Privatne penzije u Srbiji uplaćuje samo pet odsto stanovništva, što je najniži procenat u jugoistočnoj Evropi. Do sada je sklopljeno samo 105.000 ugovora, što je više nego skromno, čak iako se uzme u obzir da je teško razviti sistem dobrovoljnog ulaganja u uslovima niskog životnog standarda, nerazvijenog finansijskog tržišta i ogromne nezaposlenosti.

Priliku da uštede za dodatnu penziju u starosti građani Srbije dobili su izdavanjem prve dozvole za rad dobrovoljnom penzijskom fondu "Delta Đenerali", a Narodna banka Srbije je pre dva dana izdala još dve dozvole za rad i upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima. Dozvole su dobile "Rajfajzen futura" i "Garant penzijsko društvo", koje imaju iskustva u ovom poslu u zemljama u okruženju.

Građani mogu da uplaćuju novac koji smeju da počnu da koriste najranije u 53. godini, a najkasnije u 70. Član Fonda može i da sav ušteđeni novac podigne odjednom, ali će u tom slučaju morati da plati porez na kapitalnu dobit na ukupne ostvarene prinose. Inače, sredstva se mogu povući pre 53. godine starosti samo u slučaju vanrednih troškova lečenja i trajne nesposobnosti za rad, a dozvoljen je i prenos novca iz jednog u drugi fond dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Fond mora da investira novac na pravi način, kako ne bi izgubio osiguranike, a država nije garant isplate.
Ipak, slepo poverenje u dobrovoljne fondove kod nas još ne postoji. Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike kaže da će ovaj vid ulaganja tek zaživeti ali da je, pored ostalog, prepreka i to što se godinama degradirao ugled državnih institucija pa je logično da građani imaju malo poverenja i u privatne.

- Mi smo izgubili poverenje u finansijske institucije, pre svega u bankarski sistem. Pokazuje se, hvala bogu, da se ovih nekoliko godina poverenje vraća kod građana. Narednih nekoliko godina dobrovoljni penzioni fondovi biće značajan sigurnosni ventil za građane da imaju sigurnosnu starost, a drugo da će to biti iznos sredstava za finansiranje privrede. Čitava ideja tih penzionih fondova je da se sredstva uvećavaju kroz odgovarajuća investiranja - smatra ministar Lalović.

Niska prosečna mesečna zarada, koja jedva prelazi 20.000 dinara, i prosečna penzija od 13.440 dinara nisu dovoljni ni za egzistencijalni minimum, pa je ipak to osnovni razlog zašto građani ne mogu da se uključe u uplatu penzija. U Srbiji je početkom godine bilo 2.029.000 zaposlenih i 999.000 nezaposlenih, među kojima je najviše onih između 25 i 35 godina, koji očigledno moraju prvo da razmišljaju o sadašnjoj egzistenciji, a tek kad to reše, da misle o onoj posle penzionisanja, pa je zbog toga zainteresovanost Srba za dobrovoljne penzione fondove mala.

Pojedini stručnjaci navode i druge razloge, pre svega nepoverenje u finansijske institucije, rizik ulaganja, ali i činjenicu da kod naših građana još ne postoji svest da će državne penzije sve manje biti dovoljne za život. Naročito posle 2009. godine, kada se sistem preračunavanja penzija potpuno svede na troškove života.
- Da su sadašnji penzioneri pre tridesetak godina bili u prilici da plaćaju dobrovoljno penzijsko osiguranje, danas bi, u proseku, imali bar dva puta veću ukupnu penzionu nadoknadu. Isto tako, problem je to što se pravila kod nas menjaju kako ko hoće, pa se ne zna da li se isplati nekom da narednih 20 godina ulaže u nešto za šta ne zna da li će ikada imati koristi od toga - tvrde u gotovo svim udruženjima penzionera u Srbiji i navode kao primer to što kada su oni radili pre trideset i više godina uplaćivali su doprinose na osnovu visine prosečnih zarada, a sada im se penzije usklađuju na osnovu troškova života!

Dobrovoljne doprinose mogu da uplaćuju i zaposleni i nezaposleni građani, a minimalna uplata u ovaj fond je 1.000 dinara, navode u "Delta Đenerali osiguranju"

- Ne postoje sankcije ukoliko se doprinosi neredovno uplaćuju, pa prestanak uplata ne znači prestanak članstva u Fondu. Zakon tačno propisuje u šta Društvo za upravljanje može da ulaže novac članova fonda, koji predstavlja zasebnu imovinu - kažu u ovoj kući. "Delta Đenerali" je najavila da će 65 odsto sredstava ovog fonda da ulaže u državne obveznice, 30 odsto u akcije i pet odsto u novčane depozite.

OBAVEZNI MENADŽERI

Da bi dobio dozvolu Narodne banke Srbije, dobrovoljni penzioni fond mora, pored ostalih uslova, da ima i portfolio menadžera čiji bi posao bio da predlaže gde da fond ulaže novac osiguranika. Zakonom je propisano da licence budućim menadžerima daje Komisija za hartije od vrednosti.

STRANCI RAZMIŠLJAJU O PENZIJAMA

U proseku samo 10 odsto radne populacije u jugoistočnoj Evropi smatra da će im državna penzija biti dovoljna. Investicioni fondovi i osiguranje češće se koriste u Sloveniji, dok Srbi i Rumuni najčešće investiraju u nekretnine. Slovenci i Hrvati pojedinačno najviše investiraju u buduće penzije - oko 36 evra mesečno. Najmanje novca za privatne penzije izdvajaju Rumuni i Bugari 17,5 evra, odnosno 15,9 evra mesečno.

Ostale vestiArhiva