Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica primio je ministra spoljnih poslova Švedske Karla Bilta. Koštunica je na sastanku istakao da rešenje za budući status Kosova i Metohije mora da bude jednoglasno podržano od svih članica Saveta bezbednosti UN i da ono mora da počiva na temeljnim principima međunarodnog prava i Povelje UN, a to je očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

Koštunica je ukazao da je NATO pakt kršeći međunarodno pravo bombardovao Srbiju i da je apsolutno neprihvatljivo da bilo koja zemlja NATO pakta, delujući izvan Saveta bezbednosti, ponovo prekrši međunarodno pravo i jednostrano prizna nezavisnost Kosova.

Predsednik Vlade Srbije je naglasio da je predlog Srbije - suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju u okviru granica Srbije, potpuno u skladu sa osnovnim načelima međunarodnog prava i svim evropskim vrednostima.

Koštunica je rekao da bi svako nametnuto rešenje, koje ne bi bilo rezultat kompromisa Beograda i Prištine, prouzrokovalo ozbiljne posledice ne samo u regionu, već i mnogo šire.

Predsednik Vlade Srbije založio se da se obezbede pravi razgovori Beograda i Prištine, podsetivši da je do sada u Beču održan samo jedan sastanak na kojem je učestvovao specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari.

Drašković: Nametnuto rešenje bi destabilizovalo čitav region

Šef diplomatije Srbije Vuk Drašković je na konferenciji za novinare, posle razgovora sa švedskim kolegom Karlom Biltom, rekao da bi eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova izazvalo 'osećaj nacionalne uvređenosti i poniženja' u Srbiji, zbog kojih bi ona mogla da postane faktor nestabilnosti u regionu.

'Ponovio sam stav da bi nasilno proglašenje, protivno volji Srbije, još jedne albanske države i to na teritoriji naše države, izazvalo sigurno osećaj nacionalne uvredjenosti u Srbiji, pa i poniženosti, i da bi na takvom osećanju teško bilo graditi evroentuzijazam', rekao je on.

Drašković je istakao da je Srbija ključni faktor za evropsku perspektivu celog regiona, a da bi u slučaju nametanja rešenja i nezavisnosti Kosova mogla da postane i 'ključni faktor destabilizacije', što nije u interesu ni Srbije ni Evrope.

Šef srpske diplomatije je rekao da je Bilta zamolio da on i švedska vlada učine sve da u narednim nedeljama dođe do kompromisnog rešenja za Kosovo, ocenjujući da je kompromis moguć, iako su razlike u stavovima Beograda i Prištine velike.

Prema njegovim rečima, zahtev da se na Balkanu formira još jedna albanska država nije legitiman, a volja naroda Srbije da se ne razbija teritorijalno jedinstvo zemlje potvrđena je na referendumu o novom ustavu.

Drašković je, međutim, upozorio da Srbija mora da se suoči sa eventualnom 'kosovskom presudom koja delom može biti bolna', kao snažna i prosperitetna zemlja, i da treba u tom slučaju nastaviti diplomatsku borbu kako bi se takvo rešenje ispravilo.

Karl Bilt je rekao da za Kosovo treba naći održivo i stabilno rešenje i izrazio nadu da kosovsko pitanje 'neće Srbiju povući nadole'.

'Treba videti šta se može uraditi kako bi se pronašlo stabilno i održivo rešenje u interesu celog regiona. Iskreno se nadam da se neće dozvoliti da to pitanje povuče Srbiju nadole. Srbija treba da krene napred i pridruži se ostalim evropskim zemljama', ocenio je Bilt.

On je rekao da je evropska integracija ključna za stabilnost i mir u regionu i da će EU učiniti sve da pomogne taj proces, koji je pre svega ključan za ekonomski i socijalni razvoj zemalja regiona. Dodao je da proces integracija zavisi i od onoga šta zemlje regiona čine na otklanjanju prepreka i obaveza, kao što je saradnja Srbije s Haškim triubnalom.

'Moramo uvideti zančaj pitanja evropskih integracija i potruditi se da uradimo ono što je potrebno na obe strane kako bi krenuli napred, znajući da je to ključ za ekonomski i socijalni razvoj', rekao je Bilt.

On je istakao je da se Švedska oduvek zalagala za proširenje EU i da sada samo može još da pojača napore u tom pravcu, ocenivši da je prethodno proširenje EU bilo izuzetan uspeh i a da će se integracija Balkana odvijati u više koraka.

Bilt je ukazao na značajni napredak koji je Srbija ostvarila u proteklom periodu, poput mirnog razdruživanja sa Crnom Gorom, usvajanja ustava i ekonomskih reformi. Istakao je da se mora 'odati priznanje za te korake', iako još mnogo toga ostaje da se uradi.

Bilt: Izbori unutrašnja stvar Srbije ali važni i za EU

Posle razgovora sa liderom G17 plus Mlađanom Dinkićem, šef švedske diplomatije Karl Bilt rekao je da su predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji unutrašnje pitanje zemlje, ali da su značajni i sa stanovišta Evropske unije.

'Znamo da je pred Srbijom ključan period zbog predstojećih izbora. Na Srbiji je da donese svoje odluke. Ali, naravno, važno je i s naše tačke gledišta', rekao je Bilt novinarima.

Bilt je ocenio da 'postoji stalna evropska orijentacija Srbije', što je, kako je istakao, 'veoma važno za budući ekonomski i društveni razvoj zemlje'.

Prema njegovim rečima, Srbija je najznačajnija zemlja u regionu, a njen ekonomski razvoj važan je i za širi region. Bilt je rekao da će EU nastaviti da pomaže Srbiju na ekonomskom i političkom planu i u oblasti integracija.

Dinkić je nakon razgovora rekao da postoje 'realne šanse' da Srbija 2008. godine postane zemlja kandidat za članstvo u EU, pod uslovom da reši pitanje saradnje s Haškim tribunalom. 'Imamo zaista realne šanse da, ako dobijemo novu demokratsku vladu, do kraja 2008. dobijemo ukidanje viza za sve gradjane Srbije i da u toj istoj godini postanemo zemlja kandidat za članstvo u EU. Naravno, za ovu drugu stvar mora da se reši i pitanje Haga', rekao je on.

Dinkić je dodao da je s Biltom, osim o evropskoj perspektivi Srbije, razgovarao o potencijalnoj pomoći EU u rešavanju spora sa Hrvatskom oko potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi [CEFTA] koji je proširen na zemlje jugoistočne Evrope. 'Zamolio sam da EU posreduje kako bi Hrvatska prihvatila rešenje za koje mi smatramo da je dobro i za nas i za njih, kako bi mogli da 19. decembra potpišemo ovaj važan sporazum', rekao je Dinkić.

Ostale vestiArhiva