Planom gasifikacije u Srbiji obuhvaćene su opštine koje nisu toplifikovane i na osnovu tog plana se prave projekti gasifikacije mesta u zemlji, izjavio je za „Blic“ direktor Organizacione jedinice Beograd JP „Srbijagas“ Dragan Marković.

- Troškovi gasifikacije manji su od troškova toplifikacije, ali postoji džentlmenski sporazum da se u mestima gde je pretežno centralno grejanje ne uvodi gas. „Srbijagas“ prilikom uvođenja gasa minimalno naplaćuje svoje usluge, koje su uglavnom vezi sa izlaskom na teren - kaže Marković, čija se nadležnost prostire od Beograda do juga Srbije.

Procedura izrade gasovoda je veoma dugačka i komplikovana. Počinje ucrtavanjem trase gasovoda u regulacionom planu nakon čega se traže uslovi na terenu gde bi trebalo postaviti mernoregulacione stanice. Kada se dobiju uslovi za stanicu, radi se idejni projekat a radovi počinju tek kada firma koja radi dobije potrebne administrativne dozvole i dokumenta od nadležnih institucija. Ceo proces gasifikacije obično traje od dve do četiri godine, a najviše vremena izgubi se u državnoj administraciji.

Inače, izgradnja gasovoda finansira se upravo od priključnih taksi samih građana, a najmanje od prodaje samog gasa jer je njegova cena veoma niska. Drugi način finansiranja je da izvođači radova predfinansiraju gasifikaciju. Tom prilikom oni izrađuju osnovnu mrežu, dok „Srbijagas“ daje merne stanice i plaća svu potrebnu dokumentaciju.

- Postoje ozbiljni planovi za gasifikaciju Srbije, ali da bi se izgradila distributivna mreža za dvesta ili trista hiljada domaćinstava, moramo da napravimo podzemno skladište i alternativni pravac uvoza gasa - kaže Marković. U Srbiji se zimi gas troši čak četiri puta više nego tokom leta i izgradnja skladišta i alternativnog pravca uvoza gasa preduslov je da se nastavi sa strategijom za gasifikaciju. Postoje indicije da bi Rusija mogla da učestvuje u izgradnji podzemnog skladišta „Gasa“ u Banatskom Dvoru, ali i gasovoda od Niša do Dimitrovgrada.

- Rusi su, prema mom mišljenju, strateški partner broj jedan zbog „Gasproma“, koji napaja 30 odsto Jugoistočne Evrope gasom. Naši resursi pokrivaju oko osam odsto naših potreba, ali se i domaći gas sve brže troši. Ako gasovod pređe iz Bugarske u Srbiju, učvrstićemo naše veze sa ruskim „Gaspromom“, koji snabdeva 30 odsto Jugoistočne Evrope, a imaćemo i druge mnogobrojne koristi - smatra Marković

Ostale vestiArhiva