Prvi „Efes bluz festival“ otvoriće večeras (21) u Studentskom kulturnom centru tri eminentna američka bluzmena - Bakvit Zajdeko, Majkl Pauers i Lari Garner. Kuriozitet ove dvodnevne manifestacije jeste to što će svi izvođači nastupati tokom obe večeri festivala. Ovaj festival se u Turskoj održava već šesnaest godina, a karavani učesnika putuju evropskim zemljama od Rusije do Kazahstana. Najpoznatiji učesnik karavana koji prvi put dolazi u Srbiju svakako je Bakvit Zajdeko.

Ovaj živopisni muzičar, rođen u Lafajetu u Luizijani, gaji poseban stil po kojem je i izabrao umetničko ime. „Zajdeko“ je, naime, podžanr bluza koji predstavlja jedinstvenu kombinaciju muzike tamošnjih belaca i crnaca, francuskog i afroameričkog zvuka. Za taj pravac je karakteristična upotreba harmonike i raznih kućnih predmeta kao instrumenata, poput daske za pranje veša. Rođen 1947. kao Stenli Djural Džunior u siromašnoj afroameričkoj porodici, Bakvit je odrastao u okruženju usko povezanom s „Kahun“ kulturom u Lafajetu, prestonici kreolskog naroda. Najveći uticaj na mladog Stenlija izvršio je prijatelj njegovog oca, rodonačelnik „zajdeka“ Klifton Šenije. Svirajući u Šenijeovom „Red Hot Louisiana Bandu“, uz današnje velikane bluz scene poput Ete Džejms i Sonija Lendreta, Stenli je odlučio da krene sa solo karijerom, i tada bira umetničko ime.

Kao Bakvit Zajdeko, on je danas najpoznatiji predstavnik ovog muzičkog pravca, a za sobom ima šest albuma na kojima je sarađivao s muzičarima kao što su Erik Klepton, Solomon Burk i kantri legenda Vili Nelson. Vrhunac njegove karijere bio je trenutak kada je na zatvaranju Olimpijade u Atlanti pred oko tri milijarde TV gledalaca otpevao poznatu pesmu „Džambolaja“. Iako bluz slovi za tužnu muziku, u Bakvitovom izvođenju to je prava muzika za zabavu i igru, o čemu najbolje govori i sam muzičar: „Ono što muziku čini autentičnom jeste životno iskustvo muzičara koji je svira. Volim da vidim ljude kako uživaju, čak i ako ih usrećim samo na par minuta.“

Omiljeni bluzmen B.B. Kinga, Lari Garner, takođe je rođen u Luizijani. Odrastao uz gospel muziku, već sa šesnaest godina okreće se bluzu, shvativši koliko su ta dva stila muzički slična. „Kad sam postao stariji, shvatio sam da bluz ne mari mnogo ko ga svira. Iste note sviraš i u crkvi i u bluzu, jedino što bluz ne peva o Isusu koji spasava ljude. Bluz je zapravo i sam religija koja može da spase svet“, kaže danas Garner.

On je još tokom šezdesetih postao jedan od najpoznatijih klupskih muzičara u Americi, ali svetski proboj je učinio tokom devedesetih s albumima „Too Blues“ (1994) i „You Need to Live a Little“ (1995), koji dobijaju sjajne kritike. Albumom „Baton Rouge“ (1999), nazvanim po njegovom rodnom gradu, Lari Garner beleži i dugo očekivani uspeh i u Americi.

Majkl Pauers, bluz muzičar iz Njujorka, nastupao je s mnogim bendovima - od nedavnih gostiju Beograda „Kool & The Gang“ do „Box Topsa“. Najpoznatiji kao član Ad Libsa, „one hit benda“ koji se proslavio pesmom „Boy From New York City“, Pauers je ipak najpoznatiji kao klupski muzičar, čija je muzika fokusirana na akustičnu i električnu gitaru. Kritika tvrdi da je svojim jedinstvenim sviračkim stilom sebi obezbedio mesto jednog od najznačajnijih bluz gitarista današnjice, što će publika lako proveriti.

Potrebno je samo da kupiti kartu za „Efes bluz festival“, a uz kartu ide i gratis pivo.

Ostale vestiArhiva