Zaključak švedskog ministra inostranih poslova Karla Bilta, koji je bio u Beogradu, mogao bi se svesti na jednu rečenicu: "Nadam se da Kosovo neće Srbiju povući nadole". To je šefa diplomatije Srbije Vuka Draškovića podstaklo da kaže da, ukoliko presuda za Kosovo bude bolna, Srbija mora da postane snažna država.

Iako u poslednje vreme vodi aktivnu diplomatsku ulogu u rešavanju statusa Kosova, Karl Bilt tvrdi da neće biti novi medijator, već da to radi u svojstvu švedskog šefa diplomatije.

Bilt je potvrdio i da se nedavno u Vašingtonu sreo sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, kao i da je glavna tema razgovora bilo Kosovo. Međutim, detalje tog sastanka Bilt nije želeo da otkrije.

"Kosovo je de facto Milošević predao Ujedinjenim Nacijama i sada je pitanje u UN-u kako to treba rešiti u budućnosti, to je u rukama gospodina Ahtisarija i on će to prezentovati nekad posle vaših izbora. Iskreno se nadam da pitanje Kosova neće moći da povuče Srbiju naniže. Srbija mora da ide napred", rekao je on.

Tvrdnju da Srbija nezavisno od rešenja za Kosovo treba da ide napred, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković protumačio je na sledeći način:

"Srbija mora da ostane, bez obzira i na mogućnost da se suočimo sa kosovskom presudom, koja bi jednim svojim delom mogla da bude bolna po nas, snažna i prosperitetna država, jer, ja to stalno ponavljam, smatram da je nacionalna i državna obaveza da nastvimo i u tom slučaju borbu, diplomatsku borbu, da ispravimo eventualno lošu kosovsku presudu u prvom sudskom stepenu."

Nakon susreta premijera Srbije s Biltom, iz Koštuničinog kabineta je saopšteno da rešenje za budući status Kosova moraju jednoglasno da podrže sve članice Saveta bezbednosti UN.

Prema saopštenju Vlade, Koštunica je ukazao i da je "NATO-pakt, kršeći međunarodno pravo, bombardovao Srbiju i da je apsolutno neprihvatljivo da bilo koja zemlja NATO-a ponovo prekrši međunarodno pravo i jednostrano prizna nezavisnost Kosova".

Šef švedske diplomatije juče je razgovarao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Bilt, koji je bio premijer Švedske 1991-94. godine i visoki predstavnik u BiH 1996-97, otputovaće iz Beograda za Moskvu, na razgovore sa ruskim zvaničnicima, a potom u Ženevu gde će se sastati sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom.

"Značajni parlamentarni izbori"

Nakon razgovora sa predsednikom G17 plus Mlađanom Dinkićem, Bilt se osvrnuo i na predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji, ocenjujući da su značajni i sa stanovišta Evropske unije.

"Znamo da je pred Srbijom ključni period zbog predstojećih izbora. Na Srbiji je da donese svoje odluke. Ali, naravno, važno je i s naše tačke gledišta. Mogu da kažem i da postoji stalna evropska orijentacija Srbije, što je veoma važno za budući ekonomski i društveni razvoj zemlje".

Dinkić je susret s Biltom iskoristio i da prenese molbu Evropskoj uniji da pomogne da se reši spor sa Hrvatskom o Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi Cefta.

"Ovde je potrebno lobiranje da bi se problem rešio, između ostalog i pomoć Evropske unije, odnosno njeno posredovanje kako bi Hrvati prihvatili naš predlog", rekao je Dinkić.

"Naš zahtev je da se dozvoli povećanje carine, jer naša carina je četiri puta niža nego u Evropskoj uniji, a mi bismo onda ukinuli ove visoke akcize za uvoznike, ali srpski budžet ne bi gubio", rekao je on.

Vlada Srbije je za sada obustavila učešće Srbije u Cefti, uz objašnjenje da time želi da zaštiti domaću duvansku industriju.

Dinkić kaže da nema suštinskih sporova između njega i ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića oko predloga rešenja za potpisivanje Cefte.

"Moja primedba je bila na brzinu njegove reakcije obaveštavanja Vlade, jer je Vlada saznala za problem tek na sednici kada su druge zemlje već parafirale sporazum", rekao je on novinarima.

Upitan da li je bilo sporova između njega i Parivodića, koji je koordinator Ministarstva finansija, pre svega u vezi sa Ceftom, Dinkić je rekao da ne veruje da je Parivodić protiv potpisivanja tog sporazuma, već da se njegova primedba odnosila na to što premijer Srbije Vojislav Koštunica nije ranije obavešten da je potrebno lobiranje da bi se problem rešio.

Srbija i BiH su jedine zemlje jugoistočne Evrope koji prošle nedelje nisu u Briselu parafirale ugovor o Cefti. Ugovor su parafirale Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Moldavija i UNMIK u ime Kosova.

Ostale vestiArhiva