Vest da je Uprava carina odlučila da u kikindskoj Livnici uništi 40 hiljada falsifikovanih proizvoda, oduzetih tokom redovnih kontrola, podstakla je neke nevladine organizacije da razmisle o tome da bi tu robu trebalo pokloniti kao humanitarnu pomoć. U razvijenom svetu uništavanje zaplenjene robe uobičajeni je postupak, dok je kod nas u praksu uveo novi Carinski zakon iz 2003. godine.
I mada nijedna od međunarodnih organizacija koje se bave pravima intelektualne svojine, ne raspolaže preciznim podacima o količini robe koja se kao falsifikat poznatih proizvođača nalazi u prometu, procenjuje se da je svaki peti proizvod falsifikat i da taj posao donosi 2,5 puta veću dobit od trgovine narkoticima. Stvari postaju jasnije ako se zna da intelektualna svojina u svetskoj privredi učestvuje sa oko 40 odsto u finansijskoj dobiti proizvođača, a u razvijenim tehnologijama čak i do 90 odsto. Kada je reč o farmaceutskoj industriji, na tržištu lekova konstantno se nalazi pet do sedam odsto krivotvorenih preparata, zbog čega firme iz te grane gube godišnje oko 12 milijardi dolara. Svetska zdravstvena organizacija iznela je podatak da godišnje od posledica konzumiranja falsifikovanih lekova strada između dve i tri hiljade ljudi, a kao posebno drastičan primer navodi se da je 2003. godine zbog lažne vakcine protiv malarije, u Nigeriji umrlo 2,5 hiljada stanovnika. Na našim prostorima pamti se tragedija 11 beba iz banjalučkog porodilišta koje je usmrtila neispitana vakcina iz Mađarske, kao i pojava antibiotika "ciprocilina" sa lažnom etiketom leskovačkog Zdravlja. Proizvođači Rubinovog vinjaka su svojevremeno upozoravali da se na tržištu pojavila imitacija njihovog originalnog proizvoda, isto su učinili i proizvođači keksa "romansa" iz Ravanice, a otkrivena je i jedna radionica u kojoj se u mešalici za beton "proizvodila" vegeta.
- U svetu se falsifikuje gotovo svaki proizvod koji se uspešno pozicionira na tržištu - od patika, trenerki i farmerica do kozmetičkih preparata. Francuski Loreal tvrdi da zbog krivotvorenih proizvoda godišnje gubi deset odsto profita, a Levi Štraus je izračunao da je svake godine oštećen za deset miliona dolara. Ni informaciona tehnologija nije pošteđena, pa proizvođači kažu da gubitak zbog divljih softvera u jugoistočnoj Evropi godišnje iznosi 435 miliona dolara, dok je ta cifra za zapadnu Evropu 2,7 milijardi dolara. Oni tvrde da svaki procenat smanjenja piraterije donosi 6,5 hiljada novih radnih mesta, rast državnih prihoda, pokretanje lokalne industrije i smanjenje stope kriminala. Ali, najveću štetu od krivotvorene robe trpe nosioci prava, jer to smanjuje potražnju za originalnim proizvodima, opada prihod od prodaje a kako je reč o proizvodima lošijeg kvaliteta, umanjuje se i rejting firme. Oštećeni su i kupci. U nekim slučajevima, kada robu sa markom poznatog proizvođača kupe po nerealno niskoj ceni na buvljaku ili ulici, i sami snose deo odgovornosti, ali nije retka pojava da se u radnjama i po uobičajernim cenama, nađu proizvodi sa falsifikovanim markama velikih kompanija. Uz sve to, na tržištu gde je razvijen promet krivotvorene robe, izostaju strane investicije i nove tehnologije koje ih prate, a i domaća proizvodnja gubi interes da ulaže u inovacije - kaže za Danas Branka Totić, pomoćnik direktora u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine.
Ona dodaje da je nekoliko godina unazad, kod nas u normativnom smislu učinjeno mnogo na suzbijanju te vrste kriminala, a novim zakonskim rešenjima precizirano je da se krivičnim delom, a zaprećena zatvorska kazna može biti i do deset godina ukoliko je reč o organizovanoj grupi. Uz to, inspekcija ima ovlašćenje da zapleni falsifikovanu robu, ali i da podnese krivičnu prijavu protiv počinilaca, a nakon sprovedenog sudskog postupka da uništi oduzeta robu uključujući tu i alate i opremu koja je poslužila u proizvodnji falsifikata.
- Uobičajeno je da pre puštanja u promet, proizvođač zaštiti svoj proizvod kako u zemlji gde ga proizvodi tako i na tržištima gde se plasira. Time se stiče monopolsko pravo da se tom robom raspolaže isključivo uz saglasnost vlasnika, što ga istovremeno štiti i od nelegalnog izvoza u zemlje gde nije zaštitio žig. U našoj zemlji, takvu registraciju ima 148 hiljada proizvoda, a samo prošle godine podneto je više od sedam hiljada zahteva za zaštitu prava intelektualne svojine, od čega oko hiljadu proizvoda potiče iz domaćih fabrika - kaže Branka Totić i dodaje da naš sistem zaštite još nije zaokružen jer nedostaje stroga kažnjena politika i ujednačena sudska praksa, kao i izgrađena strategija koja bi precizirala nadležnosti različitih službi i razradila sistem međusobnog informisanja.
Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca podseća da se na carini poslednjih godina pleni sva roba za koju ne postoji uvozna licenca što je doprinelo da se na našem tržištu za oko 70 odsto smanji prisustvo falsifikovane robe poznatih svetskih brendova. Preostalih 30 odsto koji se još uvek nalaze u prometu, potiču iz domaćih radionica.
Knežević dodaje da bi svaki drugi način postupanja sa takvom robom, uključujući i humanitarnu raspodelu, značio da država učestvuje u prometu krivotvorenih proizvoda.
U Upravi carina nisu imali dileme oko načina na koji treba postupiti sa oduzetom robom, jer je sve regulisano kroz zakonsku proceduru, a predstavnici firmi čija je roba falsifikovana, imali su pravo da odluče na koji način će zaplenjena roba biti uklonjena sa tržišta. Kako Danas saznaje, oni su se izjasnili za uništavanje robe, ali su istovremeno najavili i da će izvesne količine originalnih proizvoda donirati humanitarnim organizacijama. Odluka nosilaca prava bila je osnova da trgovinski sudovi donesu pravosnažne presude o uništavanju zaplenjene robe, a na carini je da ih sprovede.

Muke sa Kinezima

Iako Amerikanci najviše čine na polju zaštite intelektualne svojine, njihovo tržište je najčešće na meti falsifikatora. Pre nekoliko dana otkriven je kontingent od šest tovara sa 135 hiljada lažnih "najk of DŽORDA" patika iz Kine, što je ocenjeno kao najveći uspeh carinskih službi u novijoj istoriji SAD. Reč je o zapleni vrednoj 16 miliona dolara, a uhapšeno je šest krijumčara.

Muzej kao trgovina

U Parizu postoji muzej krivotvorenih predmeta čije su police u početku popunjavali samo luksuzni proizvodi. Poslednjih decenija krivotvori se sve što ima prođu na tržištu, pa izloženi eksponati izgledaju kao roba iz obližnje trgovine.

Probno testiranje

Osnovna nedoumica u Upravi carina, kada je reč o uništavanju 40 hiljada falsifikovanih proizvoda je kako da se to uradi a da se ne ugrozi životna sredina.
-Uništavanje oduzete robe još nije počelo. U kikindskoj Livnici obavljeno je samo probno testiranje sa malim količinama Nakon ispitivanja, podneli smo zahteve nadležnim organima i sada je u toku montiranje filtera na elektrolučne peći. Tek kada svi certifikati budu dobijeni, počeće spaljivanje zaplenjene robe - rekao je za Danas Borislav Iinjac, šef carinske ispostave u Kikindi.

Ostale vestiArhiva