Turska, iako zvanična kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, dobila je u najnovijem izveštaju Evropske komisije gore ocene čak i od zemalja zapadnog Balkana koje na lestvici formalnog napretka ka EU za njom daleko zaostaju. Zato što nije priznala Republiku Kipar, jednu od 25 članica EU, i otvorila svoju teritoriju za njene brodove i avione – a to je, inače, bio uslov da uopšte počne pregovore o članstvu u Uniji – vlada u Ankari se izložila opasnosti da ti pregovori budu „zamrznuti” sredinom decembra, na samitu evropskih lidera u Briselu. Predlog je na ministarskom sastanku EU iznela Ursula Plasnik, šefica austrijske diplomatije.

Turska se, u međuvremenu, posvađala i sa drugom zemljom EU, Francuskom, koja je od vlade u Ankari zatražila da prizna turski genocid nad Jermenima 1915. Turska je uzvratila raskidom vojnih ugovora sa vladom u Parizu, sa kojom je inače imala veoma bliske vojne veze, i od koje je kupovala znatne količine oružja, javile su svetske agencije.

Turskoj se zamera i što nije dovršila reforme u oblasti zaštite građanskih sloboda i prava manjina, a naročito što nije ukinula zloglasni član 301 Krivičnog zakona, na osnovu kojeg su kažnjavani i zatvarani mnogi slobodoumni pisci i novinari.

Sve manja podrška

Neraspoloženje žitelja EU prema prijemu Turske, koje je i ranije bilo upadljivo, zbog ovakvog ponašanja turskih vlasti samo se povećalo, naročito u Francuskoj, Nemačkoj (čiji se političari, među kojima i kancelarka Angela Merkel, najglasnije zalažu za „privilegovano partnerstvo” umesto punopravnog članstva Turske u uniji), i u Austriji. Kako pokazuje upravo objavljeno istraživanje Ambasade Turske u Beču, čak i kada bi Turska ispunila sve političke i ekonomske kriterijume za članstvo u EU, većina Austrijanaca (58 odsto ispitanika) bila bi protiv njenog ulaska, pre svega zbog „kiparskog pitanja”. Suprotno očekivanjima, čak 60 odsto anketiranih izjavilo je da muslimanska veroispovest ne sme biti prepreka za prijem Turske u EU.

Jasno je, dakle, da nepriznavanje vlade u Nikoziji i zatvaranje turskih luka i aerodroma za kiparske Grke predstavlja glavnu kočnicu za napredak Turske ka EU. A ipak, turski ministar inostranih poslova Abdulah Gul izjavio je ovih dana da „Turska neće pristati na ucene u vezi sa sporom oko podeljenog Kipra, kao što to nismo činili ni u prošlosti”, i da će restrikcije ukinuti tek kad EU povuče sankcije uvedene Turskoj kiparskoj republici. Glavni turski pregovarač sa EU Ali Babakan smatra da bi pregovore ipak trebalo nastaviti jer bi „pauza u tom procesu imala negativne posledice ne samo za Tursku i Evropsku uniju, već i ceo region”, a komesar EU za proširenje Oli Ren veruje da još postoji šansa da se „izbegne nesporazum” u odnosima EU i Turske. Njegov zemljak, finski ministar inostranih poslova Erki Tuomioja, koji bi trebalo da u ime Finske, kao predsedavajućeg EU, izvesti o njenim posredničkim naporima da se reši „kiparski problem”, izjavio je, međutim, da rešenje „još nije na pomolu”. I visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je da „nema ohrabrujućih znakova iz Turske” u ovom trenutku.

Stav SAD

U raspravu o mogućem prekidu pregovora Brisela i Ankare uključio se i moćni prekomorski saveznik Turske, SAD, koji, sudeći po izjavama nekih visokih diplomata iz Vašingtona, smatra da je EU „dvolična” u slučaju Turske. Metju Birza, zadužen za evropska pitanja u državnom sekretarijatu, za britanski „Gardijen” je izjavio da EU, u stvari, nikad nije izričito navela rok do kojeg Turska mora da otvori svoje luke i aerodrome za kiparske Grke, i da je oktobra prošle godine, kad je Turskoj dato „zeleno svetlo” za početak pregovora o članstvu u Uniji, Brisel namerno koristio nejasnu terminologiju da bi članicama EU ostavio mogućnost da prema Ankari postupaju „kako im se ćefne”.

Američki predsednik Džordž Buš prošlog meseca je bio izričit. „U interesu je SAD da Turska postane članica EU”, rekao je Buš, podsećajući da Turska, kao ključni saveznik u NATO-u i umerena muslimanska zemlja, predstavlja važan most ka Zapadu.

Ostale vestiArhiva