Savetu Univerziteta u Beogradu danas je istekao rok da usvoji novi Statut Univerziteta, a prof. dr Dejan Popović, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da je rasprava o predlogu Statuta završena.

- O novom Statutu članovi Saveta glasaće na sednici koja će se održati 14. septembra. Rok do 10. septembra odnosio se na usvajanje Akta o reorganizaciji Univerziteta, a želeli smo da u istom roku bude usvoje i Statut. Važno je da se organizacija Univerziteta što pre prilagodi zakonskom okviru. Ne vidim nijedan razlog da se odugovlači jer Univerzitet nema vremena. Kada bude usvojen Statut Univerziteta, onda fakulteti treba da usvoje svoje statute, izaberu članove Veća i nove dekane, a zatim sledi izbor članova Senata Univerziteta. Poslednji čin izborne procedure treba da bude izbor rektora početkom decembra.

Planirate li da se ponovo kandidujete za rektora?
O tome ću doneti blagovremenu odluku. Sada je važnije da se usvoji Statut i ispoštuju svi rokovi koje smo odredili.

Reorganizacijom Univerzitet će dobiti mnogo jaču ulogu nego što je do sada imao. Kako će to funkcionisati u praksi?
U proteklih pola veka Univerzitet nije imao svoj autentični identitet nego ga je izvlačio iz identiteta fakulteta. Sve se to desilo 1954. godine kada su fakulteti dobili status pravnog lica. Profesori i studenti su se identifikovali s fakultetom, a ne sa Univerzitetom. Toga više nema ni u jednoj zemlji Evrope, osim u Srbiji, a univerziteti su integrisani i u pravnom i u funkcionalnom smislu. Zakon o visokom obrazovanju predstavlja korak napred ka jačanju integrativne funkcije Univerziteta, ali Zakon u sebi sadrži jedan kompromis. Pored statusa pravnog lica Univerziteta zadržan je i status pravog lica fakulteta. Sada se radi na strateškom planu koji će pokazati da za koju godinu Univerzitet mora da vraća svoje integrativne uloge i da će, analogno onom što se desilo svuda u Evropi, doći do gašenja statusa pravog lica fakulteta. To nije jednostavan proces, pre svega zbog neadekvatnog finansiranja.

Hoće li doći do promene finansiranja fakulteta?
Sa svim ovogodišnjim povećanjima, zarada redovnog profesora na fakultetu iznosiće 39.000 dinara, što je značajno niže nego u ostalim državnim organima. Daljem jačanju integrativne uloge Univerziteta treba da se priđe ozbiljno, da država definiše nove mehanizme finansiranja. Država treba Univerzitetu da da paušal koji bi pokrio osnovne troškove i plate profesora, a onda bi Univerzitet razradio normative i standarde, po kojima bi fakultetima isplaćivao novac.

Na koliko fakulteta će od oktobra početi da se realizuju novi studijski programi, usklađeni s Bolonjskom deklaracijom?
Svi fakulteti Univerziteta u Beogradu imaju nove nastavne programe. Mi nismo čekali da se usvoji Zakon o visokom obrazovanju, već smo ranije krenuli da spremamo nove studijske programe na fakultetima, pravili projekte i uspostavljali saradnju s drugim univerzitetima. Otuda je jedan deo studijskih programa bio reformisan i pre stupanja na snagu Zakona. U školskoj 2005/6. godini 15 fakulteta bilo je spremno da krene s novim studijskim programima. Sada smo zaokružili taj posao i na preostalih 16 fakulteta i u školsku 2006/7 ulazimo sa reformisanim programima na svim fakultetima. Postoji jedan krug programa, koji su potpuno novi, i koji će morati da sačekaju da ih odobri novoosnovana Komisija za akreditaciju, dok oni koji su bili usvojeni pre stupanja na snagu Zakona mogu da počnu da se realizuju.

Da li ste zadovoljni reformom fakulteta?
Mislim da je rezultat impresivan. Sa ovog mesta imao sam stalnu komunikaciju sa fakultetima i video koliko je ljudi angažovano na pisanju novih studijskih programa. Situacija se mnogo promenila u poređenju sa periodom od pre dve-tri godine, kada je postojao jedan otpor prema reformi. Uvedeni su ETC bodovi, počeli smo da izdajemo dodatke diplomi... Do kraja decenije taj posao treba da se nastavi.

ZAUSTAVLJENA PRODAJA

Da li je Univerzitet u Beogradu uspeo da povrati još neku od svojih zadužbina?
Uspostavili smo elektronsku bazu podataka, evidentirali sve naše zadužbine, podneli smo zahtev za povraćaj imovine Republičkoj direkciji za imovinu, ali je ključ svega u Zakona o denacionalizaciju. Važno je da smo sprečili prodaju rudnika zlata, koji je Univerzitet dobio od kraljice Natalije Obrenović. U Beogradu, u opštinama Savski venac i Zemun, imamo dosta zadužbina koje nam nisu vraćene, dok su nam opštine Stari grad i Vračar izašle u susret i vratile neke zadužbine.

Ostale vestiArhiva