Tokio - Sumnje povodom efikasnosti sankcija Saveta bezbednosti protiv Severne Koreje zbog nuklearne probe, sve su izraženije naročito od kada su Kina i Južna Koreja, najvažniji trgovinski partneri Severne Koreje, saopštile da bi u slučaju da budu uvedene sankcije toj zemlji poslovni i ekonomski odnosi između njih i Pjongjanga ostali nepromenjeni.
Visoki američki pregovarač za nuklearna pitanja Kristofer Hil saglasio se juče na sastanku s japanskim kolegom u Tokiju da se što pre primene sankcije protiv Severne Koreje. "Saglasili smo se kada je reč o saradnji s drugim zemljama da se što pre primene sankcije protiv Severne Koreje kako bi se ta zemlja primorala da odustane od svog nuklearnog programa", izjavio je japanski pregovarač Kenićiro Sase. Japan i SAD su se takođe saglasili da pokušaju da ubede Pjongjang da se bezuslovno vrati šestočlanim pregovorima, dodao je Sase. Hil je pred novinarima izjavio da Severna Koreja treba da odabere "drugi put", imajući u vidu kaznene mere koje su usvojene proteklog vikenda u Savetu bezbednosti UN.
Australija je, u međuvremenu, uvela zabranu na ulazak severnokorejskih brodova u njene luke, saopštio je Aleksandar Dauner, ministar inostranih poslova. Dauner je pred parlamentom izjavio da će taj potez pomoći da i Australija da svoj doprinos sankcijama koje su usvojene u UN.
Samo dva dana pošto je Savet bezbednosti anonimnim glasanjem usvojio rezoluciju, posle gotovo nedelju dana intenzivnih diplomatskih pregovora, južnokorejska vlada je saopštila da će i dalje nastaviti ekonomsku saradnju sa Severnom Korejom, uključujući i industrijsku i turističku oblast. Ta saradnja nije eksplicitno pokrivena rezolucijom Saveta bezbenosti, ali je važan izvor za lošu finansijsku situaciju Severne Koreje.
Kina, koja deli gotovo 870 kilometara granice sa Severnom Korejom, saopštila je da nema nameru da stopira prekogranični transport. Tišina povodom toga kako će rezolucija biti primenjena podstaklo je zabrinutost da akcija Saveta bezbednosti neće zadati veliki udarac Pjongjangu u doglednoj budućnosti.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je u Vašingtonu da je Kina "bila deo rezolucije Saveta bezbednosti koja zahteva veoma jasnu saradnju s državama članicama kako bi se osiguralo da rizični proizvodi ne ulaze i ne izlaze iz severne Koreje" i dodala da ona očekuje saradnju. Rajsova je nagovestila da je "potpuno izvesno" da će Kina delovati u skladu s ciljem, ali nije iznela nikakve detalje povodom toga. Rezolucija koju su predložile SAD predviđa zabranu trgovine materijalima povezanim s nekonvencionalnim naoružanjem sa Severnom Korejom i ovlašćuje zemlje da vrše inspekcije svih kargo izlazaka i ulazaka u Severnu Koreju.
S druge strane, u Japanu je entuzijazam povodom nove rezolucije mnogo veći. Političari bliski premijeru Šinzou Abeu izjavili su da se Japan priprema da pomogne američkoj vojsci u vršenju inspekcija severnokorejskih brodova uprkos japanskom pacifičkom ustavu. Oni su pozvali na debatu o tome da li bi Japan trebalo da poseduje nuklearno oružje. Abe je lično izjavio da nema nameru da menja dugogodišnju zabranu na oružje koja vlada u toj zemlji.
Kao i Kina, i Južna Koreja se plaši da bi prinudna kontrola severnokorejskih brodova dovela do vojne konfrontacije. Kao rezultat toga, uprkos pritisku Vašingtona, Seul se još nije pridružio trogodišnjoj američkoj bezbednosnoj inicijativi zabrinut da bi sprečavanje protoka severnokorejskog oružja moglo da bude početak sukoba. Neki korejski eksperti su izjavili da zbog protivljenja Kine i Južne Koreje da strogo kazne Severnu Koreju, kao i nespremnosti Rusije da zauzme čvršći stav prema Severu, nije jasno koliko će sankcije biti efikasne.
Kina je izrazila protivljenje da se uvedu ograničenja na protok nevojnih proizvoda u Severnu Koreju, osiromašenu i izolovanu zemlju čija ekonomija zavisi od toga. Kineski pogranični gradovi kao što su Dandong i Janji značajna su trgovinska mesta kroz koja svakodnevno prolaze severnokorejski kamioni natovareni kineskom hranom i proizvodima. Kina je takođe veliki naftni snadbevač Severne Koreje.

Ostale vestiArhiva