Srpske stranke na ovim izborima, po svemu sudeći, osloniće se na proverenu taktiku svojih kolega sa zapada koji su odavno shvatili da će se glasači pre identifikovati sa nekom poznatom ličnošću, nego sa partijskim programom. Recept po kojem kredibilitet izbornim listama obezbeđuju javne ličnosti iz sveta estrade, sporta ili kulture i koje privlače glasove i ako posle izbora ne uzmu aktivno učešće u političkom životu, tek nedavno je prvi put oproban i u Sloveniji, u kampanji za prvog čoveka slovenačke prestonice. Novi gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković je u kampanji veoma uspešno upotrebio poznatog glumca iz „Top liste nadrealista” Vladimira Đurića Đuru, popularnog pop-pevača Manjifika, bivše poznate košarkaše Petera Vilfana i Jurija Zdovca, kao personifikaciju svog programa. Doduše, on je promoterima svoje politike obećao i funkcije na kojima će moći da opravdaju pojavljivanje na izbornoj listi.

Početak izborne kampanje u Srbiji nagoveštava da će se i domaći političari koristiti istom poštapalicom da bi pridobili što više birača. Prvi koji su objavili svoju izbornu listu, tačnije desetak imena koja će se nalaziti na samom čelu liste, jeste Demokratska stranka. Potez demokrata da na prvo mesto liste stave udovicu premijera Zorana Đinđića, Ružicu, u javnosti je naišao na odobravanje i već zaradio epitet dobrog izbornog aduta. Podrška koju demokratama pruža udovica bivšeg lidera i jednog od osnivača DS-a, za čije političko nasleđe se bori nekoliko stranaka, ovoj partiji će dati nesumnjivu prednost u borbi za „stare Đinđićeve glasače”, jer će se glasanje za listu koji vodi Ružica u delu stanovništva nesumnjivo doživljavati kao glasanje za bivšeg premijera. Pa čak i ako ona, kao što je najavila, možda posle izbora ne bude aktivno učestvovala u političkom životu, tačnije, ako ne bude poslanik.

Na listi DS-a naći će se, kako je najavljeno, i Đinđićev ministar finansija Božidar Đelić, koji takođe možda neće biti poslanik i ako bude izabran. Đelić je nedavno, na pitanje da li bi se prihvatio premijerske funkcije posle izbora, odgovorio da mu ugovor sa jednom bankom zabranjuje da se politički angažuje, da neće da se nameće, ali je podsetio na izreku: „Nikad ne reci nikad”.

Za sličnu taktiku opredelio se i G17 plus koji će na svoju listu staviti poznatog filmskog reditelja Gorana Paskaljevića. Poznati reditelj verovatno neće biti jedina popularna ličnost na listi G17 plus, imajući u vidu da je sada bivši ministar finansija Mlađan Dinkić uporedo sa političkom radio i na estradnoj karijeri. U ovoj stranci kažu da će lista G17 plus biti napravljena po azbučnom redu, pa glasači ove stranke možda neće ni biti previše iznenađeni ako Paskaljević, sa donje polovine liste, ne bude među onima koji će možda sesti u poslaničke klupe, kao što bi to mogli biti glasači DS-a ako među poslanicima ne budu videli Ružicu Đinđić ili Đelića.

Sličan manevar sa stavljanjem na listu imena koja važe za magnete za glasače pre nekoliko godina, tačnije pre tri godine na parlamentarnim izborima, izveli su i socijalisti i radikali, stavljajući na prva mesta izbornih lista svoje lidere koji su se već tada nalazili u Hagu. Iako su se samo naivni mogli nadati da će Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj sesti u skupštinske klupe, neuporedivo manje harizmatični naslednici dvojice haških optuženika uspeli su da kapitalizuju njihova imena.

Pa ipak, ni oni, ali ni glasači partija koje će na ovim izborima kandidovati ličnosti koje možda neće sesti u skupštinske klupe, ne mogu da kažu da su prevareni. Formalno, stranke imaju sve pravo da sa liste od 250 kandidata za ulazak u skupštinu odaberu one za koje misle da će najbolje sprovoditi njihovu politiku, makar se oni nalazili i na samom začelju liste. Isto tako, i javne ličnosti imaju pravo da prihvate ponudu da budu na listi, a da to čine sa znanjem da najverovatnije neće učestvovati u radu parlamenta.

A glasači, opet, imaju pravo da se zbog toga osete obmanutim, iako će, kako tvrdi analitičar Zoran Stojiljković, za to najviše sami biti krivi.

– Ipak, mislim da građani i ne očekuju da te ličnosti sede sutra u parlamentu, njima je dovoljno to što oni podržavaju neku stranku – tvrdi Stojiljković.

Javne ličnosti na izbornim listama, objašnjava naš sagovornik, posledica su toga što čitavi delovi stranaka nemaju dovoljno kredibiliteta, pa posežu za prepoznatljivim licima iz sveta sporta ili kulture, koje donose glasove i preko kojih se dizajnira poruka da oni u koje glasači veruju, veruju u tu stranku.

Liste se, kako kaže, obično prave tako da se na prvih 30, 40 mesta stavljaju upravo te ličnosti. Glasači dalje ne čitaju, ako uopšte i čitaju ko se nalazi na listama.

– Mnogo veći problem je posrednost u izborima i to što su sa ovakvim izbornim sistemom i jednom izbornom jedinicom partijski vrhovi ti koji stvarno odlučuju ko će biti poslanik. Mislim da bi se to izbeglo vraćanjem više izbornih jedinica, možda onih devet, koliko je bilo ranije, a kasnije i uvođenjem većinskog umesto proporcionalnog izbornog sistema, odnosno da se glasa za ljude , a ne za partijske liste – kaže Stojiljković.

Da poznata imena obezbeđuju pozitivnu reakciju glasača potvrđuje i analitičar agencije za istraživanje javnog mnjenja Gordana Logar. Ona kaže da su dosadašnja istraživanja pokazala tendenciju glasača da ih u glasanju pretežno opredeljuje lider stranke ili javna ličnost koja ih podržava, a ne i program, iako je veliki broj njih spreman da tvrdi drugačije.

– Kada ih pitate zašto su glasali za neku stranku, obično kažu – zbog programa, a kada ih pitate šta stoji u tom programu – skoro po pravilu ne umeju da navedu nijednu stavku – objašnjava Logar, navodeći stranku Bogoljuba Karića kao dokaz da glasači glasaju za prvog čoveka stranke, a ne za program.

– Od kada nema njihovog lidera, nema više ni te stranke – zaključuje Logar.

Pitanje da li su glasači obmanuti ako kandidati sa vrha liste posle izbora ne budu i poslanici, smatra naša sagovornica, jeste sasvim legitimno, baš kao i pravo partija da selekciju prave po svom nahođenju. Međutim, čak da glasačima niko i ne kaže da oni zbog kojih možda glasaju za neku stranku možda i neće biti poslanici, ne može se nazvati prevarom. Zato što to nekima nije ni važno, a oni kojima je važno sami su krivi što još nisu naučili da im život posle izbora uglavnom zavisi od onoga što se ne kaže, a ne od onoga što se uzvikuje na mitinzima.

--------------------------------------------------------------------------

Nema laži, nema prevare

Stavljanje poznatih ličnosti u vrh izbornih lista, ali bez garancije da će one zaista i predstavljati partije u budućem sazivu parlamenta, u srpskim strankama uglavnom ne doživljavaju kao obmanu birača, već na to gledaju kao na legitiman politički potez.

U Demokratskoj stranci, na primer, ne žele čak ni da govore o toj temi.

– Predsedništvo stranke odrediće posle izbora ko će da bude poslanik, u skladu sa zakonom. Lista je određena i ne želim da komentarišem zašto se na prvom mestu nalazi Ružica Đinđić. Ne razumem zašto to pitate – kaže Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS-a.

Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus i portparol Izbornog štaba ove stranke, kaže da će se na njihovoj izbornoj listi, pored reditelja Gorana Paskaljevića, naći i akademik Zoran Popović, profesor Ana Pešikan sa Filozofskog fakulteta, kao i mnogi drugi ugledni ljudi.

– O tome ko će da uđe u parlament odlučićemo posle izbora – kaže ona, a na pitanje da li je prevara birača kada im se na listi ponudi neko ko skoro sasvim sigurno neće ući u parlament odgovara: „Pa, zar vam profesori ili ja ličimo na prevarante? Ne bih ja tu reč upotrebljavala.”

U Srpskom pokretu obnove još nisu formirali liste, zbog čega i ne znaju da li će na njoj biti i nekih javnih ličnosti van sfere političkog života. Međutim, Anđelko Trpković, šef Izbornog štaba SPO-a, misli da je pravo svake stranke da uvrsti javne ličnosti na listu, kao što i javne ličnosti imaju pravo da uđu na listu, kako bi na taj način pomogli opciju koju podržavaju, bez obaveze, i da potom uđu u parlament.

Milorad Vučelić, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, kaže da će lista socijalista biti kompletirana posle stranačkog kongresa, početkom decembra.

– Nama bi bila čast da se na njoj nađu i tako ugledni ljudi kao što su Ratko Marković i Čedomir Popov, ali to zavisi i od njih. Ne bih to nazivao obmanom ili prevarom, jer lista je, zapravo, odraz jedne politike, u našem slučaju politike kontinuiteta – kaže Vučelić. Na pitanje da li su socijalisti obmanjivali svoje birače kada su 2003. na listu stavljali Slobodana Miloševića, iako realno, zbog suđenja u Hagu, nije mogao da bude poslanik, on odgovara da je Milošević na listi bio kao predsednik stranke i da u tome ne vidi ništa sporno.

Istu argumentaciju, samo kada je u pitanju Vojislav Šešelj, koji će ponovo biti i nosilac liste i prvi na listi Srpske radikalne stranke, ima i predsednik Izvršnog odbora radikala Dragan Todorović.

– Na mislim da je stavljanje Šešelja na listu samo mamac za birače, jer on je predsednik stranke. Tačno je, međutim, da će se mnogi glasači, kada vide njegovo ime, opredeliti da glasaju za SRS. Uostalom, verujem da ćemo dočekati da on bude u parlamentu – kaže Todorović. On ne isključuje mogućnost da se na listi SRS-a nađu još neke poznate ličnosti.

Da se može govoriti o nekoj vrsti prevare birača, otvoreno govori samo Dragan Šormaz, potpredsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije.

– Ako je neko već na listi, trebalo bi da bude poslanik bar na konstitutivnoj sednici. Posle toga moguće je da dođe do promena, recimo zbog nečijeg odlaska na neku funkciju u izvršnoj vlasti – kaže on. Istina, njegova stranka još nije sastavila, pa dakle ni objavila, listu kandidata za poslanike.

-------------------------------------------------------------------------

Ime kao magnet za birače

Goran Momčilović (36), stolar, smatra da je neozbiljna svaka partija koja za poslanike kandiduje estradne ličnosti, glumce ili pevače i da oni ne mogu da privuku birače.

– Ne znam da stranke ne moraju da poštuju redosled sa liste prilikom dodeljivanja poslaničkih mandata i osećao bih se prevarenim kada ne bi poštovali taj redosled.

Bole Milojković (62), muzički urednik, ocenjuje takav potez stranaka kao čist marketing.

– Svakako da to utiče na birače i cilj tog marketinškog poteza jeste da privuče glasače. Poznati lik privlači ljude. Kada kupujete veš ili nešto drugo traži se lik koji će da privuče kupce. Ne bih se osećao prevarenim kada ta ličnost i ne bi bila poslanik. Važno je da ona bude u stranci i da doprinosi njenom radu.

Mileva Milošević, penzioner, sumnja da su poznate ličnosti dovoljno sposobne da obavljaju važne državne funkcije. Međutim, kada ne bi mogla da se odluči između stranaka, glasala bi za onu na čijoj listi bi se našao, na primer, njen omiljeni glumac.

Nada Dimkić (46), pravnik, smatra da se ljudi opredeljuju i po tome koja imena vide na listi. „Kvalitetne ličnosti koje imaju uticaj na mase i na medije donose veliki broj glasova i glavni su aduti stranaka. Smeta mi što se ljudi ne biraju isključivo po stručnosti”, kaže Dimkić. Ako stranke ne poštuju redosled sa izborne liste, smatra ona, to ne bi bila prevara nego obmana, zbog neznanja birača. Građani misle da će ličnost zbog koje su glasali uticati na politiku stranke, uverena je ona.

Ostale vestiArhiva