Komšija obožava kreditne kartice i politički „nezgodne” knjige. Te dve ljubavi već duže vreme drži odvojeno, kao da bi pri dodiru mogle da izazovu eksploziju.

Disidentsku literaturu, kaže, kupuje samo gotovinom. Karticu ne koristi u tim nabavkama jer se boji da bi pomoću nje bio registrovan kao „sumnjivo lice”. I do njega su doprle verzije da služba bezbednosti evidentira promet „nepodobnih spisa” sluteći da će tako otkriti i osobe spremne da naude narodu i državi.

Njegov lični oprez reakcija je na sistemske mere bezbednosti pooštrene posle terorističkih atentata putničkim avionima, koji su 11. septembra 2001. u Njujorku, Vašingtonu i na polju Pensilvanije odneli oko tri hiljade života. Sutra se obeležava peta godišnjica te tragedije koja je duboko potresla američko nacionalno biće, a potom, na razne načine, i ceo svet.

Uzburkana osećanja

Podsećanja uzburkavaju osećanja. Mira i spokoja je, čini se, ponajmanje. Prevladavaju bol za izgubljenima, strah od reprize udara i sumnje u zvanične verzije drame…

Dve trećine Njujorčana još strepi da će njihov grad ponovo biti izložen jakom udaru – pokazuje najnovija anketa „Njujork tajmsa” i televizije Si-Bi-Es. Čak 72 odsto ispitanika smatra da vrhovna vlast ne čini dovoljno da ih zaštiti od budućih napada kakve sluti 60 procenata anketiranih koji kažu da ne bi voleli da rade na visokim spratovima zgrade koja se gradi na mestu gde su za zemljom sravnjene „kule bliznakinje”…

Nesigurnost se održava i zbog naknadnih otkrivanja nepouzdanosti zvaničnih podataka. Upravo je obelodanjeno da je vazduh oko razorenog Svetskog trgovinskog centra bio opasniji po zdravlje nego što se od onda dosad tvrdilo.

Neki slute da će upravo petogodišnjicu 11. septembra teroristi iskoristiti za nove udare otetim putničkim avionima. Voditelj Si-En-Ena je stoga pozvao u studio ministra domovinske bezbednosti Majkla Čertofa i upitao ga da li bi mogao da preporuči građanima da sutra spokojno putuju avionima. „Svakako”, glasio je odgovor.

Mnogi, međutim, više ne veruju vlastima na reč. Čak 36 odsto Amerikanaca sluti da je američka vlada na neki način odgovorna za tragediju od pre pet godina – rezultat je ankete Univerziteta Ohajo. U tom istraživanju ispitanici su izrazili sumnju i u uzroke rušenja: 60 procenata je reklo da su njujorške kule srušene podmetnutim eksplozivom, a 12 odsto veruje da je u Pentagon udarila raketa a ne avion.

Teorija zavere

Slično smatraju i istraživači alternativne komunikacione mreže „Pokret za istinu o 11. septembru”. Akademsko krilo tog pokreta predvodi prezviterijanski sveštenik i filozof Dejvid Rej Grifin. Izazvao je uzbuđenje knjigom „Novi Perl Harbor: uznemiravajuća pitanja o Bušovoj administraciji i 11. septembru”, koja je prodata u 100.000 primeraka iako nikad nije prikazana ni u jednom velikom ovdašnjem listu.

Grifin tvrdi da je Svetski trgovinski centar „srušen iznutra” u akciji „domaćih terorista”. „Dobrobit naše države, a možda čak i opstanak naše civilizacije zavisi od prihvatanja istine o 11. septembru” – uzviknuo je na jednom predavanju, kako prenosi „Vašington post”.

Teoriju zavere podržavaju i Grifinu bliski stručnjaci za fiziku i građevinarstvo. Kažu da su izračunali da su se njujorške „bliznakinje” sunovratile „kontrolisanom eksplozijom”. Neki iz tog kruga osporivača zvaničnih verzija pričaju i da je udar aviona u kule bio samo – privid, da letilica uopšte nije bilo. Svi oni, pri tom, sumnjiče vladu – da je učestvovala u tom nedelu ili da bar nije htela da ga spreči, sve u cilju da ostvari svoje globalne planove kao što su vojni napadi na Avganistan i Irak.

Duhove je uzmuvala i nova serija na televiziji Ej-Bi-Si o 11. septembru. U njoj se, uz ostalo, optužuje prethodna administracija Bila Klintona da je propustila da neutrališe Osamu bin Ladena. Među prozvanima su se našli nekadašnji visoki funkcioneri Sendi Berger i Madlen Olbrajt pa su zatražili – da se serija koriguje ili obustavi.

Deo kampanje

Detalji tragedije preispituju se i kao deo kampanja za novembarske parlamentarne izbore. Obe glavne partije, vladajuća Republikanska i opoziciona Demokratska, obasipaju birače obećanjima da samo jedna od njih može da im garantuje bezbednost.

Hroničari upozoravaju da su u trci za većom bezbednošću prilično zanemarene građanske slobode. Kao najnoviji primer takvog vrednosnog obrta u prioritetima navode otkriće da je Ministarstvo obrazovanja dostavljalo stotine studentskih zahteva za kredite – Federalnom istražnom birou za njegove potrebe.

Jedna od glavnih karakteristika života Amerikanaca posle 11. septembra ostaje, kažu analitičari, razapetost između bezbednosti i slobode. Slično kao između komšijinih obožavanja kreditnih kartica i „škakljive” publicistike.

Ostale vestiArhiva