Beograd - Glavni uzrok nesreće u fabrici Prva iskra u Bariču je najverovatnije ljudski faktor kao i veća količina eksploziva nego što je predviđeno da se nalazi u objektu Namenske, kaže za Danas mr Dragutin Lazarević, inženjer koji je projektovao i izgradio taj pogon Namenske. On objašnjava da eksplozija nije mogla ugroziti ostale objekte kompleksa fabrike, jer rastojanje između opasnog i neopasnog dela pogona mora biti ispoštovano prilikom gradnje.
- Sva moja iskustva govore da je ljudski faktor taj koji izazove ovakvu vrstu ekscesa. Pretpostavljam da je nastala neka greška pri proizvodnji. To mora da se sazna od preživelih radnika kako bi analizama bilo provereno gde je napravljena greška. Postoji pravni propis da radnik ne sme da napusti radno mesto dok mu ne dođe zamena. Najveće nesreće su se događale upravo kod promene smene, jer tada proces praktično ostaje bez kontrole - naglašava Lazarević.

Naš sagovornik negira tvrdnju da Prva iskra nema ekološki elaborat i dozvole jer takva fabrika ne može da se gradi bez odgovarajuće dokumentacije.

- To su pre svega urbanistički uslovi, lokacija i sva odobrenja koja se izdaju za fabrike te namene. Fabrika eksploziva je postojala i pre Drugog svetskog rata kao privatna fabrika "Stanković". Posle njegovog završetka dozvoljena je gradnja vojne industrije na ovoj lokaciji. Prvo je izgrađeno postrojenje TNT, na bazi isporuke opreme iz reparacije ratne štete koju je Nemačka platila Jugoslaviji. Tada je izgrađeno postrojenje heksogena i pentrita. Iz vojnog dela Prve iskre proistekli su civilni programi - objašnjava Lazarević.
Prema njegovim rečima, postrojenje za proizvodnju oktogena je treće postrojenje izgrađeno u Bariču.
- Ovo postrojenje smo gradili prema mojoj tehnologiji. Otkrio sam tehnologiju za proizvodnju oktogena i izgradio poluindustrijsko, a zatim i industrijsko postrojenje u kojem se dogodila nesreća - kaže Lazarević.
On se priseća da je ova tehnologija u našoj zemlji osvojena na bazi slučajne isporuke ruskih raketa maljutka krajem 1977. godine.
- Na probi raketa videlo se da je eksplozija mnogo jača nego što je uobičajeno. Rusi su rekli da su isporučili pogrešne rakete i hteli su da ih povuku, ali naši to nisu dozvolili. Na kraju su Rusi priznali da su isporučili oktogen koji je u to vreme bio tajna u svetu. Naredne godine je već doneta odluka da se uđe u osvajanje tehnologije proizvodnje oktogena i to je pripalo Prvoj iskri kao baznoj proizvodnji eksploziva - objašnjava naš sagovornik.
I pre izgradnje fabrike Barič je bio naseljen, navodi Lazarević, ali je od devedesetih godina do danas izgrađeno mnogo nelegalnih objekata u blizini Prve iskre. Ipak, prema njegovim rečima, ovim objektima ne preti opasnost ukoliko su ispoštovane sigurnosne procedure, pre svega one o količini eksploziva.
- Ukupno 240 kilograma oktogena može da se nalazi objektu Namenske, što znači da je naselje Barič bezbedno, jer u suprotnom nikada ne bi dobili upotrebnu dozvolu. U vreme NATO bombardovanja celo postrojenje heksogena i pentrita je uništeno. Kako nije bilo novca za rekonstrukciju postrojenja oktogena počela je proizvodnja heksogena i pentrita - navodi naš sagovornik i naglašava da je tehnologija proizvodnje kojom raspolaže Prva iskra najsavremenija u svetu.
- Ovakve nesreće se ne mogu predvideti iako postoje razne vrste zaštite koje se preduzimaju. Jedna od njih su i radni propisi i uputstva za rad koja sadrže sve podatke potrebne za normalan proces proizvodnje. Pravila se odnose na rukovodioce smene, poslovođe objekta i radnike. Svi su dužni da polože pravne propise, jer u suprotnom ne mogu da rade - ističe Lazarević.
On naglašava da, osim krivice zaposlenih, postoji i odgovornost države koja je napustila namensku proizvodnju a nije napravila strategiju kod posla sa eksplozivima. Vojna industrija, kaže on, ne može da bude prepuštena sebi ovako kao Prva iskra i dodaje da je bilo neophodno rekonstruisati postrojenja za proizvodnju heksogena i pentrita posle bombardovanja. Umesto toga "ostavljeni su da se muče bez sredstava".

Ljudski faktor najčešći uzrok nesreća



U fabrici u Bariču su se i ranije dešavale nesreće, priseća se Dragutin Lazarević i pominje 1978. kada se zbog ljudske nepažnje zapalio eksploziv, srećom bez ljudskih žrtava.
- Ljudi najčešće prave grešku zbog toga što s posla žure kući. Tako je došlo do eksplozije posle koje je ostala rupa prečnika 32 i dubine 12 metara. Niko nije nastradao, iako je razastrto 4,5 tona eksploziva TNT. Nijedan prozor ni krov u Bariču nisu ostali čitavi nakon eksplozije - ističe Lazarević i dodaje da je odgovorno lice samo uslovno osuđeno.

Nesreća u Grmeču - sramota države



Čak ni posle 11 godina od nesreće u fabrici Grmeč u Zemunu odgovorno lice nije osuđeno za smrt jedanaestoro ljudi.
- Zna se šta se tu dogodilo, samo što neko nije hteo da vodi sudski postupak protiv Rajka Unčanina, tadašnjeg direktora Grmeča. To je sramota ove države. Proizvodnja raketnog baruta nije smela da se radi u Grmeču jer fabrika nije osposobljena za vrstu proizvodnje koja se pre toga obavljala u "Vitezu", u Bosni i Hercegovini. Osim toga, takav posao se ne može raditi s ljudima koji za to nisu obučeni. U ovom pogonu ništa od uputstava za rad nije ispoštovano i zbog toga je ishod bio tragičan. Nastradali su ljudi koji pre toga nijedan dan nisu proveli u proizvodnji eksploziva - ističe Lazarević i objašnjava kako je Unčanin "pokušao politički da se igra" pošto "Vitez" nije bio dostupan vojsci Republike Srpske.

Ostale vestiArhiva