Vesti
Politika
Krunisan burmom
10.09.2006. 14:00
Izvor: Kurir
INTERVJU: Petar Kralj
Neprikosnovenom srpskom vladaru scene i kadra upravo minuli avgust ostaće u sećanju kao mesec kada je krunisan duplom krunom. Taj glumac "lafčina, drugarčina i pesničina", kome je suđeno da "likove nove stvara i ljudsku dušu da otvara", kako piše u monografiji "Carevanje Petra Kralja", objavljenoj povodom dodeljenog mu Dobričinog prstena pre deset godina.

Panteonu svojih nagrada dodao je i onu koja nosi ime Pavla Vuisića na filmskom festivalu u Nišu. I - oženio se (po drugi put) nekadašnjom balerinom, a danas koreografom Sonjom Divac.
- Nas dvoje, doduše, živimo zajedno još od bombardovanja, ali ipak, iako nikada nisam pridavao značaj ugovorima, taj čin donosi neki lepši, uzvišeniji osećaj... Prosto, naišao je trenutak kada sam osetio da treba da ozvaničimo našu vezu. Suprugu sam zaprosio klasično, i bilo je vrlo romantično! Iznenadila se, pa mi je tim bilo još draže.

- Venčali smo se skromno, u krugu porodice i bliskih prijatelja, u stanu naše drage Olge, udovice Bate Stojkovića, koja je bila Sonjina kuma. Na festivalu u Nišu iznenadio sam se kako su to novine doznale, a kad su neki iz društva posumnjali na kumu Cecu, ona je rekla: "Nisam provalila, ali nisam ni krila!". Eto, hteo sam da ne pričam o tome, ali kad je već provaljeno - provaljeno je! A i lepo je, pa zašto da se krije?

Sada, srećni i blagorodni, da li mirne duše možete da kažete da ste prošlogodišnju odluku o povlačenju iz glume - precrtali?
- Kako na plaketi koju sam dobio u Nišu piše "Za doprinos domaćem filmu", smatram da nema tačke koja označava da sam od sebe napravio spomenik. Jer, baš kada sam pomislio da sam se umorio, naišle su nove uloge. A glumac nikad ne može da odbije ulogu u kojoj oseti nešto svoje.

Nikada, kažu, niste dozvolili glumačkom daru da naruši činjenicu da ste običan čovek. Pa, kakav je to kralj koji odbija da bude zvezda?
- Svako ima neko majstorstvo koje ga odvaja od drugih, pa tako i ja. Čovek treba da poštuje dar koji mu je Bog dao, ne sme da ga prezre, zanemari ili zloupotrebi, ali, zašto bi zbog njega osećao preveliki ponos, smatrao sebe boljim od nekog drugog? Treba se oprobati i u nečemu što vam nije osnovno zanimanje, recimo u sportu, pa videti da tu ima daleko većih majstora od vas.

- Ne da bi, daleko bilo, zavideli, već da bi se divili tuđem daru, kao što sam se ja svojevremeno divio Šekularcu, Bobeku, Mitiću, Milutinoviću, Slavniću, Dalipagiću, Kićanoviću... Oni su bili majstori ne samo pojedinačno, već i u saradnji. Tako je na sportskom terenu, tako je i na sceni. Svuda!

Koliko vam je u tom kontekstu bila bitna podela kada ste birali uloge?
- Nimalo! Nikada nisam imao predrasude prema kolegama, u smislu ovaj je ovakav ili onakav, nego sam bio uveren da ću radeći uvek sa novim ljudima ja biti na dobitku. Verovali ili ne, ne postoji partner sa kojim nisam postigao sporazum. Sa svima sam se lepo igrao! Neki tvrde da ne valja čovek koji se nikome ne zamera, ali ja zašto da se zameram. Pa, sve nas vezuje ljubav prema poslu koji radimo. Različitost obogaćuje, a rutina i navika okamenjuju. Zato na kolege nemam amandmana!

Da li biste, ipak, nekog izdvojili?
- Ako baš moram, neka to bude Ceca Bojković. Sa njom sam najviše igrao, a i družimo se decenijama, na kraju krajeva, ona mi je i venčana kuma, pa da ne bude posle: "Što mene nisi spomenuo" (smeh)...

Nisam pijanica već glumac koji pije!

Petar Kralj nikada nije krio da voli da popije, baš zato što se ta činjenica nikada nije negativno odrazila na njegov rad:
- Bezveze je pomisliti da će neko biti bolji glumac ako pije. A piju sve profesije, čak i one najodgovornije - lekari, piloti ili vozači autobusa, sve moji drugari i prijatelji. Ne znam profesiju koja ne voli da popije! Verujem da čak i poštari popiju ponekad. A da ne govorimo o raznim ljudima koji sede za šalterom i jedva čekaju da cugnu. Samo, neki piju krijući, a neki javno. Pošto sam odavno rešio da ne robujem malograđanskim predrasudama, javno priznajem da volim da popijem, volim da se družim, a najvažnije je da moj posao zbog toga ne trpi. Kad bi trpeo, ne bih bio glumac nego pijanica, a ovako sam glumac koji pije. I koji voli da popije, što je vrlo bitno!