicu, Valjevu i Velikoj Plani. Ispitivanjem su obuhvaćeni oni koji su rođeni između 1982. i 1989. godine, a prosek starosti ispitanika je oko 19,5 godina.

Dobijeni rezultati pokazuju da pasoš poseduje 87,3 odsto mladih iz Beograda i 74,5 odsto njihovih vršnjaka iz ostalih gradova. Može se reći da nešto intenzivnije interesovanje za temu o priključenju Srbije EU pokazuju momci i stanovnici prestonice nego devojke i mladi iz unutrašnjosti. Ovu temu redovno ili povremeno prati gotovo 60 odsto mladih.

Ispitanicima je ponuđen i spisak od 15 mogućih pozitivnih i 13 mogućih negativnih posledica po Srbiju u slučaju ulaska zemlje u Evropsku uniju (imali su mogućnost višestrukog izbora).

Rang-lista pet najčešće zaokruženih pozitivnih očekivanja izgleda ovako: sloboda kretanja (49,9 odsto), veće plate (46,3), bolji sistem obrazovanja (43,7), strane investicije (43,3) i stabilizacija političkih odnosa na Balkanu (40 odsto).

Zanimljivo je primetiti da se čistoća kao moguća posledica ulaska u EU našla na visokom šestom mestu ove rang-liste, dodaje Gubaš, sa gotovo 40 odsto ispitanika koji očekuju da će se to desiti.

Što se tiče očekivanih negativnih posledica ulaska u EU, rang-lista izgleda ovako: rad po diktatu moćnih (59 odsto), eksploatacija naših prirodnih bogatstava (41,9), pretvaranje Srbije u stovarište otpada razvijenih zemalja (34,6), ugrožavanje domaće proizvodnje (33,9) i veštačka hrana (31,7). Kao najmanje bitne negativne posledice izdvajaju se otuđenje u međuljudskoj komunikaciji (10,7 odsto) i evropsko radno vreme (16,3).

– Vrlo je zanimljiv i visok rang veštačke hrane na ovoj lestvici, koja se mladima pokazala kao veći problem oko ulaska u EU nego gubljenje nacionalnog identiteta – ukazuje naš sagovornik.

Ispitanicima je ponuđeno da procene šta to pozitivno i negativno može da donese Srbija Evropskoj uniji u slučaju priključenja. I ovde je bio moguć višestruk izbor. Kao najveće komparativne prednosti koje Srbija može da ponudi Evropi mladi vide sposobne stručnjake (63 odsto), prirodna bogatstva (53,3 odsto) i jeftinu radnu snagu (41,8 odsto). Kao najmanje bitne kvalitete Srbije mladi vide srdačne međuljudske odnose (14,6 odsto), lekcije iz preživljavanja pod teškim uslovima (19,1 odsto) i atraktivne turističke destinacije (21,3 odsto).

Kao najveći negativni teret koji bi Srbija unela eventualnim ulaskom u EU mladi vide sklonost zaobilaženju zakona (42,6 odsto), političku nestabilnost (40,2) i korupciju (39,6). Kao najmanje bitne negativne posledice po EU u slučaju našeg priključenja mladi vide ugrožavanje njihovih radnih mesta (12,2 odsto) i snižavanje prosečnog životnog standarda u Evropi (22,4).

Ispitanicima je u upitniku ponuđen spisak od 15 stvarnih i izmišljenih očekivanja od naše zemlje i uslova koje bi trebalo ispuniti za prijem u EU. Od njih je traženo da zaokruže sve ono što misle da zaista i jesu uslovi (bio je moguć višestruk izbor). Pet stvari koje mladi najčešće doživljavaju kao uslove za priključenje EU jesu: izručenja haškom sudu, usaglašavanje zakona sa evropskim standardima, suzbijanje korupcije, stabilizacija ekonomije i kontrola nad inflacijom i odustajanje od Kosmeta.

Najmanje mladih vidi kao uslove za priključenje odustajanje od srpske Nove godine (5,6 odsto) i legalizaciju gej brakova (14,2 odsto). „S druge strane”, dodaje Gubaš, „možemo konstatovati da je svaki sedmi student i srednjoškolac u Srbiji ubeđen da nam EU kao jedan od uslova za priključenje nameće legalizaciju gej brakova”.

Od ispitanika je traženo da na istom tom spisku stvarnih i hipotetičkih uslova zaokruže sve na koje bi bili spremni da pristanu (i ovde je bio predviđen višestruki izbor odgovora). Pet uslova za priključenje EU koje bi mladi bili najspremniji da ispune jesu: usaglašavanje zakona sa evropskim standardima, suzbijanje korupcije, stabilizacija ekonomije i kontrola nad inflacijom, poboljšanje odnosa sa susednim zemljama i izručenja haškom sudu.

Kad bi to bili uslovi za priključenje EU, mladi bi bili najmanje spremni da pristanu na ukidanje srpske Nove godine, odustajanje od Republike Srpske, odustajanje od Kosmeta, legalizaciju gej brakova i smanjenje armije i naoružanja.

Jedno od pitanja se odnosilo i na viziju budućnosti EU. Ovde su mišljenja bila prilično podeljena, pa je tako 18,3 odsto ispitanika odgovorilo da smatra da će EU opstati samo kao ekonomski savez, 12,4 odsto smatra da će se EU raspasti za manje od deset godina, a devet odsto njih misli da će se ujediniti u jednu veliku državu.

Kad se sve sabere i oduzme, šta mladi zaista misle o evropskoj perspektivi Srbije? Za bezuslovno priključenje je 36,1 odsto mladih iz Srbije, a 8,1 odsto je bezuslovno protiv priključenja.

Pomoć mladima u ovom istraživanju pružili su Centar za prava deteta i Građanske inicijative, Kancelarija za mlade opštine Palilula, kao i profesor dr Dragan Popadić sa katedre za socijalnu psihologiju pri Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Najuticajnije SAD

U jednom od pitanja od ispitanika se tražilo da zaokruže zemlju za koju smatraju da ima najveći uticaj na politiku EU. Kao najuticajnije zemlje ispitanici su procenili SAD (35,4 odsto), Veliku Britaniju (15,2) i Nemačku (11,3). Daleko iza ove tri zemlje su Francuska (3,8) i Vatikan (3,7).

Ostale vestiArhiva