Voda za piće iz kontrolisanih vodovodnih sistema u Srbiji nije istog kvaliteta, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. U nekim delovima naše zemlje ona u potpunosti ispunjava domaće i međunarodne standarde, dok u nekim delovima, da bi mogla da se pije, zahteva visok stepen prerade.

- Prema izveštaju o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće iz 2005, najveći procenat uzoraka sa fizičko-hemijskom neispravnošću registrovan je u Srednjobanatskom, Severnobanatskom i Zapadnobačkom okrugu, a najveći procenat mikrobiološki neispravnih uzoraka je u Severnobanatskom okrugu - izjavila je Marina Antić iz Instituta „Batut“.


Po njenim rečima, sva voda u Srbiji nije istog sastava u samom izvorištu.

- Negde je lošijeg kvaliteta pa je potreban bolji nivo prerade. Tačno je da voda koja dođe do krajnjeg korisnika može biti drugačijeg kvaliteta nego u samom vodovodu zbog dotrajalosti vodovodnog sistema. Isto tako treba napomenuti da se kvalitet vode proverava kako u samom vodovodu, tako i u najudaljenijim tačkama vodovodnog sistema - objašnjava Antićeva.

U više od 70 odsto hemijske neispravnosti vode uzročnici su aerobno mezofilne bakterije koje ne mogu značajnije da ugroze zdravlje.

Iz Instituta uveravaju da u poslednje vreme nije bilo pojava velikog broja obolelih od crevnih zaraznih bolesti prouzrokovanih konzumiranjem neispravne vode iz centralnih gradskih vodovoda.

Do promene u kvalitetu vode na nekim izvorištima može doći zbog povećanih padavina, otapanja snega ili poplava, a u letnjem periodu najčešće zbog neracionalne potrošnje vode, ali i prilikom dužih ili kraćih prekida u snabdevanju.

Zbog neobičnog ukusa vode gradskog vodovoda i mirisa na buđ i zemlju, nadležni iz Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“ u Zaječaru već nedelju dana apeluju na građane da nipošto ne koriste vodu iz gradskog vodovoda, ni za piće ni za pripremanje hrane.

- Još ne znamo uzrok vode koja miriše na buđ i zemlju, i zato smo uzorke poslali na dalju analizu u Beograd i Novi Sad, a rezultati će biti gotovi tokom naredne nedelje. Postoji mogućnost da miris izazivaju alge koje su se pojavile u cevima u Grliškom jezeru, odakle se voda crpi za gradski vodovod. Kako to nije bezazleno, apelujemo na sve da se koristi voda sa arteskih česama, što i nije neki problem, s obzirom na to da ih u gradu ima više od 40 - kaže dr Dijana Miljković, načelnik sektora za higijenu Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok“.

U Vrbasu voda iz vodovoda u svim prigradskim naseljenim mestima, izuzev u samom gradu, proglašena je opasnom po zdravlje zbog prekomerne količine arsena. Međutim, slučaj vode u opštini Vrbas pretvorio se u tumačenje starih i novih odredaba koje propisuju dozvoljenu količinu arsena u vodi. Nadležni u vrbaskom vodovodu, i pored svega, uputili su stanovnike ovih mesta na vodu sa eko-česama, izgrađenih u poslednjih godinu dana u svih pet mesta. Međutim, čuju se i tvrdnje da filteri na eko-česmama ne mogu ukloniti arsen iz vode.

Voda iz gradske mreže je ispravna za piće, rečeno je „Blicu“ u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu. Količina nitrata u vodi za piće varira i u poslednja tri dana je za dva do četiri miligrama ispod gornje dozvoljene granice od 50 miligrama. Posle krize u vodosnabdevanju, tokom oktobra, povećanje koncentracije nitrata na 52 miligrama po litru zabeleženo je prošle sedmice na pojedinim mernim tačkama, ali je situacija brzo vraćena pod kontrolu. Do povećanja zagađenja došlo je zbog naglog proboja zagađenog sloja vode na 12. bunaru vodoizvorišta, koji je tada uključen u sistem. Bunar je nakon toga ponovo isključen sa mreže.

Gotovo svi seoski vodovodi na teritoriji čačanske opštine koji nisu priključeni na gradsku vodovodnu mrežu imaju dugogodišnji problem mikrobiološke neispravnosti. Trenutno je najkritičnije stanje u prigradskoj MZ „Atenica“, gde voda već duže vreme nije za piće. Vodu sa ovog izvora koristi oko 150 domaćinstava, koja trenutno koriste vodu iz cisterne vodovoda kod osnovne škole u Gornjoj Atenici. Rade Kruščić, član Opštinskog veća zadužen za mesne zajednice, kaže da je problem neispravnosti vode za piće prisutan gotovo kod svih seoskih izvora, ali da su oni pod ingerencijom seoskih režijskih odbora, a ne opštine Čačak.

Vode sve manje

Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom. Naša zemlja je 47. od 180 država rangiranih po količini vodnih resursa u svetu.

Ostale vestiArhiva