Digao sam ruke od namere da se izmenama Zakona o radu isplata toplog obroka i regresa reguliše samo kao mogućnost a ne obaveza poslodavca. Dakle, ostaje sadašnje zakonsko rešenje po kome je isplata ovih naknada obavezna, kaže „ Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike u razgovoru sa urednicima i novinarima „Blica“.

Da li ste odustali i od drugih najavljenih izmena ovog zakona?

- Ne. Ostajemo pri izmenama koje se tiču osnovice za isplatu naknada koje radnik prima kada ne radi, recimo za bolovanje ili regres za odmor. Za te osnovice sada se uzima prosek iz poslednja tri meseca što neretko dovodi do situacije da onaj ko je na bolovanju primi više od kolege koji tog meseca radi. Zato ćemo predložiti da osnovica za ove naknade bude osnovna zarada. Ostajemo i pri ranijoj ideji da se rad na određeno vreme sa sadašnjih godinu dana poveća na tri.

Jeste li se konačno dogovorili sa ministrom finansija oko izmena Zakona o zapošljavanju, odnosno hoće li stariji radnici moći pet godina do penzije da provedu na birou za nezaposlene?

- Nismo još došli do dogovora. Čekam da se malo raščisti politička situacija pa da to pitanje ponovo vratim na vladu. Očekujem da će to biti krajem septembra. Ovih dana bio sam u Kragujevcu i drugim mestima po Srbiji. Svuda postoji interesovanje da se taj problem reši.

Startovale su finansijske olakšice za poslodavce koji zaposle radnike mlađe od 30 ili starije od 45 godina. Kakve efekte očekujete od tih mera?

- Pažljivo ćemo pratiti koliko su poslodavci zainteresovani za njih. Za oko tri meseca imaćemo jasnu sliku kakve efekte ova olakšice daju u smislu većeg zapošljavanja. Kada to budemo znali, videćemo da li da uvedemo još neka rasterećenja, a ako efekti budu mali, da otklonimo prepreke koje do toga budu dovele. Finansijski efekti ovih mera pokazuju da će radnik sa bruto platom od 37.000 dinara poslodavca koštati 10.000 dinara manje nego pre.

Za mesec i po dana treba da krenu i javni radovi. Rečeno je da će radnici koji budu angažovani dobijati između 8.500 i oko 13.000 dinara. Nije li to malo?

- Nadnice za javne radove su svuda, pa i u zapadnim zemljama, znatno manje nego redovne nadnice. A da li će ljudi to prihvatiti, to je drugo pitanje. Mi u Srbiji imamo problem da ljudi odbijaju da rade a sankcije za to su praktično nikakve. Zato ćemo izmenama Zakona o zapošljavanju kaznu brisanja sa evidencije nezaposlenih zbog odbijanja posla sa sadašnja tri meseca povećati na devet ili 12 meseci.

U Srbiji je sada više nezaposlenih nego kada ste postali ministar. Na čemu onda temeljite plan da se sadašnja stopa nezaposlenosti do 2.010 prepolovi.

- Nema nijedne zemlje u tranziciji koja nije imala taj problem. Jer u tom periodu stižu dve grupe nezaposlenih, mladi koji završavaju škole i stariji koji zbog privatizacije ostaju bez posla. Međutim, kada se privatizacija završi, taj priliv se smanjuje i tako bi trebalo da bude i kod nas. Od 2.008, do kada bi trebalo da raščistimo sa bolesnim delom srpske privrede, pa u naredne dve godine, očekujemo 3,5 do četiri milijarde evra grinfild investicija uz pomoć kojih bismo sadašnju stopu nezaposlenosti od 21,5 odsto sveli na 10,5 odsto.

Mnogo ljudi žali se da poslodavci od njih traže da rade prekovremeno, ali taj rad neće da im plate. Šta mogu da rade?

- Svuda gde je nastajao kapitalizam trebalo je vremena da se i radnici i poslodavci naviknu na nove uslove i da poslodavci vlasništvo nad kapitalom prestanu poistovećivati sa vlasništvom nad ljudima. Za to treba da prođe vremena, a sada pred radnicima stoje dve mogućnosti: da naprave sindikat ili da se obrate našoj inspekciji rada koja će izaći na teren. Radnici, ako se plaše posledica, inspekciju mogu pozvati i anonimno. Inače, u velikim kompanijama iz sveta koje su došle ovde takvih pojava nema, ali ima kod naših ljudi koji su kupili preduzeća.

U Srbiji je malo radnika koji su članovi nekog sindikata. Šta je, po vašem mišljenju, razlog - radnički kukavičluk ili osione gazde?

- Mislim da u svim sindikatima nema više od trećine radnika Srbije. Stari sindikati su kompromitovani, a da li će se napraviti novi - zavisi od samih radnika. Ne mislim ni da su radnici kukavice, niti da su poslodavci ko zna kakvi ljudi. Radnici se jednostavno plaše gubitka posla. Smatram da je najbolje da se pitanje prava i obaveza radnika rešava kroz sistem granskih kolektivnih ugovora gde se radnik sa vlasnikom ne bi sukobljavao pojedinačno jer bi određeni uslovi bili dogovoreni na nivou grane.

Koliko je para iz Nacionalnog investicionog plana predviđeno za rešavanje problema iz resora vašeg ministarstva?

- Predviđeno je 30 miliona evra i to najviše za reformu sistema socijalne zaštite. Suština je da što manje ljudi bude u ustanovama socijalne zaštite. Da, recimo, deca bez roditelja idu na usvojenje ili u hraniteljske porodice, a stariji umesto u staračke domove da ostaju kod kuće i da im se kroz sistem usluga u lokalnoj sredini donose hrana, lekovi i ostalo što im je neophodno.

Ostale vestiArhiva