Beograd - Za donošenje nove rezolucije o Kosovu i Metohiji koja se neće pozivati na već postojeću Rezoluciju 1244, ali je neće ni formalno ukinuti postoji inicijativa Sjedinjenih Američkih Država - potvrdio je za Danas Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i bivši ministar spoljnih poslova SRJ. Kako je rekao, o novoj rezoluciji trenutno se razgovara unutar Kontakt grupe i još ne postoje potvrde da je Ruska Federacija dala saglasnost. Svilanović objašnjava da se nova rezolucija neće pozivati na Rezoluciju 1244, ali je neće ni formalno ukinuti.
- Suština nove rezolucije je, s jedne strane, prenos nadležnosti sa UNMIK na privremene organe Kosova i, s druge, prenos nadležnosti UNMIK na neki vid međunarodnog prisustva Evropske unije. Suština Rezolucije 1244 je da uspostavi misiju UN, a ukoliko joj to oduzmete, onda je pitanje šta uopšte ostaje - izjavio je Svilanović.
Pojedini beogradski mediji su objavili da će Savet bezbednosti najkasnije do marta 2007. doneti novu rezoluciju, kojom će praktično biti uvedeno novo stanje na Kosovu. Mediji su preneli da se u novoj rezoluciji neće pominjati nezavisnost Kosova, ali ni suverenitet Srbije na prostoru Kosova. Dokumentom će se, navodno, i administrativno otvoriti vrata za dolazak misije Evropske unije na Kosovo u junu iduće godine! Prema objašnjenju "dobro upućenog" diplomate novi dokument će u pravnom smislu zameniti postojeću Rezoluciju 1244, kojom se garantuje teritorijalni suverenitet i integritet Srbije na Kosovu, ali u njemu neće biti navedeno da se to pravo Srbiji oduzima.
Iako kaže da je tekst nove rezolucije "relativno neutralan", Goran Svilanović, u izjavi za Danas, ocenjuje da je ova inicijativa motivisana upravo stvaranjem prostora ili pokrića drugim državama da što bezbolnije priznaju novu nezavisnu državu na Balkanu.
Ipak, Svilanović napominje da usvajanje rezolucije nije nimalo jednostavno. Prema njegovim rečima, ovaj dokument bi krajem septembra mogao biti tema na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja Kontakt grupe, čime bi proces donošenja nove rezolucije bio podignut na znatno viši nivo odlučivanja. Iako postoje najave iz međunarodnih krugova da će Savet bezbednosti već u novembru usvojiti novu rezoluciju, Svilanović smatra da je to preuranjeno.
Šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srđan Đurić izjavio je da se u medijima potpuno proizvoljno saopštavaju navodno utvrđeni scenariji za rešavanje kosovskog pitanja. On tvrdi da ni u jednom relevantnom telu koje se bavi Kosovom i Metohijom i koje ima mandat Ujedinjenih nacija za ovo pitanje ne postoji utvrđena odluka za konačan status Kosova i Metohije.
Prema rečima Đurića za Srbiju i svaka buduća rezolucija o Kosovu mora eksplicitno da sadrži stav iz Rezolucije 1244 o "našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu i da se za pokrajinu garantuje suštinska autonomija".
Članovi beogradskog pregovaračkog tima za status Kosova Marko Jakšić i Goran Bogdanović ocenili su da do donošenja nove rezolucije Saveta bezbednosti UN neće doći pre utvrđivanja konačnog statusa Kosova.
S druge strane, nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenjuje da će se Kontakt grupa, s obzirom na raspored snaga u Savetu bezbednosti, pre opredeliti za promenu rezolucije kojom će na suptilan način isključiti teritorijalni integritet Srbije, ali neće definisati status.
- Bez definisanja statusa zemljama u svetu se ostavlja slobodna volja da same odluče hoće li jednu takvu tvorevinu priznati ili ne, a mi se protiv toga možemo boriti samo diplomatskim sredstvima - kazao je Ivanović.

JANJIĆ: Političari amortizuju neispunjena obećanja

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da su napisi štampe o pripremi nove rezolucije o Kosovu poluistine u funkciji unutrašnje politike Srbije i Kosova. Usmerene su prema javnosti, jer političari žele da amortizuju neispunjena obećanja, a vlast polako i dozirano saopštava kakvo je stvarno stanje na Kosovu.
Priča o novoj rezoluciji, naglasio je, odgovara specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju, koji "očigelno ne zna da završi misiju jer ni srpska ni albanska strana nisu spremne da potpišu bilo kakav ugovor".

SAD i druge zemlje u misiji EU na Kosovu

Brisel - Evropska unija namerava da u svoju buduću misiju na Kosovu, pošto se utvrdi status pokrajine, uključi i predstavnike SAD i drugih zemalja koje nisu članice EU, saznaje agencija Beta u dobro obaveštenim međunarodnim izvorima u Briselu.
Evropsku komisiju i okruženje Visokog evropskog predstavnika Havijera Solane u načelu zanima da u misiju, koju bi EU trebalo da preuzme od UNMIK početkom iduće godine, uvrsti i iskusne policijske službenike, a delom i stručnjake za pravosuđe iz "trećih zemalja". Evropska unija će na Kosovu imati ključne nadležnosti u nadzoru sprovođenja odredbi statusa i standarda, kao i u obezbeđivanju delovanja pravne države i vladavine zakona. To se pre svega odnosi na pravosuđe i policiju. I, kako tvrde izvori u Briselu, iz prvih kontakata proizlazi da bi, pored ostalih, američka administracija i švajcarska vlada bili voljni da pošalju izvestan broj policijskih stručnjaka, a možda i sudija i tužilaca, koji bi pomagali misiji EU u uspostavljanju vladavine prava na Kosovu.
Balkanske zemlje Bugarska i Rumunija, koje su veoma zainteresovane za održivo i za region stabilno rešenje statusa Kosova, a koje od 1. januara ulaze u članstvo EU, takođe bi mogle dati osoblje za misiju EU. Spominju se i, kako je rečeno, Turska i Hrvatska, kandidati za članstvo u EU, kao i Kanada i Australija, dok bi u obzir mogle doći, možda, i Ukrajina i Rusija. Međunarodni izvori ocenjuju da će od onoga šta konkretno bude značilo rešenje statusa za Kosovo, zavisiti i sastav misije Evropske unije, čiji pripremni tim uveliko radi na pripremi svih zadataka koje evropsku dvadesetpetoricu očekuju u pokrajini.

Danas u Sofiji počinje dvodnevni sastanak Kontakt grupe o Kosovu
Zemlje regiona odredile predstavnike za skup

Beograd - Atina od sastanka Kontakt grupe o Kosovu koji će biti održan u Sofiji očekuje da čuje za korake koji će dovesti do rešenja prihvatljivog za sve zainteresovane strane, izjavio je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Grčke Jorgos Kumucakos.
Kontakt grupa će 11. i 12. septembra održati sastanak u glavnom gradu Bugarske, a drugog dana tog skupa će se predstavnicima SAD, Rusije, Francuske, Britanije, Nemačke i Italije pridružiti i zvaničnici zemalja jugoistočne Evrope. Grčku će na sastanku predstavljati ambasador Mihail Hristidis, šef Uprave za Balkan u Ministarstvu spoljnih poslova.
Na sastanku na kojem će učestvovati specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, Srbiju će predstavljati pomoćnik ministra spoljnih poslova, ambasador Dejan Šahović, potvrđeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova. Takođe je rečeno da će Kosovo na tom skupu zastupati šef Unmika Joakim Riker i premijer Vlade Kosova Agim Čeku, a Crnu Goru ambasador Milorad Šćepanović.
Rumuniju će zastupati direktor Generalne direkcije "Proširena Evropa" Razvan Rusu, Hrvatsku državni sekretar za politička pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Hidajet Biščević, Bosnu i Hercegovinu šef odseka za Pakt stabilnosti i regionalne institucije u Ministarstvu spoljnih poslova Momo Ševarika, a učestvovaće i ambasador BIH u Sofiji Hamdija Jahić.
Domaćin i predsedavajući sastanka u utorak biće zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske Ljubomir Kjučukov. Za danas je planirano da politički direktori šest zemalja članica Kontakt grupe razmotre napredak ostvaren u bečkim pregovorima Beograda i Prištine i razgovaraju o koracima koji predstoje u procesu utvrđivanja budućeg statusa Kosova. Pored predstavnika Srbije, Crne Gore, Bugarske, Grčke, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Unmika i privremenih institucija Kosova, na drugi dan sastanka pozvani su i zvaničnici Makedonije i Turske, kao i EU, NATO, UN i OEBS, saopštilo je bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ostale vestiArhiva