BEOGRAD - Sekula Pijevčević, direktor Kreditno eksportne banke, koji je u optužnici specijalnog tužioca označen kao jedan od organizatora "stečajne mafije", na vrhuncu svoje poslovne karijere nameravao je da postane guverner Narodne banke Srbije. Bio je povezan s političkom strankom koja je bila na vlasti pre 5. oktobra 2000. godine, ali i sa pojedinim članovima kasnijih vladajućih garnitura.

- U krugu privrednika važio je za vrlo uspešnog poslovnog čoveka, koji poseduje izuzetnu ekonomsku moć, a prema njegovoj izjavi zabeleženoj na audio-zapisima, posedovao je više od 15 miliona evra - piše u optužnici specijalnog tužioca protiv 35 članova stečajne mafije. O tome, ali i o drugim malverzacijama "stečajaca" govorio je Aleksandar Nikačević, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, koji je u svojstvu svedoka saslušavan pred istražnim sudijom Specijalnog suda.

Slučaj "Rad"

Optuženi članovi stečajne mafije bahato su se bogatili tako što su iz kasa društvenih preduzeća "Rad" i "Ineks Intereksport" uzeli astronomske sume novca. U krađi GP "Rad" okrivljeni Sekula Pijevčević, direktor Kreditno-eksportne banke, u oktobru 2004. godine zatražio je od suspendovanog sudije Trgovinskog suda Gorana Kljajevića da pripremi teren za mahinacije. Tako ovaj, sledeći Pijevčevićeve naloge, daje zadatak Delinki Đurđević, sudiji Trgovinskog suda, da za stečajnog upravnika "Rada" imenuje optuženog Miljka Živojinovića, sina poznatog glumca Bate Živojinovića.

Namera je bila da se unovči imovina tog društvenog giganta, prodajom poslovnih prostora i lokacija, ali i izgradnju novih građevina zajedno sa firmama Sekule Pijevčevića. Đurđevićeva je raspisala oglas za privatizaciju i prodaju objekata "Rada" koji je sastavio Radisav Jocović, Kljajevićev ujak i budući kupac. Na oglas se jedino javila izraelska firma "Šapir", kao i "Alpina", koja je u međuvremenu povukla ponudu.

"Šapir" iako je imao najpovoljniju ponudu, veštom igrom optuženih praktično je bio izbačen iz konkurentske trke. Konzorcijum deset fizičkih lica formiran zbog privatizacije "Rada", na čijem je čelu bio Jocović, poslovao je kao paravan za Pijevčevića i ostale optužene članove stečajne mafije. Komisija koju su činile Pijevčevićeve "marionete", otvorila je ponude, iako o tome nije obavestila "Šapir", što je zakonom bilo predviđeno.

Umesto toga, komisija je kao najpovoljniju izabrala ponudu Konzorcijuma, iako je ona bila 18 puta manja od procenjene vrednosti. Na taj način Pijevčević, Kljajević, Jocović, Zoran Jovanović, član tenderske komisije, i Živojinović "častili" su Konzorcijum za 512.855.450 dinara. Ista ekipa na čelu sa Pijevčevićem, zaslužna je i za propast firme "Ineks intereksport". Pijevčević, preko Kljajevića, zatražio je od Đurđevićeve da za stečajnog upravnika tog preduzeća postavi optuženog Vučelju Bajića kako bi mogli da "iscede" imovinu firme.

U optužnici je navedeno da su Bajić i Đurđevićeva preneli 7.200.000 dinara sa računa "Ineks Intereksporta" na račun "Fonda Ineks Intereksport", čiji je predsednik upravnog odbora bio optuženi Boško Sekulić, Kljajevićev rođak, na ime duga za plate, iako taj dug nije ni postojao. Direktor "Fonda", optuženi Slobodan Radosavljević izdao je u zakup prostorije "Ineksa", u Ulici Andre Nikolića 3-5, preduzeću.

Rasprodaja "Ineksa"

"Ekoprodukt 2002" u vlasništvu optuženog Mike Brašnjovića, s pravom preče kupovine, iako je stečajno veće ranije donelo odluku da se te prostorije izdaju drugom preduzeću. Kasnije je "Ekoprodukt 2002" kupio te prostorije direktnom pogodbom, bez javnog oglasa, za milion i po evra, iako je procenjena tržišna vrednost bila za milion evra veća.

Radosavljević je sa Brašnjovićevim preduzećem sklopio i aneks tog ugovora, kojim se priznaju troškovi adaptacije od 20.000 evra, iako nikakva adaptacija nije rađena. Samo prodajom ovih prostorija optuženi su zaradili oko 850.000 evra. Radosavljević i njegovi saradnici, takođe, su rasprodali imovinu "Ineksa" u Hrvatskoj, Vojvodini i na Kosovu koristeći dobijeni novac za isplatu plata, iako su u upravnom odboru naveli da će sredstva biti iskorišćena za restrukturiranje preduzeća.

U optužnici se navodi da je Sekulić iskoristio novac dobijen prodajom objekta u Ulici Andre Nikolića 3-5 za kupovinu stana vrednog 168.000 evra. U optužnici su nabrojane i druge mahinacije ove grupe, u vezi sa preduzećima "Ineks" i "Rad", kao i to da istraga nije završena i da je krajnji iznos višestruko veći.

OBEĆAVAO VISOKE PROVIZIJE I STANOVE

Većina aktera koji su učestvovali u osiromašenju društvenih firmi, na saslušanju u SBPOK-u i kod istražnog sudije Specijalnog suda negirali su svoju krivicu. Pijevčević, koji je prema optužnici, vukao konce, u početku se branio ćutanjem, da bi kasnije negirao da je učestvovao u krivičnim delima, kao i da je imao uticaja na ostale okrivljene. Slično se branio i Sekulić, tvrdeći da je postupao u skladu sa odlukama upravnog odbora "Ineksa". Delimično priznanje stiglo je od Miljka Živojinovića, koji je rekao da je pod uticajem Kljajevića, Pijevčevića, Jocovića nezakonito prodao deo imovine "Rada". Ispričao je da mu je Pijevčević obećao garsonjeru i deo provizije za ubrzavanje gradnje na gradilištima gde je firma "Energokontakt", vlasništvo Pijevčevića, radila zajedno sa "Radom".

Ostale vestiArhiva