Svetski poznati violinista i nekadašnje čudo od deteta Stefan Milenković, nakon šest meseci, ponovo se obreo u Beogradu kako bi u Kolarčevoj zadužbini svojim bivšim sugrađanima poklonio dugoočekivani koncert. Svetska slava Milenkovića nije nimalo promenila, pa nas je, iako prilično umoran od puta, svakodnevnih proba i uzbuđenja pred koncert dočekao sa širokim osmehom.

Poznat kao čovek koji ne voli da govori o svom privatnom životu, ovog puta je napravio izuzetak jer, kako nam je rekao, uznemirili su ga natpisi u štampi koji govore o njegovom braku, a koji prema njegovom priznanju nemaju veze sa istinom:
- Moram da naglasim da sam razočaran pisanjem jednog srpskog medija, koji je, mislim pre godinu dana, objavio veću priču o tome da sa svojom suprugom Anom (Ana Aznavurjan, jermenska violončelistkinja - prim. aut.) više nisam u dobrim odnosima i da se čak i razvodimo! To su najobičnije laži! - revoltirano je kazao Stefan Milenković za Kurir.

Znači, vaš brak nije u krizi kao što se pričalo?
- Svašta! Naprotiv! Ljubav između Ane i mene je svakim danom sve veća. Verujem da niko u Srbiji nije ni znao da smo se nas dvoje nedavno preselili iz Njujorka u američku državu Ilinois. Na taj korak smo se odlučili ne samo da bismo pobegli od nesnosne gužve u Njujorku, već i zbog toga što ćemo ovde imati privatniji, mirniji, mnogo lepši život udvoje.

Da li je razlog preseljenja možda i proširenje porodice?
- Da, planiramo decu, ali o tom potom. U Ilinoisu čovek može da razmišlja o prinovi, za razliku od ludila u Njujorku, u kojem je greh imati dete (smeh). Ovde oboje radimo, predajemo na njihovom zaista impozantnom univerzitetu, koji broji više od 40.000 studenata. S obzirom na to da i Ana i ja mnogo putujemo i da smo strahovito zauzeti, planiramo da se u narednom periodu primirimo, da nam život uđe u jedan mirniji tok. Iz toga će, nadam se što skorije, proizaći i treći član porodice, jer silno želim da postanem otac!

Kako Ani ide srpski jezik? Da li ga je u međuvremenu naučila?
- Sve je bolja i bolja (smeh). Kada oboje imamo vremena, pričamo na srpskom. Mogu vam reći da mi se sviđa kako joj ide. Daleko je odmakla od stadijuma početnika i onih čuvenih "dobar dan", "hvala" i, naravno, "volim te".

Postoji li šansa da se jednom sa porodicom vratite u Srbiju i živite ovde?
- Moguće je. Ne bih tu ideju nikada odbacivao, ništa nije isključeno. Međutim, svoju budućnost za sada vidim u Americi, jer je teško baviti se mojim poslom u Srbiji.

Zbog čega ste prestali sa tradicionalnim novogodišnjim nastupima u Beogradu?
- Iako nije došlo ni do kakvog zasićenja, iscrpela me je ta koncepcija. U jednom trenutku sam morao da presečem, što je bila veoma teška odluka jer obožavam nastupe pred našom publikom, ali nešto je moralo da se promeni. Treba stati, obnoviti ideju i porazmisliti o svemu, jer ima mnogo načina da se koncerti upriliče.

- Čovek ne treba na silu da radi stvari, ukoliko će time sebe da izneveri. I pored svega, izuzetno sam zahvalan i Centru "Sava" i svim drugim ljudima koji su čak deset godina i isto toliko puta učestvovali u priređivanju mojih koncerata za divnu srpsku publiku.

Na pitanje da li uopšte ima slobodnog vremena pored tolikih predavanja i koncerata širom sveta, Stefan Milenković je kroz osmeh odgovorio:
- Često zaboravim šta znači pojam slobodnog vremena. Kada ne predajem, pored uživanja u bračnom životu, prepuštam se mojoj prvoj ljubavi - violini. Iako me pedagogija neverovatno ispunjava, ona će zbog violine uvek imati tek sekundarnu ulogu u mom životu. Ne mogu da zamislim svoj život bez violine.

Ostale vestiArhiva