BEOGRAD - Zaposleni kod privatnika, ali i u nekim državnim preduzećima, najčešće tek po izlasku iz firme i podizanju radne knjižice shvate da su prevareni i da im poslodavac mesecima ili čak godinama nije uplaćivao radni staž. Nije redak slučaj da tek po dolasku u Nacionalnu službu za zapošljavanje gde žele da se registruju i ostvare primanja na određeni vremenski rok, zaposleni vide da im fali pet, a pamte se i slučajevi, od po deset i više godina.

- Kada radnik dođe kod nas kao tehnološki višak i ima pravo na novčanu nadoknadu, detaljno proveravamo staž zaposlenog jer se novac daje u odnosu na godine staža. Ako se neko prijavi za posao i ne dobija novac jer je, recimo, ostao bez posla svojom krivicom, ili je napustio posao u dogovoru sa poslodavcem, onda ne proveravamo staž već samo prepišemo ono što piše u radnoj knjižici. Dužina i visina isplate u našoj službi zavisi upravo od godina staža i nezaposleni će dobijati onoliko novca koliko su oni ili njihovi poslodavci uplaćivali za slučaj nezaposlenosti - objašnjavaju u informativnoj službi Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Beograd.

Advokat Tihomir Konstatinović kaže da bi se u ovakvim slučajevima trebalo obratiti inspekciji rada i sudu, i da je pravda uvek na strani radnika ukoliko je sam ispoštovao odredbe ugovora o radu.

- Svako nepoštovanje bilo kog ugovora povlači zakonsku posledicu. U konkretnom slučaju, o kom govorimo, ako su radnici su ispunili svoju ugovornu obavezu i radili, to što poslodavac nije uplaćivao doprinose povlači, po mom mišljenju, pored građanske odgovornosti, u smislu naknade, i krivičnu odgovornost prevare. Svaki radnik kog je zadesila sudbina da mu poslodavac nije uplaćivao staž može preko suda da ostvari to svoje pravo. Sudski spor će potrajati, ali se nadam da će se i to ubrzati. Posle dobijanja pravosnažne i izvršne presude sledi naplata i to tako što se prvo skida novac sa računa poslodavca, ako ga ima. Ako poslodavac nema novac prodaje se pokretna imovina, a na kraju i nekretnine. Tu ima i elemenata krivičnog dela jer je poslodavac svestan da je morao da uplaćuje doprinose svom radniku. Prema tome, sve može da se završi preko suda - kaže Konstatinović.

On navodi da visina troškova koje će radnici imati dok izguraju pravdu zavisi od spora do spora, odabira advokata, sudskih taksi...
Pored nemarnih poslodavaca, veliki problem u Srbiji je i to što sve više ljudi dobrovoljno pristaje da radi "na crno" zarad većih plata.

- Tokom prošle godine godine, prilikom kontrola, pronađeno je 29.000 ljudi koji rade na crno, a mesečni gubitak države zbog neplaćanja samodoprinosa za njih je oko 143 miliona dinara. Na žalost, broj onih koji rade na crno je veći, oko 300.000, zbog čega je država godišnje na gubitku za 200 miliona evra - kazao je Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike.

I PLATE MOGU NA SUD!

Za neisplaćene zarade zaposleni se mogu obratiti inspekciji rada i sudu. Inspektor rada nalaže obračun i isplatu zarade za radnike u radnom odnosu, a lica kojima je prestao radni odnos upućuju se na sud. Poslodavac mora da isplati zaostale zarade, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Ukoliko poslodavac nije postupio po rešenju, inspektor rada će podneti zahtev sudiji za prekršaje za "neizvršenje rešenja", za šta je zaprećena kazna od 600.000 do milion dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika, odnosno 30.000 do 50.000 za odgovorno lice u pravnom licu.

Ostale vestiArhiva